Pređi na glavni sadržaj

VOLONTERI, PRIPRAVNICI I STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE

Zakon o radu dopušta mogućnost angažovanja lica i bez zasnivanja radnog odnosa pod određenim uslovima. U tom smislu postoje sledeći oblici rada van radnog odnosa: privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i dopunski rad.

U prethodnom periodu pisali smo o ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i ugovoru o delu, a u ovom tekstu bavimo se mogućnostima angažovanja volontera, pripravnika i lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju.

Radi se pretežno o licima koja nemaju uopšte iskustva, ili ga nemaju u struci koju su stekli, a poslodavci su uglavnom zainteresovani da prime u svoju radnu organizaciju upravo mlade ljude. To im daje priliku da osobu koja je tek završila školovanje profesionalno oblikuju prema potrebama i zahtevima sopstvenog poslovanja i na kraju tog procesa prime u radni odnos, ukoliko se iskaže u svom angažovanju. S druge strane, za osobu koja nema radnog iskustva u zanimanju za koje se školovala, veoma je značajna prilika da počne da radi u struci. Pošto je radno iskustvo često preduslov koji propis ili poslodavci postavljaju prilikom zapošljavanja, pripravnički staž, stučno osposobljavanje ili usavršavanje nekad se nameću kao obaveza, a u određenim situacijama kao prihvatljiv izbor, odnosno vrsta investiranja u svoju profesionalnu budućnost.

U svakodnevnom govoru obično se za osobe koje se prvi put angažuju u struci i bez naknade koristi termin „volonter“, a zapravo postoje značajne razlike između tri kategorije lica čijim radom se bavimo u ovom tekstu, pa ćemo pokušati da definišemo u kojim situacijama je opravdano angažovati volontera, kada pripravnika, a pod kojim uslovima se može primiti lice na stručno osposobljavanje i usavršavanje.

I Volonter

Prva asocijacija na volontiranje je da se radi o obavljanju nekog posla za koji se ne dobija naknada. Reč volonter označava osobu koja besplatno obavlja neku službu, dakle volontirati znači besplatno služiti. Međutim, volontiranje nije uređeno Zakonom o radu, već posebnim Zakonom o volontiranju.

Volontiranje, u smislu navedenog zakona, jeste organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Imajući u vidu ovu zakonsku definiciju, jasno je da će privredna društva, posebno manje firme i preduzetnici, retko angažovati lica po osnovu ovakvog ugovora. Radi se o aktivnosti od interesa za Republiku Srbiju, odnosno od javnog interesa, kojom se doprinosi aktivnom uključivanju građana u društvene procese i razvoju humanijeg i ravnopravnijeg demokratskog društva jednakih mogućnosti, kao i poboljšanju kvaliteta života građana. Dakle, po osnovu ugovora o volontiranju ne mogu se obavljati lukrativne delatnosti, odnosno privredne aktivnosti u cilju sticanja dobiti, već aktivnosti humanitarnog i neprofitabilnog karaktera. Stoga ovakav ugovor nije moguć radi obavljanja osnovne delatnosti kojom se privredno društvo bavi, već samo radi obavljanja delatnosti u državnom, javnom, ili opštem interesu. Volontiranje se, dakle ne sme organizovati u cilju sticanja dobiti i volontiranjem se ne sme zameniti rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu.

Prema svemu navedenom, ova vrsta ugovora je ređa u privredi. Ukoliko se pak poslodavac odluči za ovu vrstu angažovanja, korisno je znati da se mora izraditi program volontiranja koji se šalje Ministarstvu rada. Za volontiranje se ne isplaćuje naknada, osim ukoliko je u pitanju dugoročno volontiranje -volontiranje u trajanju od najmanje 10 časova nedeljno, preko 3 meseca bez prekida. Tada je dopušteno plaćati naknadu koju zakon naziva džeparac, a koja ne može biti veća od 30% minimalne mesečne zarade u Republici. Ova naknada, ako se plaća, mora se predvideti ugovorom, ne podleže oporezivanju zbog svog humanitarnog karaktera, ali se volonterima moraju uplaćivati doprinosi za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti, odnosno za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, odnosno za PIO – 4% na minimalnu osnovicu i zdravstvo – 2% na minimalnu osnovicu.

