- Istraživanje korelacije između profesionalnosti i performansa zaposlenih (dostupno na stranici „Research gate”) pokazalo je da zaposleni koji poseduju i neguju visoku radnu etiku i profesionalnost takođe pokazuju i bolji radni učinak
- Profesionalnost i radna etika se smatraju važnijim faktorima prema mišljenju poslodavaca od tehničkih znanja ili talenta (Hays, Working for your tomorrow)
- LinkedIN istraživanja kažu da preko 60% eliminacija u procesu selekcije za uzrok ima neprofesionalnost kandidata
- 93% poslodavaca smatra da je radna etika ključ uspeha
- Harward Business Review je došao do zaključka, na osnovu svojih istraživanja, da veće šanse za napredovanje i povećanje plate imaju zaposleni koji su prepoznati kao profesionalni i etični
Uprkos trendovima na tržištu rada i vrtoglavim promenama u svim njegovim sferama, čini se da radna etika ne gubi vrednost. Nju ne dotiču promene onoliko koliko druge poslovne veštine i osobine. Zašto je to tako?
Dugo je postojao mit da je za uspeh u poslu dovoljan učinak odnosno performans. Važan jeste, ali nije dovoljan. Radna etika (integritet, disciplina, fokus, poštovanje) se pokazala kao minimum za uspeh jer je ona ”prenosiva”: čak i kad nam fali znanja ili dobijemo veće nadležnosti u kojima performans ne može biti visok, radna etika je ta koja obezbeđuje prostor i načine da se do performansa dođe vremenom jer se uz nju, savladava se sve što je novo i nepoznato i ”krči” se put ka novim znanjima i dobrom učinku, čak i onda kad on nije na zavidnom nivou.
Šta nam obezbeđuje radna etika
Poverenje i reputaciju: kada smo prepoznati kod saradnika i nadređenih kao osoba sa integritetom, disciplinom i profesionalnošću, onda ljudi mogu da računaju na nas: mogu da nam povere projekte i važne zadatke, da nas prepoznaju kao ključne zaposlene, talente ili naslednike za određene pozicije. Specifična tehnička ili bilo koja druga znanja ne vrede mnogo ako imamo reputaciju nekoga ko „otaljava” posao, kasni sa rokovima ili se ne posvećuje obavezama dovoljno. Stabilnost i disciplina garantuju određenu vrstu poverenja koje gradimo prema sebi.
Odvaja nas od konkurencije: bilo na intervjuu ili tokom kasnije karijere, radna etika nas može odvojiti od konkurencije. Poslodavci prepoznaju na intervjuu osobu koja ima radnu etiku i radije je biraju za svoj tim jer znaju da se sve druge veštine lakše mogu steći od etičnosti. Tokom karijere, zahvaljujući radnoj etici možemo biti prepoznati za napredovanje ili za bolje radne pozicije u odnosu na druge saradnike.
Daje „kredit”: kada imamo izgrađenu radnu etiku koja je još i prepoznata u našem poslovnom okruženju, onda imamo određenu vrstu „kredita” za potencijalne greške ili propuste koji se neminovno u poslu dešavaju. Za profesionalnu osobu koja pogreši naći će se razumevanje i obično će se takvi propusti ispratiti sa rečenicama „Ta osoba se toliko trudi i posvećena je, ali se desi i najboljima” ili „Da je neko ko otaljava posao, ne bi nas čudilo ali ovo je stvarno nenamerna greška jer znamo o kome se radi”.
Obezbeđuje „miran san”: kada znate da ste dali sve od sebe i da najpoštenije pristupate poslu, zadacima, rokovima i saradnicima, onda se ne plašite i ne zazirete od fidbeka, razgovora sa nadređenim ili od budućnosti. Znate da ste dali maksimum i sasvim mirno spavate.
Ali, šta je radna etika?
Radna etika ima milion definicija i najčešće podrazumeva integritet, poštenje, posvećenost, disciplinu.
Radna etika je vrednost koja raste upravo zato što je složena i sastoji se od velikog broja osobina, ponašanja i stavova.
Radna etika je:
- priznavanje greške
- poštovanje rokova, tuđeg i svog vremena
- rad na sebi, samorazvoj
- otvorenost prema novinama, promenama i drugačijem mišljenju
- zrelost u pristupu drugim ljudima, poslovnim mogućnostima, drugačijim načinima
- radoznalost (etična osoba ne gleda samo svoje „dvorište” nego ima kapacitet da sagleda širu sliku, širi kompanijski interes)
- deljenje: znanja, podrške, vremena
- „dizanje zastavice”: hrabro istupanje u interesu tima, zadatka, projekta ili kompanije. Kada zaposleni primeti nešto važno ili rizično po proces ili zadatak, istupa i otvoreno ukazuje na to. Ne izgovara rečenice poput „To nije moj opis posla”.
Šta saradnici vide kao nedostatak radne etike
Zaposleni koji nisu spremni da pomognu kolegama, da žrtvuju malo svog dodatnog vremena za druge ili za uspeh tima ili zadatka, negativan stav i odbijanje učenja, izjave poput „Za ovu platu mi ne pada na pamet da…” kao i „To nije u mom opisu posla”, traženje izgovora, preuzimanje tuđih zasluga, laganje, ignorisanje rokova, neprepoznavanje višeg interesa itd.
Ono što je važno da zaposleni shvate je da će kompanije, projekti i timovi preživeti neprofesionalnost pojedinca ali njegova karijera neće. Svako neetičko ponašanje pojedinca šteti više njemu samom nego ostalima. Poznati sindrom „quiet quitting” ili „tihi otkaz” ne remeti previše poslodavca ali remeti reputaciju tog zaposlenog, karijerne mogućnosti i sopstveni potencijal za bolju poziciju, zaradu ili posao u drugoj kompaniji.
Tokom prosečnog radnog veka provešćemo oko 90.000 sati na poslu. Radna etika nam omogućava da ih provedemo u zdravijoj atmosferi, čistoj savesti i većim mogućnostima za svoje napredovanje u svakom smislu.
