Pređi na glavni sadržaj

Faktor uspeha o kojem se ćuti: sreća

Ima jedna priča Grejama Grina u kojoj dečaku saopštavaju da mu je stradao otac. Dečak pita da li ga je metak pogodio u srce, a dobija odgovor da ga niko nije ubio, već je svinja pala na njega. Dečaku objašnjavaju da je neka siromašna porodica držala svinju na svom balkonu u Napulju. Ona se previše udebljala i balkon nije izdržao: sa petog sprata pala je na dečakovog oca koji je upravo prolazio tom ulicom.

Zašto počinjem blog ovom bizarnom i tragičnom pričom? Zato što želim da govorim o srećnim ili nesrećnim okolnostima, na koje, čini se, nemamo mnogo uticaja.

Imati sreće

Jednom me je generalni direktor pozvao na razgovor kako bi me pohvalio za rezultate zahtevnog projekta. Kad sam bila mlađa nisam umela da se nosim sa pozitivnom povratnom informacijom i odmah sam rekla: ali imala sam i sreće, i skoro izvinjavajući se, obrazložila sve okolnosti koje su mi išle u korist.

On me je saslušao i rekao: Ne izvinjavaj se za sreću. Sreća je faktor koji je neophodan u svakoj situaciji: neko u svetu ovog trenutka možda ima sjajan i osmišljen plan, ima dobru ideju, proverio je brojeve, uvežbao prezentaciju, ima pouzdan tim, ali mu je na putu ka poslu… Dok je direktor davao izmišljeni, manje tragičan i manje bizaran primer, ja sam se setila svinje iz Grinove pripovetke, svinje koja je mogla pasti na glavu bilo kome.

Ali i dobra sreća se većini nas često dešava, u svakoj oblasti života, pa i u poslu. Neko je ima više, neko manje. Neko, kao ja, ume da prepozna okolnosti dobre sreće ali mora preći put kojim će umeti da je prihvati sa zahvalnošću i da je iskoristi. Ipak, istraživanja pokazuju da najveći broj ljudi često okolnosti dobre sreće u svom životu i poslu pripisuje samo svojim zaslugama. Nismo svesni da većina nas dobre aspekte svog života, i naravno, posla, može zahvaliti, bar između ostalog, srećnim okolnostima.

I to nije samo naša sujeta, jer i okolnosti uspeha velikih kompanija često pripisujemo ljudima koji su na čelu tih organizacija. Čitamo biografije mitski uspešnih biznismena, vojskovođa, inovatora i trudimo se da iz njih učimo. Arehtipski, svaka dobra priča, treba da ima junaka. Kada sam počela da radim u centralnoj banci, često su nam na radionicama citirali bivšeg šefa Federalnih rezervi SAD Alana Grinspena (Alan Greenspan). Godinama kasnije, nakon krize 2008. i ove koja sada pogađa svet, mnogi se pitaju da li je Grinspan samo imao sreće da je bio na čelu Federalnih rezervi kada je privreda cvetala.

Faktor sreće u jednačini uspeha

Većina ljudi ima poteškoća da proceni ulogu sreće nakon što se nešto dogodi. Tada se pojavljuje naša potreba da imamo smislenu priču i situacija počinje da izgleda kao da je ishod bio predodređen s obzirom na odluke koje su donate, aktivnosti koje su preduzete.

Zašto ne volimo da čitamo statistike a volimo priče? Statistike većini nas ne pričaju uzbudljivu vezu uzroka i posledica, i stoga se često ignorišu ili pogrešno tumače.

Priče su, s druge strane, bogato sredstvo za komunikaciju upravo zato što naglašavaju uzrok i posledicu, kaže Michael J. Mauboussin u svojoj knjizi “Jednačina uspeha”.

Chengwei Liu, professor strategije i bihejvioralnih nauka na ESMT (The European School of Management and Technology) u Berlinu, jedan je od najprominantnijih istraživača uticaja faktora sreće na uspeh u poslovanju. On upozorava na savet koji se i danas često daje onima koji žele da uspeju u poslovnom svetu: Izaberite nekoliko firmi koje su bile izuzetno uspešne. Analizirajte njihove zajedničke prakse kada su prešli sa “dobrog na sjajno” i sledite ih. Isto se savetuje i u individualnim karijerama.

Liu upozorava da je ovaj savet koristan kada razlikujemo loše od dobrog poslovanja, dobar karijerni put od neuspešnog, ali da nas može zavesti na pogrešan zaključak kada pokušavamo da uvidimo šta razlikuje dobro od najboljeg.

On je izabrao tri bestselera koji su predložili pomenutu formulu kopiranja praksi najboljih i dao je primer zašto smatra da je takav savet sporan, između ostalog i stoga što učinak ovih izuzetnih uspeha obično nije trajao. Od 50, 16 je propalo u roku od pet godina nakon što su knjige objavljene, a 23 su postale osrednje. Samo pet od preostalih 11 firmi zadržalo je sličan nivo izvrsnosti, kaže Liu.

