Premeštaj zaposlenog u drugo mesto rada moguć je pod uslovima propisanim članom 173. Zakona o radu, uz ponudu aneksa ugovora o radu. Ako su ispunjeni zakonski uslovi u pogledu udaljenosti, prevoza i naknade troškova, odbijanje aneksa može biti razlog za otkaz. U suprotnom, premeštaj je moguć samo uz pristanak zaposlenog, a odbijanje ne može biti osnov za zakonit otkaz.
I Premeštaj u drugo mesto rada samo aneksom ugovora o radu
Član 33. Zakona o radu definiše šta sve mora da sadrži svaki ugovor o radu. Prema članu 33. stav 1. tačka 5) Zakona o radu, ugovor o radu obavezno sadrži i podatak o mestu rada. To je logično pošto se radi o veoma bitnom faktoru koji opredeljuje lica koja traže posao da li će ga prihvatiti ili ne. Niko ne želi da radi daleko od mesta u kome živi i zbog toga je, pri zasnivanju radnog odnosa, neophodno ugovoriti i naseljeno mesto u kojem će zaposleni obavljati posao.
Ukoliko nakon nekog vremena nastupi potreba da se ugovoreni uslovi rada izmene, poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada i zakon to naziva „aneks ugovora o radu“. Jedna od ugovorenih stavki jeste i mesto rada, pa kod poslodavaca koji posao obavljaju na više lokacija, a ne samo u mestu svog sedišta, javljaju se potrebe da se zaposleni premesti u neki drugi grad, u odnosu na naselje koje je kao mesto rada upisano u ugovoru o radu. Poslodavac tu ipak nema neograničenu slobodu izmena i pomeranja zaposlenih, pa dalje pišemo o tome pod kojim uslovima može da ponudi premeštaj koji bi bio zakonit i bez prethodnog odobrenja od strane zaposlenog.
II Premeštaj u drugo mesto rada bez prethodnog pristanka zaposlenog
Prema članu 173. Zakona o radu zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1. ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela;
2. ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.
Pod gore navedenim uslovima zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada i bez svog pristanka. Naravno, da bi zaposlenom bilo promenjeno mesto rada, on mora da potpiše aneks ugovora o radu, i u situacijama kada su ispunjeni ovde pobrojani uslovi. Bez njegovog potpisa nema aneksa ugovora o radu, pa samim tim ne može ni da bude premeštaja. Međutim, ako su uslovi precizirani članom 173. Zakona o radu ispunjeni, a zaposleni odbije premeštaj, poslodavac može da mu da otkaz. Tada bi taj otkaz bio zakonit.
Naravno, pored ispunjenosti uslova u pogledu udaljenosti novog mesta rada, obezbeđenosti prevoza i naknade troškova istog, morala bi da bude ispoštovana i zakonska procedura aneksa, o kojoj smo pisali u prethodnim tekstovima. Ona podrazumeva da je poslodavac obavezan da zaposlenom, uz aneks ugovora o radu, dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, to jest razloge za premeštaj u drugi grad; rok u kome zaposleni treba da se izjasni, koji ne može biti kraći od osam radnih dana; i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora. Najteža posledica je otkaz ugovora o radu.
Poslodavac mora da insistira da zaposleni stavi svoj potpis i datum prijema na oba akta: sam aneks ugovora o radu i na pisano obrazloženje zbog čega se aneks nudi. Ako zaposlenom ne može u prostorijama poslodavca da se uruči aneks i obrazloženje aneksa, onda mu se oba akta šalju preporučenom poštom. Ako ni tada uručenje ne bude moguće, poslodavac je dužan da o tome sačini pismenu belešku. U tom slučaju aneks i obrazloženje istog se objavljuju na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatraju se dostavljenim.
III Premeštaj zaposlenog uz njegov prethodni pristanak
Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada van slučajeva iz člana 173. stava 1. Zakona o radu, odnosno van slučajeva opisanih u prethodnom delu teksta, samo uz svoj pristanak.
To znači sledeće: ako poslodavac ponudi aneks ugovora o radu radi premeštaja zaposlenog u neki drugi grad, a nije ispunjen neki od zakonskih uslova premeštaja (npr. to drugo mesto rada je udaljeno više od 50 kilometara od dosadašnjeg mesta rada, ili se radi o mestu za koje ne postoji organizovan prevoz, ili pak nije obezbeđena naknada troškova puta), onda je premeštaj zakonit samo ako na isti zaposleni pristane. Ako zaposleni ne da svoj pristanak jer npr. ne želi da putuje više od 50 kilometara u novo mesto rada, ili zbog toga što je prevoz do tog mesta neredovan, poslodavac ne može da mu otkaže ugovor o radu, kao u slučaju kada su svi zakonski uslovi za premeštaj ispunjeni.
IV Pravne posledice odbijanja premeštaja u drugo mesto rada
Imajući u vidu gore navedeno, posledice nepristajanja zaposlenog na premeštaj u drugo naseljeno mesto zavise od ispunjenosti zakonskih uslova za aneks.
Ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz člana 173. Zakona o radu za premeštaj u drugo mesto rada, a poslodavac ipak tako nešto ponudi zaposlenom, dalji koraci zavise od odluke zaposlenog. Ukoliko zaposleni aneks prihvati i pored neispunjenosti uslova iz člana 173. Zakona o radu, tada će do premeštaja doći i to neće biti protivno zakonu. Ako pak zaposleni ne da pristanak, poslodavac tada ne može da otkaže ugovor o radu. Takav otkaz bi bio nezakonit.
Ako su pak uslovi iz člana 173. Zakona o radu ispunjeni, a zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa. Zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, takođe zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu osporava zakonitost aneksa ugovora. Smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše aneks ugovora u roku koji mu je ostavljen za izjašnjenje na ponudu.
