Pređi na glavni sadržaj

Verovanje u slobodnu volju utiče na učinak na poslu, karijeru i lični život

Kada vam nadređeni vrati izveštaj, da li pomislite da je svejedno šta ste uradili i koliko ste se trudili, jer uvek ćete nešto uraditi neuspešno ili će vas uvek nadređeni “mrzeti”? Da li ćete pokušati da uradite bolje? Nećete? Čak i kada nemate sreće sa šefom, ovo nije koristan stav za vas, uostalom, sprečiće vas i da pronađete novo radno mesto gde ćete imati dobar odnos sa menadžerom. Pre nego što pređemo na istraživanja koja pokazuju opasnosti po poslovni učinak koje vrebaju iz previše determinističkog stava prema životu, evo jedne naučno-fantastične priče na sličnu temu.

Svetlost iz budućnosti

U knjizi “Izdisaj” Teda Ćanga, postoji naučno-fantastična priča o uređaju koji se zove “predskazivač” i koji zahteva da kada se pojavi svetlost na ekranu pritisnete dugme. Zvuči jednostavno, čak i dosadno? E pa nije, jer svetlost se šalje iz budućnosti udaljene jednu sekunde ispred igračeve sadašnjosti, i šta god da igrač odluči, da pritisne ili da ne pritisne dugme, svetlost “zna”, pa se pojavi ili ne pojavi. I ne postoji način da se predskazivač prevari.

Priča počinje upozorenjem: Pisac kaže da će pune implikacije te tehnologije biti očigledne kada budu moguća slanja informacije unazad kroz vreme duža od jedne sekunde, ali da se upozorenje zapravo odnosi na nešto drugo: „Neposredan problem je u tome što predskazivači pokazuju kako slobodna volja ne postoji“.

I dalje, Ćangova priča govori, kako suočivši se sa tom idejom i istinski poverujući u nju jer im je kroz igru dokazana njena istinitost, u svetu počinje pandemija apatije. To stanje čak dovodi do budne kome u kojoj ljudi više neće ne samo da donose odluke, već ni da se kreću, jer smatraju da je sve uzaludno. Tako da se upozorenje odnosi na molbu čitaocu da veruje u slobodnu volju, jer čak i ukoliko nije istinito, to uverenje čuva lične živote i civilizaciju.

Da li vi verujete da je sve “unapred zapisano”?

Šta je vaše intimno uverenje: imaju li vaše odluke posledice ili je sve predodređeno?
Ili vam je bliži stav da mi kreiramo svoje živote, da možemo da napravimo iskorak iz očekivanog, da napravimo razliku?

Bilo da ste deterministi ili čak fatalisti, koji smatraju da je budućnost unapred određena ili da ste pristalica slobodne volje, ova, možemo reći – filozofska, ubeđenja utiču na različite aspekte života i kako se prema događajima odnosite, kako ih doživljavate, a u velikom broju slučajeva, i koliki uticaj na ishode istinski imate.

Da li naši pogledi po pitanju postojanja slobodne volje utiču na moj ili vaš uspeh u konkretnom poslu kao i u karijeri generalno? Studije pokazuju da je pisac fantastike u pravu: da vera u slobodnu volju predviđa bolji učinak na poslu kao i uspešniju karijeru.

Deterministički pogled o neizbežnim, unapred rešenim ishodima, sugeriše da naši napori nisu bitni jer je ishod – dobar ili loš – isti, nevezano za trud koji ulažemo. Dakle, može se pretpostaviti da deterministi, neće uložiti napor potreban za dobro obavljanje svog posla.
Istraživanja, kao što je “Lična filozofiija i postignuća zaposlenih: Vera u slobodnu volju predviđa bolji poslovni učinak”, dokazuju da je ovo u velikom broju slučajeva istinita pretpostavka. Učinak uverenja slobodne volje na pokazatelje učinka posla bio je iznad i iznad dobro utvrđenih prediktora kao što su savesnost, lokus kontrole i protestantska radna etika. Ovaj rad je zasnovan na dve studije:
U Studiji 1, jače verovanje u slobodnu volju odgovaralo je pozitivnijim stavovima koje su ispitanici iskazali o očekivanom uspehu u karijeri.
U Studiji 2, supervizor je objektivno i nezavisno ocenjivao radni učinak. Rezultati su pokazali da su zaposleni koji se zalažu za slobodnu volju dobili bolje ocene poslovnih performansi od onih koji su bliži determinističkom uverenju.

Šta još kažu istraživanja?

Članak u Frontiers in Psychology tvrdi da jedno istraživanje (Baumeister i njegove kolege) ukazuje da su dobrovoljci koji ne veruju u slobodnu volju najčešće manje sposobni za suprotno, alternativno razmišljanje. To je problem za ove ljude i organizacije u kojima rade, jer je razmišljanje o opcijama koje se nisu desile ili nisu trenutna istina važan deo učenja.
Ovo je bitno za svako učenje, za usavršavanje na poslu ali i za razvoj ličnosti. Ako ste u stanju da pomislite „Da sam učinio nešto drugačije …“), ne da bi se osećali krivim, već da biste učili iz sopstvenih izbora, verovatnije je da ćete u sledećoj situaciji postupiti bolje. Ljudi često mešaju determinizam sa fatalizmom, iako determinista ne mora biti fatalista, činjenica je da ima preklapanja, a fatalista će često biti apatičan i smatrati da šta god on uradio rezultat je isti pa se verovatno neće ni potruditi.