II Pripravnik

Odmah na početku, da ne bi bilo zabune, naglašavamo da se sa pripravnikom uspostavlja radni odnos. Dakle ne radi se o „besplatnom“ radnom angažovanju, jer je pripravnik lice koje zasniva radni odnos, i to po prvi put za zanimanje za koje je steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme. Na osnovu ovakvog ugovora obavlja se pripravnička prakse, kada je pripravnički staž kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđen zakonom ili pravilnikom. Radi se, dakle o osobi koja nema nikakvog radnog iskustva u onom zanimanju za koje se školovala (može da ga ima van stečene stručne spreme), te prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci u cilju sticanja pripravničkog staža. U pojedinim profesijama zakon ili pravilnik (podzakonski opšti akt) određuju da za zasnivanje radnog odnosa nije dovoljno imati odgovarajuće obrazovanje, to jest određenu vrstu i stepen stručne spreme, već je neophodno nakon školovanja kroz pripravnički staž steći određeno radno iskustvo. Tek sa komponentom radnog iskustva, koje predstavlja praktičnu nadgradnju znanja stečenog školovanjem, postiže se puna spremnost za rad na poslovima u okviru određene vrste i stepena stručne spreme. U cilju obavljanja pripravničkog staža, poslodavci sa licima koja su završila školovanje zasnivaju radni odnos u svojstvu pripravnika. S obzirom da se radi o ugovoru koji se potpisuje sa osobom koja još uvek nije navršila u potpunosti pripravnički staž, ovakav ugovor se može potpisati i sa licem koje je radilo u konkretnoj struci kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž, kao i sa licem koje ima radno iskustvo van traženog stepena i vrste stručne spreme. Primera radi-ako je uslov za rad na poslovima medicinske sestre tehničara završena srednja medicinska škola, odrađen pripravnički staž od šest meseci i položen stručni ispit, to znači da zdravstvena ustanova u kojoj se stiče pripravnički staž može da potpiše ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika sa licem koje nema radnog iskustva u medicini na poslovima medicinska sestra tehničar (može da ima radnog iskustva u drugoj profesiji, npr kao administrativni radnik), ili sa licem koje nema punih šest meseci pripravničkog staža kao medicinska sestra.

Ukoliko posebnim zakonom nije drugačije propisano, pripravnički staž prema Zakonu o radu traje najduže godinu dana, a za vreme pripravničkog staža pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, jer se radi o vrsti radnog odnosa na određeno vreme.

III Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

Prema propisima o radu postojе ugovori o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, kao vrsta rada van radnog odnosa za koji se ne ostvaruje zarada. Oba ugovora zaključuju se u pisanom obliku.

Ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci (kao kod pripravnika, samo bez zarade i drugih prava iz radnog odnosa).

Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom.

U praksi, za ugovore ove vrste koriste se i zajednički termin: ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, a mogu se koristiti i drugi nazivi poput ugovora o specijalizaciji i slično.

Trajanje ovog ugovora nije predviđeno zakonom, već se određuje samim ugovorom, a traje ili do isteka pripravničkog staža (koji traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno) ili do završetka obuke predviđene programom usavršavanja.

Period stručnog usavršavanja takođe nije propisan Zakonom, već se utvrđuje programom stručnog usavršavanja. Ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, stručno usavršavanje može da traje najduže godinu dana, shodno vremenu koje je zakonom propisano kao maksimalno vreme za stručno osposobljavanje za samostalan rad. Takođe, Ministarstvo rada je stava da trajanje stručnog osposobljavanja treba da bude vremenski ograničeno, kako ne bi došlo do zloupotrebe zakona.

Zakonom nije propisana sadržina ugovora o stručnom usavršavanju, već je to ostavljeno ugovornim stranama. Ipak, Ministarstvo rada je dalo mišljenje po kome ugovor o stručnom usavršavanju, treba naročito da sadrži: podatke o ugovornim stranama, predmet stručnog usavršavanja, rok na koji se zaključuje ugovor, prava i obaveze ugovornih strana prema programu stručnog usavršavanja, razloge za otkaz pre isteka ugovora i otkazni rok, a mogu se ugovoriti: novčana naknada za vreme stručnog osposobljavanja i druga prava lica koje se stručno usavršava.

Za koji ugovor se opredeliti? Kako bi poslodavac sa određenim licem zaključio ugovor o stručnom osposobljavanju, potrebno je da se radi o poslovima za koje je zakonom ili pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavaca predviđeno obavljanje pripravničkog staža i polaganje pripravničkog ispita za lica koja poseduju određeni stepen i vrstu stručne spreme, a nemaju radnog iskustva.

Ukoliko pak lice sa kojim poslodavac treba da zaključi ugovor ima položeni stručni ispit za samostalni rad u praksi, odnosno osposobljeno je za samostalan rad u praksi, poslodavac prilikom njegove edukacije odnosno usavršavanja može sa takvim zaposlenim zaključiti ugovor o stručnom usavršavanju samo ukoliko kod poslodavca postoji program usavršavanja.

Prema zakonu lica na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju, za razliku od lica u radnom odnosu (i za razliku od pripravnika), nemaju garantovano pravo na zaradu. Poslodavac može da im obezbedi novčanu naknadu i druga prava u skladu sa zakonom i opštim aktom, ali nije dužan to da učini, i ta naknada ne smatra se zaradom u smislu zakona o radu.

