Većina nas mašta o kraćoj radnoj nedelji, čak i ljudi koji stvarno vole svoj posao, zar ne? Ipak, kada su se suočili sa ovom inicijativnom menadžmenta, neki zaposleni u Mikroelektronici iz Beograda, bili su rezervisani prema ideji kraće radne nedelje. Zapravo, kao i svaka promena, i ova, iako očigledno poželjna, zahtevala je uhodavanje, privikavanje i period testiranja. Sada zaposleni u Mikroelektronici, među mnogim pogodnostima, najviše cene tri slobodna dana nedeljno. Ta tri dana im daju vremena za “još jedan život”.
Skraćivanje radne nedelje kroz “Još jedan život”
“Još jedan život” je naziv projekta uvođenja 32-časovne radne nedelje u Mikroelektronika d.o.o.. Upravo za ovaj projekat je na Petoj konferenciji HR Experience kompanija dobila prvu nagradu za najuspešniju HR priču. One se biraju glasovima prisutnih na konferenciji, što svedoči o velikom interesovanju za temu i za način na koji je skraćeno radno vreme u ovoj IT kompaniji.
Tanja Milinković, direktor za procese i ljudske resurse predstavila je na konferenciji ovu uspešnu HR i biznis praksu koju je Mikroelektronika započela u januaru 2022. godine:
– Ideja o četvorodnevnoj radnoj nedelji se javila kako bismo povećali svoju konkurentnost na tržištu rada, povećali produktivnost i unapredili interne procese.
– Zašto smo projekat nazvali ‘Još jedan život’? Zato što sa dodatnim danom dobijate dodatno vreme da uživate sa prijateljima, porodicom, radite ono što vas relaksira i ispunjava. Dobijate time vezana tri neradna dana, još jedan život”, objasnila je Tanja Milinković.
Od pola sata do jednog dana rada manje
– U prvo vreme bilo je rezervisanosti među zaposlenima: šta to zapravo znači? Da li je uopšte moguće? Da li će zaposleni dobivši jedan slobodan dan, izgubiti nešto drugo? Menadžment je, sa druge strane, brinulo da li je četvorodnevna radna nedelja održiva.
– Počeli smo postepeno, sada i oni koji su sumnjali u uspeh projekta ističu da im je to jedan od najznačajnijih aspekata rada u kompaniji, rekla je Tanja Milinković.
Mikroelektronika je pripremu za projekat počela 2021. godine.
– Prvo smo startovali sa sektorom proizvodnje i to zato što je najkomplikovanija: imate i dalje isti broj ljudi, dve ruke sa kojima radite, imate mašine koje ste imali, a treba da uradite više posla za kraće vremena. Krenuli smo sa smanjenjem radnog vremena za 30 minuta. Pratili smo, merili, videli da to možemo, pa smo uveli smanjenje radnog vremena za sat vremena. Potom za sat i po. Zatim, u januaru 2022. startovali smo sa projektom i radili 6 sati pet dana nedeljno. Od 1. septembra 2022. godine, nakon prikupljanja podataka o produktivnosti, eventualnim problemima, prednostima, utiscima radnika, krećemo sa još ozbiljnijom promenom – uvodimo rad 4 dana nedeljno po 8 sati, a petkom se ne radi. Uspešno smo tako radili čitav mesec i onda, od 1. oktobra prošle godine petak je postao i zvanično neradan dan u sektoru proizvodnje”, rekla je Tanja Milinković.
Odmorni, srećniji zaposleni i profitabilnije poslovanje – i tako u krug
– Rezultati su postali vidljivi relativno brzo, nakon šest meseci rada četiri dana nedeljno. U početku, zaposleni nisu bili sigurni da oni to mogu da postignu, ali evo tek skoro je taj neutralan stav postao pozitivan. Zadovoljni su što rade manje a plaćeni su više. Fokusiraniji su, odnosno traže načine da unaprede svoj posao, i odmorniji su – imaju dodatan dan za odmor, rekla je Tanja Milinković i naglasila da je Mikroelektronika ovim projektom povećala i produktivnost zaposlenih:
– Oni za kraće vreme urade više. U proizvodnji su povećali svoju produktivnost za 30% od početka pripreme projekta do danas. Uz povećanje produktivnosti rastao je i profit kompanije, naglasila je Tanja Milinković.
– Uz više slobodnog vremena, poraslo je zadovoljstvo zaposlenih koje opet rezultira većom produktivnošću i sve u krug, dodala je ona.
Ona je istakla da se opšta veća efikasnost koja je rezultat ove prakse, ogleda i u uštedi energije kada se radi četiri dana nedeljno.
Šta je sledeći korak za Mikroelektroniku? Tanja Milinković kaže da su to skaliranje i održivost.
– Kada zaposlenima date benefit teško bi bilo kasnije ga izgubiti, i za zaposlene i za kompaniju. Uostalom, šta je krajnji cilj ove inicijative? Srećniji zaposleni, srećniji ljudi, bolje društvo, zaključila je Milinković.