Vera u slobodnu volju ima važan uticaj i na druge aspekte života. Na primer, Baumeister sugeriše da ljudi koji veruju u slobodnu volju pokazuju veće pro-socijalno i altruističko ponašanje, a Vohs i Schooler (2008) su primetili da su učesnici koji su bili izloženi radovima koji promovišu determinizam, odnosno predodređenost, varali češće od grupe kontrolnih učesnika. To se objašnjava izuzetkom od odgovornosti koje determinizam u očima mnogih nosi.

Osećaj slobodne volje pruža veći osećaj zadovoljstva na poslu

Ephrat (Efrat) Livni u tekstu za Quartz  kaže: “Verovanje u ličnu slobodu nije samo filozofski melem; čini se da ima praktične psihološke koristi. Prema novoj studiji, osećaj slobodne volje pruža veći osećaj zadovoljstva na poslu – bez obzira na vrstu posla koju obavljate ili gde to radite.”

“Stepen u kojem verujete u slobodnu volju može izgledati kao čudan faktor u zadovoljstvu na poslu, ali novo istraživanje objavljeno u “Biltenu o ličnosti i psihologiji” sugeriše da je oslanjanje na koncept lične slobode možda ključno za zadovoljstvo na radnom mestu”, piše Efrat Livni za Quartz.

Sa principom vere u slobodnu volju donekle se prepliću interni lokus kontrole, odnosno stepen u kojem verujemo da imamo uticaja na ono što nam se dešava, razvojni stav (growth mindset) i autonomija na poslu, sve dokazano važni uticaji na unutrašnju motivaciju. To se može videti i u tome kako reagujete na komplimente ili kritiku, tj. da li gledate kao priliku da nešto naučite ili su vam drugi krivi, odnosno možda smatrate da ste vi jednostavno takvi kakvi ste i da se tu ništa ne može učiniti?

Gilad Feldman sa Hongkonškog univerziteta, jedan od tri autora rada na temu uticaja vere u slobodnu volju na veći nivo zadovoljstva poslom upozorava sa svojim kolegama, ipak i na moguća ograničenja istraživanja. Naime, moguće je da će “oni koji su već zadovoljni svojim poslom radije podržati uverenja o postojanju slobodne volje”. Međutim, verovanja se smatraju stabilnim i trajnim u poređenju sa kontekstom specifičnog zadovoljstva poslom, a studija ovih autora pokazuje, kako oni kažu, da “odnos postoji u svim kontekstima posla i tokom vremena”.

Iako se koplja još lome među filozofima, fizičarima i drugima, postoji li slobodna volja ili ne, moramo priznati da potpuna slobodna volja sigurno ne postoji. Ali što više šanse dajemo pogledu na svet u kojem smo odgovorni agenti koji mogu da doprinesu, da utiču na rezultate i ishode i da se razvijaju, čak i ukoliko nam nekada sredina zaista ne ide na ruku, veće su nam šanse da imamo bolji učinak u životu i poslu.

Uostalom, kao što kaže Stan Phelps u listu Forbes: “priznajemo mogućnost da ljudi koji veruju u slobodnu volju mogu imati pozitivniji, optimističniji pogled na život i stoga se jednostavno mogu osećati bolje, što bi zauzvrat moglo uticati na učinak na poslu”.

Dakle, čak i ukoliko potpune slobodne volje nema, vera u slobodnu volju predviđa bolji poslovni učinak i veću sreću u životu, tako da negujte svoju veru da ono što činite ima uticaja na ono što vam se dešava.

 

 

HR Lab novosti na email

Saznajte prvi najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

NovostiSrpska rešenja za zapošljavanje IT-jevaca zanimljiva na globalnom nivou

Network Managment Forum, održan od 8. do 10. juna u Barseloni, okupio je C-nivo menadžera iz vodećih svetskih kompanija u industriji digitalnih rešenja za zapošljavanje. Imao sam tu čast da se u ulozi predavača nađem na istom mestu sa najznačajnijim top menadžerima u industriji oglašavanja na svetu i predstavim sajt HelloWorld kroz predavanje „Mastering IT […]

NovostiŠta se događa na tržištu rada u regionu i EU i koji nas novi trendovi očekuju?

Sa kojim se sve problemima susreće današnje tržište rada i koji nas izazovi čekaju u budućnosti Vodeće ekonomske sile Evrope sve teže dolaze do radnika te je ista situacija zahvatila i ostale zemlje Evropske unije, uključujući Hrvatsku i Sloveniju, ali i zemlje regije: Bosnu i Hercegovinu, Srbiju te Makedoniju. U poslednje dve godine svedoci smo […]

NovostiPosebna zaštita zaposlenih mlađih od 18 godina

Zakon o radu sadrži mnoge odredbe kojima se garantuje različita zaštita zaposlenih. Tako se propisuju prava zaposlenih na: bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti, prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite. Osim […]

NovostiŠta sad da uradite: Toksičan zaposleni je u timu

Ko ima sreće, okružen je pozitivnim, konstruktivnim i podržavajućim saradnicima. Ko ima nerealno mnogo sreće, nikad nije sreo toksične članove kolektiva. A možemo i drugačije sagledati ovu temu: možda najviše sreće imaju oni koji su imali iskustvo rada sa toksičnim ljudima, naučili da se izbore sa istim i osnažili sebe kroz ovu dodatnu veštinu. Šta […]