Bilo da je ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju zaključen sa ili bez ugovorene naknade poslodavac je u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju dužan da plati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali visina obaveze zavisi od toga da li postoji isplata naknade ili ne.

Ukoliko nije predviđena naknada, plaća se doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti i to na najnižu osnovicu doprinosa: 2% za zdravstvo i 4% za PiO.

Međutim, ukoliko se radi o specifičnoj vrsti ugovora za koje lice ostvaruje ugovorenu naknadu za rad, u tom slučaju poslodavac ima obavezu da obračunava i uplati pune doprinose za obavezno socijalno osiguranje na iznos ove naknade, odnosno da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje – 26%, a za zdravstveno osiguranje – 10,3%.

IV Zaključak

Prema svemu navedenom, ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika, ugovor o stručnom osposobljavanju i ugovor o stručnom usavršavanju regulisani su Zakonom o radu, dok je ugovor o volontiranju uređen Zakonom o volontiranju, kao aktivnost koja se ne obavlja u cilju sticanja dobiti.

Kada je reč o ugovorima regulisanim Zakonom o radu, ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika izdvaja se bitnom odlikom da se njime zasniva radni odnos dok traje pripravnički staž, te shodno tome pripravnik u radnom odnosu ima pravo na zaradu i sva ostala prava koja zaposlenom po zakonu i opštem aktu poslodavca pripadaju. U pogledu razloga za sklapanje, navedenom ugovoru sličan je ugovor o stručnom osposobljavanju, jer se takođe zaključuje radi obavljanja pripravničkog staža. Ključna razlika u odnosu na ugovor sa pripravnikom je u tome što lice koje ima potpisan ugovor o stručnom osposobljavanju nije u radnom odnosu, te shodno tome nema pravo na zaradu. Poslodavac mu može obezbediti određenu naknadu koja se neće smatrati zaradom u smislu Zakona o radu, baš kao i licu na stručnom usavršavanju, ali nije na to dužan po zakonu. Uplaćuju mu se doprinosi za socijalno osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja.

Ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika, ugovor o stručnom osposobljavanju i ugovor o stručnom usavršavanju imaju svoje mesto u mnogim zanimanjima. Njihov značaj se ogleda u tome što daje priliku osobama koje se nalaze u periodu započinjanja profesionalne karijere da kroz praktičan rad (uz naknadu ili bez nje) usavrše znanja stečena kroz školovanje i nauče da ih primenjuju. Istina je da poslodavac nema obavezu da primi u radni odnos lice sa kojim je prethodno zaključio neki od navedenih ugovora regulisanih Zakonom o radu, ali početnici dobijaju šansu da se radom i zalaganjem dokažu, što će svakako motivisati poslodavca da razmisli i o ugovoru o radu, jer će ga sklopiti sa nekim od koga zna šta može da očekuje.

HR Lab novosti na email

Saznajte prvi najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

NovostiSrpska rešenja za zapošljavanje IT-jevaca zanimljiva na globalnom nivou

Network Managment Forum, održan od 8. do 10. juna u Barseloni, okupio je C-nivo menadžera iz vodećih svetskih kompanija u industriji digitalnih rešenja za zapošljavanje. Imao sam tu čast da se u ulozi predavača nađem na istom mestu sa najznačajnijim top menadžerima u industriji oglašavanja na svetu i predstavim sajt HelloWorld kroz predavanje „Mastering IT […]

NovostiŠta se događa na tržištu rada u regionu i EU i koji nas novi trendovi očekuju?

Sa kojim se sve problemima susreće današnje tržište rada i koji nas izazovi čekaju u budućnosti Vodeće ekonomske sile Evrope sve teže dolaze do radnika te je ista situacija zahvatila i ostale zemlje Evropske unije, uključujući Hrvatsku i Sloveniju, ali i zemlje regije: Bosnu i Hercegovinu, Srbiju te Makedoniju. U poslednje dve godine svedoci smo […]

NovostiPosebna zaštita zaposlenih mlađih od 18 godina

Zakon o radu sadrži mnoge odredbe kojima se garantuje različita zaštita zaposlenih. Tako se propisuju prava zaposlenih na: bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti, prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite. Osim […]

NovostiŠta sad da uradite: Toksičan zaposleni je u timu

Ko ima sreće, okružen je pozitivnim, konstruktivnim i podržavajućim saradnicima. Ko ima nerealno mnogo sreće, nikad nije sreo toksične članove kolektiva. A možemo i drugačije sagledati ovu temu: možda najviše sreće imaju oni koji su imali iskustvo rada sa toksičnim ljudima, naučili da se izbore sa istim i osnažili sebe kroz ovu dodatnu veštinu. Šta […]