Prestanak radnog odnosa veoma je važna tema kada je reč o zakonskom uređivanju rada, pa ćemo se tim pitanjem baviti u nekoliko tekstova. Zakon o radu prestanak radnog odnosa uređuje na restriktivan način, pošto radni odnos prestaje samo u slučajevima utvrđenim zakonom. Navedeno znači da bi svaki prestanak radnog odnosa mimo razloga koji je propisan zakonom, sam po sebi bio protivpravan. U eventualnom sudskom postupku sud bi zaposlenog vratio na rad i obavezao poslodavca da naknadi izgubljenu zaradu i sve parnične troškove. Stoga poslodavci strogo moraju da vode računa da se kreću isključivo u okviru zakonom određenih razloga za prestanak radnog odnosa, uz poštovanje zakonske procedure.
Ovoga puta pišemo uopšteno o razlozima za koje zakon vezuje prestanak radnog odnosa, dok ćemo se u narednim tekstovima detaljnije baviti onim otkaznim razlozima koji zahtevaju posebna pojašnjenja.
Osnovne karakteristike zakonskih osnova za prestanak radnog odnosa
Prema Zakonu o radu, radni odnos prestaje:
1) Istekom roka za koji je zasnovan. Naravno, radi se o zakonskom razlogu koji je moguć jedino kod radnog odnosa zasnovanog ugovorom o radu na određeno vreme. Istekom ugovora na određeno vreme prestaje radni odnos. Izuzetno, radni odnos se mora produžiti trudnicama i porodiljama čak i ako je istekao ugovor o radu na određeno vreme.
2) Kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju. Ovde se radi o prestanku radnog odnosa lica koje je ispunilo zakonske razloge za odlazak u penziju. Potrebno je da se kumulativno ispune oba uslova-da zaposleni navrši 65 godina starosti i da istovremeno ima najmanje 15 godina staža penzijskog osiguranja. Sporazumom zaposlenog i poslodavca radni odnos se može produžiti i ako su oba navedena uslova za odlazak u penziju ispunjena.
3) Sporazumom između zaposlenog i poslodavca. Radi se o pisanom sporazumu između zaposlenog i poslodavca kojim su postigli saglasnost volja da se radni odnos raskine. Ovim sporazumom navedene sporazumne strane definišu datum prestanka radnog odnosa i uslove pod kojima isti prestaje (npr eventualna isplata neke otpremnine zaposlenom i slično).
4) Otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog. Radi se o prestanku radnog odnosa izjavom volje samo jedne od strana u radnopravnom odnosu-zaposlenog ili poslodavca. Kada je u pitanju otkaz koji daje zaposleni, zakon ne zahteva posebne uslove pod kojima se to može učiniti i dovoljna je pisana forma kojom zaposleni iskazuje svoju volju za raskid daljeg radnog angažovanja. S druge strane, poslodavac može da uruči otkaz zaposlenom samo pod strogo definisanim zakonskim uslovima i proceduri.
5) Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života. Radni odnos se može zasnovati i sa maloletnikom ako je navršio minimum 15 godina starosti, pod sledećim uslovima: da priloži nalaz medicine rada da je sposoban da obavlja posao za koji potpisuje ugovor o radu i da taj posao za njega nije opasan, kao i da oba roditelja daju pisanu saglasnost za zasnivanje radnog odnosa. Roditelji u svakom trenutku nakon zasnivanja radnog odnosa tu svoju saglasnost mogu da povuku, što automatski znači prestanak radnog odnosa.
6) Smrću zaposlenog. Prestanak pravnog subjektitiviteta zaposlenog svakako mora da znači i prestanak radnog odnosa.
7) U drugim slučajevima utvrđenim zakonom: ovde se radi o prestanku radnog odnosa do kojeg dolazi bez iskaza volje zaposlenog ili poslodavca, zbog objektivnih okolnosti koje se odnose na zaposlenog ili zbog okolnosti koje se odnose na poslodavca, o čemu pišemo malo detaljnije u nastavku teksta.
Prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti. Kada nadležni stručno-medicinski organ (organ veštačenja RFPiO) utvrdi da zaposleni nije više sposoban za rad, prestaje mu radni odnos i to sa danom kada poslodavac primi pravnosnažno rešenje nadležnog organa. Lice koje na ovaj način ostane bez posla svoja dalja prava ostvaruje kod RFPiO kao invalidski penzioner ili kod Centra za socijalni rad, ukoliko nema 5 godina penzijskog staža, što je minimum koji se zahteva da bi se ostvarilo pravo na invalidsku penziju (sem ako je invalidnost nastupila kao posledica povrede na radu, kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje bez obzira na dužinu penzijskog staža).
2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosnažne odluke. Primer: zaposlenom se pravnosnažnom presudom izrekne zabrana obavljanja poslova vezanih za raspolaganje, korišćenje, rukovanje i čuvanje tuđe imovine, a ne može se obezbediti obavljanje drugih poslova kod poslodavca, radni odnos prestaje nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog i to sa danom kada je poslodavac primio pravnosnažnu odluku.
3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne. Ukoliko je zaposlenom izrečena sudska presuda kojim mu se određuje zatvorska kazna u toj meri da će odsustvovati sa posla duže od 6 meseci, po sili zakona radni odnos prestaje od momenta kada je zaposleni stupio na izdržavanje kazne zatvora. Radni odnos prestaje čim nastane činjenica za koju zakon vezuje prestanak prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog i poslodavca, što je u ovom slučaju momenat stupanja na izdržavanje zatvorske kazne po osnovu pravnosnažne presude.
4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere. Ukoliko recimo sud odredi meru bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi u trajanju dužem od 6 meseci, danom početka primene mere po sili zakona prestaje radni odnos.
5) u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom. U postupku koji se okončava prestankom postojanja poslodavca, kao nužna posledica javlja se i prestanak radnog odnosa svih lica koja su bila zaposlena kod tog poslodavca.
U narednim tekstovima detaljnije ćemo govoriti o pojedinačnim zakonskim osnovama za prestanak radnog odnosa, odnosno o onim koji zahtevaju detaljnije pojašnjenje.
