U poslovnom svetu, generaciji Z zamera se mnogo toga ali čak i ako nam se to ne sviđa, moraćemo da se pomirimo sa njenim pripadnicima. Da bi nam to bilo lakše, možda možemo da „bacimo“ malo drugačije svetlo na „mane“ Z generacije jer će do sledeće godine, preko 30% radnog sveta činiti upravo ti „novi klinci“.
Ako se potrudimo da njihove vrednosti sagledamo malo otvorenije, možda ćemo biti u stanju da im ljudski ustupimo deo poslovne pozornice i pustimo ih da za svet rada urade nešto novo i korisno.
1.Zamera im se manjak posvećenosti poslu odnosno insistiranje na balansu privatnog i poslovnog života zbog čega nove generacije insistiraju na fleksibilnosti. Zašto se ovo tumači kao mana? Možda je razlog naša zastarela i dobro ukorenjena perspektiva posla kao važnog ili najvažnijeg životnog polja zbog čega smo mi stariji često zaboravljali da je posao sredstvo za život, a ne cilj po sebi. Nove generacije su uvidele mnogo pre nas da je moguće pošteno raditi posao i dati doprinos i kroz fleksibilno radno vreme i da broj radnih sati nije vrednost nego samo broj. Epidemija je to definitivno pokazala. Za razliku od nas starijih, nove generacije više poštuju svoj privatni život, porodicu, dokolicu, slobodno vreme, brigu o zdravlju. Neopravdano ovo nazivamo manjkom „radne etike“ samo zato što je drugačije od načina na koji smo mi sagledavali poslovni život. Vreme je da priznamo da smo ljubomorni jer su „klinci“ uspeli da shvate život onakvim kakav jeste: prolazan i vredan (vredniji od toga da se njegov ogroman deo smesti u radne sate“). Nove generacije odbijaju da žrtvuju kvalitet života po cenu karijere. To možemo nazvati manom ali možemo priznati i da smo samo ljubomorni na taj stav prema životu.
2. Preterana oslonjenost na tehnologije i manjak komunikacije: da, mladi se mnogo oslanjaju na tehnologije i imaju manje direktne komunikacije jedni sa drugima nego što je to bio slučaj sa starijim generacijama. Da li to neminovno znači da su na gubitku? Mladi, kroz nove tehnologije, kreiraju nove načine razmene podataka i informacija, dele jedni sa drugima i forsiraju socijalne promene na svoj način. Možda manje komuniciraju direktno, ali nije tačno da je bilo ko na gubitku zbog toga. Tolerancija na različitost, poziv na inkluziju, prihvatanje specifičnosti su više odlike Z generacije nego ijedne prethodne. U krajnjem slučaju, znanje engleskog jezika im je značajno bolje nego njihovim prethodnicima a to im otvara mnoga vrata, posebno vrata komunikacije.
3. Postoje izvori kojima se pripadnici generacije Z nazivaju i „pahuljicama“ jer se „lako uvrede“ i ne trpe pritisak. Rano je reći da li je to zaista tako. Definitivno, ranije generacije su učene da bez pogovora slušaju starije kolege, stiču iskustvo radeći šta im se kaže i da je početak težak. Dešavalo se da mlade kolege kuvaju starijima kafu, donose doručak ili da provode veliki broj meseci na neplaćenim praksama. Ako nove generacije ovome kažu „ne“, da li je to ono što ih čini „pahuljicama“?
4. Novi klinci ne žele da rade posao umesto drugih i da za to ne primaju platu, ne žele da budu plaćeni ispod minimalne cene rada, ne žele okruženje u kom je zabranjeno da izraze stav, iznesu kritičku misao ili daju ideju samo zato što su mladi i nemaju iskustva. Možemo ih nazvati „osetljivima“ a možemo im i čestitati na zalaganju za sebe i i na integritetu.
5. Neprofesionalnost generacije Z. Mladi rođeni posle 1997.smatraju se teškim za saradnju zbog svoje neprofesionalnosti. Prema istraživanju magazina Intelligent (online magazin fokusiran na obrazovanje), skoro polovina poslodavaca vidi mlade zaposlene kao neprofesionalne. Mladi vole neformalni ton, brze kanale komunikacije („chat“ a ne email) i da, skloni su da zatvore lap top u 4h popodne. To možemo nazvati „neprofesionalnošću“ a možemo i da se suočimo sa težom opcijom: termin „profesionalnost“ treba da se redefiniše u skladu sa novim vremenima, praksama i generacijama.
Negativan stav prema mladima koji dolaze na posao ne može da nas dovede ni do sreće ni do pobede. „Klinci“ pobeđuju sigurno. Ako ni zbog čega, onda zbog toga što će nas u budućnosti neminovno zameniti na radnim mestima. Umesto da im se opiremo i nalazimo im mane, možda je bolje, i to pre svega za nas, njihove mentore, da redefinišemo svet rada, njegove definicije i pojmove a posebno vrednosti kojima se vodimo u odnosu prema poslu.
Možda bismo se pozitivno iznenadili onim što bismo od mladih naučili a možda dođemo u situaciju i da pošteno priznamo da su u mnogim aspektima, bolji od nas.
Izvori
Does Gen Z deserve so much hatred and mockery? | The Business Standard
Gen-Z In The Workforce: Challenging Or Change-Makers?
Gen Z hires are easily offended, and not ready for workplace: business leaders
‘Problems’ With Gen Z in the Workplace (From a Gen Zer) — And How to Fix Them – Forage
Gen Z employees say ‘lazy,’ ‘unprofessional’ stereotypes hurt career growth | Chain Store Age
