Tokom trajanja radnog odnosa nisu retki slučajevi odsustva sa rada zaposlenog, koje ima osnov u zakonu. Zapravo, u gotovo svim slučajevima odsustvovanja sa rada zaposleni ima pravo na određenu naknadu zarade. Tako je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa. Takođe se plaća naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana (odnosno sve vreme tokom trajanja bolovanja koje je posledica povrede na radu). Isto pravo zaposleni ima za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, kao i za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu. Pri tom, zakon određuje da se naknada zarade ima isplatiti u visini određenog procenta od prosečne zarade – npr 65% kod običnog bolovanja, 100% prosečne zarade kod bolovanja zbog povrede na radu i trudničkog bolovanja, i tako dalje. Kod utvrđivanja visine naknade zarade zakon propisuje da se ista ima isplatiti u visini određenog procenta od prosečne prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. S obzirom da su ovakve situacije česte u praksi, veoma je važno precizno odrediti šta ulazi u navedenu prosečnu zaradu. Tačnije, koja to primanja ulaze u pojam zarade, a koja se ne smatraju zaradom, pitanja su na koja ćemo pokušati da odgovorimo ovim tekstom.
I Iz čega se sastoji zarada na koju zaposleni ima pravo?
U prethodnim tekstovima smo detaljno opisivali iz čega se sastoji zarada na koju zaposleni ima pravo, pa ćemo se ovom prilikom podsetiti u najkraćim crtama elemenata zarade. Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovorom o radu.
Zarada na koju zaposleni ima pravo sastoji se od:
1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čine: osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada;
2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);
3) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Pod zaradom u navedenom smislu smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, odnosno na teret zaposlenog.
II Primanja iz radnog odnosa koja ne čine zaradu
Zakon o radu definiše da se pod zaradom u smislu prethodnog poglavlja teksta, smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz: člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona.
Kada ovu suvoparnu zakonsku odredbu pretresemo, možemo zaključiti da primanja iz radnog odnosa koja ne čine zaradu, odnosno nemaju karakter zarade, jesu (prema redosledu u citiranoj zakonskoj formulaciji):
1) Učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini;
2) Kod radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorije poslodavca, odnosno kod rada na daljinu i rada od kuće, u pojam zarade ne ulazi naknada troškova za upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknada drugih troškova rada;
3)Naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz (putni trošak);
4) Naknada troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
5) Naknada toškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
6) Naknada troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
7) Otpremnina pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;
8) Naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
9) Naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;
10) Jubilarna nagrada i solidarna pomoć;
11) Otpremnina isplaćena pre prestanka radnog odnosa kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (otpremnina kod tehnološkog viška).
Sva ostala primanja iz radnog odnosa koja nisu zakonom izuzeta iz pojma zarade moraju se uzeti u obzir kada se računa prosečna zarada. Takođe se isti pojam zarade uzima kada drugi zakon upućuje na definisanje zarade iz Zakona o radu, te je stoga vrlo važno biti precizan u definisanju ovog pojma.
