Naš odbojkaš Andrija Gerić iza sebe ima dvadesetogodišnju uspešnu sportsku karijeru sa blizu 1.000 odigranih utakmica i 40 medalja. Sa najvećim odbojkaškim klubovima Italije, Turske, Grčke i naravno Srbije, kao i sa našom reprezentacijom bio je osvajač najprestižnijih odličja poput olimpijskog i evropskog zlata, svetskog srebra, a proglašen je i za najboljeg blokera Olimpijskih igara u Sidneju 2000.
Nakon završene sportske karijere, upisao je i završio davno željene studije psihologije, a uporedo i NLP metodologiju za Mentalnog coacha-a u cilju da pomaže sportistima da poboljšaju svoje mentalne sposobnosti i rezultat i tako dostignu ono što žele. Sada se uspešno bavi ovim poslom i ima više od 260 klijenata, uključujući i kompanije kojima pomaže da poboljšaju motivisanost svojih zaposlenih i unaprede poslovanje.
Šta vas je podstaklo da se bavite psihologijom? Kako je tekao taj put?
– Mene je uvek interesovalo kako to da je neko bolji igrač, a neko lošiji, iako su isto visoki i fizički slični i imaju iste uslove treninga. Šta je to što pravi razliku između proseka i vrhunskog. Za vreme karijere sam o tome samo čitao, a tek pri kraju počeo zaista i da se obrazujem u tom smeru, da pohađam fakultet i razne vrste treninga i seminara vezanih za sportsku psihologiju.
Foto: Aleksandar Jovanović
Da li ste kao profesionalni igrač imali psihološku podršku i koliko vam je bila važna u teškim momentima?
– U Italiji smo u dva kluba imali pomoć psihologa i sa ove distance mogu da kažem da mi je sad jasno šta je taj kolega radio dobro, a šta je bilo manje dobro. U Srbiji smo sarađivali sa psiholozima i iskreno nisam bio preterano zadovoljan. Baš zbog toga sam se odlučio da pokušam da promenim taj odnos između psihologa i sportista, jer imam iskustvo sportiste i znam kako je meni bilo u radu sa psihologom i gde je prostor za poboljšanje.
Kod sportista najćešće radim na samopouzdanju
Koliko se psihološka podrška i pogled na nju promenio danas u odnosu na prethodni period? Kako vidite budućnost ove oblasti u Srbiji?
– Mislim da sve govori podatak da je tim Australije u Riju imao jednog psihologa na sedam sportista. Psihološka podrška je vrlo važan element bilo kog rezultata i moja misija je da psihologiju i sport približim i da postane normalna pojava da svaki klub i svaki ozbiljan sportista ima nekog sa kim radi na svojoj mentalnoj snazi. U Srbiji postoji ogroman prostor za rad i poboljšanje u ovom smislu.
Usko je povezana psihologija u sportu i psihologija u preduzetništvu – menadžeri, tim, upravljanje ljudima, motivacija, fokus, rezultat, cilj…sve su to zajedničke tačke koje ih povezuju i isti principi su primenljivi u obe grane. Da li je najveći izazov izboriti se sa pritiskom, kako raditi pod pristikom? Šta su zapravo najveći izazovi u kojima pomažete klijentima?
– Potpuno ste u pravu, vrlo lepo se mogu povezati sport i preduzetništvo. Sa sportistima je uglavnom akcenat na samopouzdanju, pripremi za različite uslove na terenu i različite protivnike, dok je sa preduzetnicima više reč o rezilijentnosti, planovima i nošenje sa pritiskom i stresom. I sportisti i preduzetnici su prvo, i pre svega ljudi, i kao takvi imaju svoje emocije, strahove, vrednosti i sve ostalo što čini jedno ljudsko biće.
Izjavili ste da u sportu nema prečica i da iza svakog šampiona stoji veliki rad, a ne samo talenat. Ako to prebacimo na poslovno polje, kako se onda postaviti u poslu prema mlađim generacijama koje žele sve odmah – i rezultat i funkciju?
– To je velika zabluda današnjih generacija i uopšte ove „sve na 1 klik“ ere. Desi se jako retko da neko odmah napravi rezultat i ostalih 99,9% onih koji su napravili bilo kakav rezultat znaju da je potreban plan, disciplina, posvećenost, rad i velika mentalna snaga da se pređe preko svih prepreka i stranputica do uspeha. Mladima treba objašnjavati kroz primere i iskustvo, kako bi „izašli“ iz ove zablude.
