U Srbiji godinama vlada deficit radne snage, a posebno je uočljiv među zanatskim i niže kvalifikovanim zanimanjima. Infostudov panel na predstojećem Kopaonik biznis forumu nazvan “Skills mismatch crisis in the Serbian labour market: ways to solutions“ biće posvećen upravo ovom problemu.
U razgovoru za Infostud Oliver Streit, direktor programa Znanjem do posla koji zajedno sprovode Vlade Švajcarske i Srbije od 2016. godine u gradovima širom Srbije i ujedno jedan od učesnika pomenutog panela govori o načinima na koji organizatori ovog programa pokušavaju da umanje problem deficita radne snage i neusklađenosti ponude i tražnje na lokalnom tržištu rada.
Projekat Znanjem do posla sprovodi se sa ciljem da se smanji nezaposlenost kod mladih u našoj zemlji, kroz obuke za one poslove koji se traže na domaćem tržištu rada. Šta je vaša misija i kome je sve namenjen ovaj projekat?
Misija projekta Znanjem do posla (Education to Employment – E2E) je da okupi ključne aktere koji se bave zapošljavanjem mladih – institucije poput Vlade Srbije, predstavnike privatnog sektora i civilnog društva, kako bi kroz njihovu saradnju stvorili okvir za bolje pozicioniranje mladih na tržištu rada.
Želimo da kroz ovu saradnju utičemo na promenu politika u oblasti zapošljavanja mladih i relevantnog zakonskog okvira sa jedne, i na razvoj veština i znanja koje poslodavci traže, sa druge strane.
Program promoviše švajcarsku ekspertizu za upravljanje tržištem rada, koja je pokazala odlične rezultate, a koja je prilagođena okolnostima na tržištu rada Republike Srbije. Cilj je da se postigne bolja usklađenost ponude i tražnje poslova kroz modernizaciju politika zapošljavanja mladih, uz razvoj konkretnih kompetencija mlade kvalifikovane radne snage, koju zahteva privatni sektor, a sve kroz promociju učenja zasnovanog na radu.
Za ovih osam godina šta su bili najveći izazovi?
Kada je ovaj projekat pokrenut 2016. godine, ukupan broj zaposlenih lica u Srbiji je bio dva miliona, dok danas iznosi 2,3 miliona. Istovremeno, nezaposlenost mladih je sa 43% u 2015. svedena na 25% u 2023. godini, što je i dalje izuzetno visoka stopa, ali verujemo da kroz adekvatan rad sa mladima kroz lokalne organizacije i Job Info Centre, uz aktiviranje garancije za mlade, možemo da smanjimo taj procenat.
Dakle najveći izazov je da se mladi ljudi podstaknu i uvere, da kroz karijerno vođenje i savetovanje, ili nastave dalje školovanje, ili se uključe u lokalno tržište rada i pronađu zaposlenje. Uvereni smo da naši karijerni savetnici, kao i lokalni partneri, koji su obučeni i priznati profesionalci, mogu mnogo da pomognu mladima i usmere ih na pravi karijerni put.
Da li je program namenjen isključivo mladima ili u njemu mogu da učestvuju i stariji?
Projekat jeste prvenstveno namenjen mladima, ali i privatnom sektoru kako bi se identifikovali ključni sektori i potrebe tržišta rada, što omogućava bolje usklađivanje obrazovanja sa potrebama privrede.
U poslednjem pozivu su nam lokalni partneri sugerisali da pomerimo starosnu granicu naviše, jer pojedini poslodavci preferiraju starije osobe za zapošljavanje, upravo iz tog razloga stabilnosti i dugoročnijeg angažovanja u kompaniji, pa smo uključivali i starija lica iz ranjivih kategorija. U narednom periodu fokus će biti na pružanju podrške privatnom sektoru u uspostavljanju i unapređenju rada internih trening centara, čime će biti ostavljeno kompanijama da same odlučuju o starosnoj granici za obučavanje i zapošljavanje, pogotovo u regionima sa “starijom populacijom” od proseka Srbije.
Šta pokazuju rezultati? Za koja zanimanja su poslodavci u Srbiji najviše tražili mladi kadar?
Najveći broj upražnjenih mesta bilo je u kompanijama iz metalo-prerađivačkog sektora, kojima su potrebni radnici za pozicije CNC operatera, bravara, zavarivača, zatim iz tekstilnog sektora (različitih vrsta šivača) i uslužnih/ugostiteljskih delatnosti, koje traže pomoćne kuvare, barmene i konobare. Od poslednjeg poziva su se aktivirali i poslodavci iz oblasti informacionih tehnologija, a najtraženija zanimanja su bila Junior Software Developer, Junior Full Stack Developer, Blockchain Junior Developer, Senior Content Writer, Junior Java Developer, Junior iOS developer, Junior UX/UI Designer i sl.
Kako tačno izgleda obuka koju primenjujete kroz projekat Znanjem do posla?
U okviru Poziva za poslodavce koje projekat „Znanjem do posla” sprovodi na ciljanim lokacijama, zainteresovane kompanije se javljaju sa potrebom za organizovanjem obuka na radnom mestu za mlade koji traže zaposlenje.
Obuka se odvija u radnom okruženju i sastavljena je od praktičnog i teorijskog dela u odnosu 80:20% vremena. Tu na scenu stupaju naši lokalni partneri na projektu, koji rade analizu potreba poslodavca, nakon čega se u skladu sa SKA (Skills, Knowledge, Attitude) metodologijom, izrađuje program obuke i obučavaju mentori u kompaniji. Sama obuka može da traje od mesec dana, za jednostavnija zanimanja, do 6 meseci za zanimanja poput CNC operatera ili kuvara. Nakon završene obuke se vrši finalna procena stečenih kompetencija i za uspešne kandidate izdaje se sertifikat o završenoj obuci.
Zašto je važno da obuka bude na samom radnom mestu?
Obuke na radnom mestu mladima omogućavaju da steknu ona znanja i veštine koje su im potrebne kako bi bili pripremljeni da u potpunosti samostalno obavljaju posao i postanu ravnopravni zaposleni u kompanijama i to za zanimanja za koje se obučavaju.
Kroz pomenuti program podrške, poslodavcima se olakšava proces izbora, obuke (ili pripreme) i zapošljavanja novih zaposlenih, a mladi dolaze do novih veština i željenog zaposlenja.
Koliko mladih je prošlo kroz vaše obuke od početka primene projekta, a koliko njih je dobilo posao? Takođe nam recite sa koliko poslodavaca ste uspostavili saradnju.
Od početka projekta, kroz četiri javna poziva, oko 2.000 mladih ljudi prošlo je kroz obuku na radnom mestu, a njih 77% je pronašlo zaposlenje. Osim toga, naši karijerni savetnici pružili su usluge karijernog vođenja i savetovanja za 30.000 mladih iz regiona koje projekat pokriva.
Nešto više od 300 kompanija je učestvovalo u projektu do sada, a o uspehu programa i obuka koje smo sproveli, najviše govori činjenica da smo u nekoliko poziva imali ponovljene prijave zadovoljnih poslodavaca, u potrazi za dodatnom radnom snagom. Inače, nakon svakog završenog ciklusa obuka na radnom mestu, elektronskim putem se šalje kratka anketa na osnovu koje merimo zadovoljstvo učesnika i gotovo svi su ocenili izuzetnom saradnju sa lokalnim partnerima i istakli da bi se ponovo prijavili i učestvovali u sličnom programu.