Opasnost ugledanja na najuspešnije

On o tome govori i u svom tekstu “Ne potcenjuj moć sreće u uspehu u biznisu
“Kada je u pitanju umeren učinak, naša intuicija o uspehu je verovatnije tačna. Konvencionalna mudrost, kao što je ‘što više radim, to imam više sreće’ ili ‘sreća favorizuje pripremljeni um’, ima savršenog smisla kada se govori o tome da neko prelazi sa lošeg na dobar učinak. Prelazak od dobrog ka odličnom je druga priča: Biti na pravom mestu u pravo vreme može biti toliko važno da prevazilazi zasluge i odlučnost.

Od koga Liu i drugi autori sve češće preporučuju da učimo? Učite od veoma dobrih ali ne i najvećih jer, da bi se postao najveći u biznisu, verovatno je bio potreban ili neki veoma redak dar ili posebne okolnosti, ili oboje, ali talenat i rad najverovatnije nisu bili dovoljni.

Mnogi uspešni ljudi priznaju da je sreća faktor u poslovanju, uključujući Sir Ričarda Bransona, osnivača Virgin Grupe. U svojoj autobiografiji “Losing My Virginity”, on kaže: „Da bi bio uspešan, moraš da budeš tamo; moraš da udariš u zemlju. A ako imaš dobar tim oko sebe – i više nego prilično sreće – možda ćeš nešto učiniti.”

Prigrliti neizvesnost

Kada se kaže da smo kovači svoje sreće, misli se ipak na ono na šta možemo da utičemo kako bismo postigli uspeh: možemo da se usavršavamo, posvećeno radimo, budemo u kontaktu sa ljudima koji mogu biti dobri za naš biznis ili napredovanje, možemo da držimo otvorene oči za prilike, možemo da umemo da prepoznamo srećne okolnosti. Ipak, postoji i nepoznanica sadržana u svetu punom neizvesnosti.

Uglavnom je tačno da sreća nagrađuje kompetentne, ali kompetentnost i trud na žalost nisu garancija uspeha čak ni u meritornijim društvima nego što je naše. Objektivnije ćemo doživeti svet ukoliko shvatimo da svi koji su dovoljno dobri nisu dobili uspeh koji zaslužuju. Zašto je ovo važno?

Rečima profesora Liua: verovati da je moguće ugledati se na najbolje i postići sličan uspeh, “znači uključiti se u iluziju kontrole i preteranog samopouzdanja — dve opasne pristrasnosti koje su uništile bezbroj poslova.”

Sa druge strane, ukoliko smo svesni neizvesnosti i važnosti faktora sreće, često zapravo povećavamo svoje šanse za srećne okolnosti.

 

 

HR Lab novosti na email

Saznajte prvi najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

NovostiNOVO: Infostud profil kandidata

Kandidati na našem sajtu Poslovi.infostud.com imaju mogućnost da kreiraju svoj Infostud profil koji se sastoji od osnovnih informacija o kandidatu, informacija o obrazovanju, iskustvu, veštinama i drugih informacija koje su važne pri konkurisanju na oglase za posao. Kandidat veoma lako kreira svoj profil za svega desetak minuta. U svakom trenutku može da izmeni, doda ili […]

NovostiNije era rezignacije nego era promena nabolje

Već nekoliko godina se mogu čuti rečenice: „Tražim kompaniju sa kulturom koja meni odgovara“ „Ako sam spreman da radim i u 23h uveče, zašto je bitno da se pojavim u 8:00?“ „Pre bih izabrao/la kompaniju sa nižom platom a sa fleksibilnim oblicima rada“ Neki novi klinci… Naši roditelji su od završetka školovanja do penzije uglavnom […]

NovostiŠta poslodavac ima pravo da traži od zaposlenog prilikom otvaranja bolovanja?

Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti (odnosno bolovanje, kako se to u svakodnevnom govoru obično kaže) jedno je od važnijih prava iz radnog odnosa. Poslodavac ima obavezu da plaća naknadu zarade zaposlenom prvih 30 dana kod tzv. običnog bolovanja kada postoji sprečenost za rad zbog bolesti ili povrede van […]

NovostiSindrom sagorevaranja – od zvanične dijagnoze do neuspešnog tretmana

Šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na burnout? Svako ima različite asocijacije – od radnog vikenda, preko nerealnih rokova, do pritiska od strane šefova, i svega onoga što se nalazi između. Sagorevanje ume da se vešto sakrije negde između fleksibilnog radnog vremena, dinamičnog radnog okruženja i izazovnih poslovnih mogućnosti. Ali, krio se ili […]