Svedoci smo kako se u Srbiji sportisti često kuju u zvezde ili se nemilosrdno bacaju u blato. Ta mantra „ako nisi najbolji, ako nisi prvi, ne valjaš ništa“ dosta je težak teret o vratu. Šta je vaš savet, kako da se svako od nas, bio sportista ili ne, motiviše da radi još bolje, čak i kada nije najbolji u tome što radi?
– Važno je upoređivati se sa samim sobom umesto sa drugima! Svako od nas ima neki svoj put, svoj ritam i svoju sudbinu. Porediti se sa drugima uglavnom izaziva nezadovoljstvo. Važno je porediti se sa sobom od pre 6 meseci, 2 godine ili 5 godina i biti svestan svog puta. Sportska publika je kod nas nemilosrdna, kao što je i ova “preduzetnička” publika. Treba slušati sebe i verovati u ono što radiš, bez obzira šta priča publika.
Šta tačno znači da je neki igrač bio bolji, ali je drugi igrač psihološki bio jači i zbog toga pobedio u meču? Odnosno, objasnite nam šta konkretno podrazumeva termin „dobra psihološka priprema“ i kako se ona postiže?
– Ona se vežba na svakom treningu, svaki dan. Najkraće rečeno dobra psihološka priprema je znati koje je vaše naj naj stanje za najbolji performans, primetiti kada izađete iz tog stanja i znati da se vratite u to stanje i nastavite da igrate sledeći poen ili sledeću akciju.
Nedavno ste bili predavač na konferenciji “Ja, preduzetnik” rame uz rame sa biznismenima. Prezentovali ste temu “ 3 začina za uspešan biznis”, da li zaista postoje 3 začina da bi se postigao uspeh, tačnije da li se liderstvo može naučiti ili se čovek rađa sa tim?
– Začina ima mnogo (kao što u kuhinji imate razne začine) i samo sam izdvojio 3 koji su po meni vrlo bitni za uspeh jedne kompanije (pogotovu ako se radi o porodičnoj kompaniji), a to su: psihološka sigurnost, rešavanje konflikata i donošenje odluka. Neki ljudi imaju više afiniteta ka liderstvu i duboko sam uveren da svako može da nauči da bude dobar lider. Sve u životu može da se nauči, samo je pitanje koliko je čovek spreman da se posveti i uloži vreme i energiju.
Psihološka sigurnost kao koncept je nešto što je deo kulture jedne firme i jako je važna, zato što omogućuje kreativnost i napredak zaposlenih i samim tim fleksibilnost kompanije u ovim vremenima gde se zahtevi, tržište, cene, uslovi poslovanja jako brzo menjaju.
Nije problem u padu, već u toj želji da ustaneš i nastaviš da se boriš
Organizujete radionice, možete li nam reći nešto više o tome i kome su sve namenjene?
-Moje radionice su vezane za konflikte, komunikaciju, psihološku sigurnost i ostale psihološke stvari koje su neophodne za rast i razvoj jedne kompanije. Koristim puno primere iz sporta kako bih na jednostavan način približio i objasnio odnose i dinamiku ljudi i timova, gde kroz praktične vežbe zaposleni stiču nova znanja i ideje kako da unaprede svoje poslovanje i svoj rad u okviru kompanije. U saradnji sa Homepage academy smo napravili kurs u vezi psiholoških veština koje su neophodne svakom menadžeru, na šta sam jako ponosan. Pored motivacije, rada na stresu, formiranja timova i drugih tema istakao bih prezentovanje i javni nastup, koji je u današnjem kompanijskom životu neophodan na dnevnom nivou i koji je na jednostavan način, kroz praktične primere i savete, objašnjen u kursu Biznis MVP na Homepage academy.
Šta biste poručili odbojkašu koji je na kraju karijere. Čime da se bavi?
-Poručio bih mu da pronađe sebe i da počne da uči o nečemu što ga zanima. Da ostane u odbojci na neki način i da uloži trud i rad u novu karijeru, koja god ona bila.
I za kraj, za sebe ste rekli da iza vas stoji 20 godina iskustva u vrhunskom sportu, mnogo uspona i padova, finalnih utakmica, povreda i pobeda. Koji je vaš najveći uspon, a koji je najveći pad?
-Olimpijada i zlatna medalja je nešto što je odredilo moju generaciju i naš tim. Imao sam jednu ozbiljnu povredu ruke sa kojom sam se dugo borio i na kraju pobedio, uprkos lošim prognozama. Zaista mislim da nije problem u padu, nego u toj želji da ustaneš i da nastaviš da se boriš i radiš na svom snu. Iz tog razloga pomažem današnjim sportistima i preduzetnicima koji sanjaju i bore se za svoje snove.
