Kada su u pitanju regrutacija i selekcija kandidata, mišljenja ostaju podeljena po pitanju nekih važnih tema. Da li je poželjno stavljati sliku u biografiju? Da li se više ceni obrazovanje ili iskustvo? Da li je potrebno navesti sva radna iskustva? Nedoumica ima dosta. Ipak, jedna postaje sve aktuelnija, pogotovo kada je u pitanju smena generacija i promena u vrednostima koja se može videti na tržištu.
Kako pristupiti pauzama u karijeri? Da li one predstavljaju priliku za drugu vrstu rasta i razvoja? Da li pokazuju neke veštine i znanja koje mogu biti korisni poslodavcu? Da li su pokazatelj da kandidat nije u toku sa najnovijim znanjima i alatima? Da li kandidat mora da dokaže kako je produktivno koristio vreme tokom pauze, ili ona zaista može biti samo pauza?
Istraživanja pokazuju da više od polovine ljudi je imalo određenu vrstu karijerne pauze, i da stigma povezana sa njima polako pada u zaborav. LinkedIn je nedavno uveo mogućnost da na vašem profilu na ovoj mreži na odgovarajuć način zabeležite to da ste imali pauzu u karijeri, što dalje pomaže da se poveća vidljivost ovakvih poslovnih poteza i da se pokrenu više nego neophodni razgovori o njima.
Šta je potrebno da regruter zna kada su u pitanju pauze u karijeri? U nastavku teksta možete saznati više o tome kako možete vaše regruterske prakse prilagoditi tako da karijerne pauze umesto propasti pretvorite u prilike!
Šta sve može predstavljati pauzu u karijeri?
Kada su u pitanju neželjene pauze u karijeri, nakon otkaza, masovnih otpuštanja ili sprečenosti za rad prouzrokovanih pandemijom, kandidati njima pristupaju sa dozom straha i zaziru od toga da budu otvoreni u komunikaciji. Pretpostavka je da će ih regruter zbog toga manje ceniti i da će smatrati manje vrednim od drugih kandidata.
Isto kao što poslodavac treba da teži ka tome da pruža jednake prilike bez obzira na rasu, pol, godine i ostale diskriminišuće faktore, tu istu politiku treba primeniti i ovde. Za sve one koji su imali prilike da prožive i prežive tržište rada za vreme pandemije virusa Kovid 19 svesni su da su nekada okolnosti našeg radnog mesta zaista van naše kontrole. Greška bi bila ovo smatrati kao nekom diskiminacijom regrutera prema kandidatima, pogotovo kada se ima u vidu da je sektor regrutacije i selekcije bio među prvima pogođen za vreme pandemije, i mnogi regruteri su proglašeni tehnološkim viškom.
U ovu kategoriju spadaju i pauze zdravstvenog tipa, duža ili kraća sprečenost za rad za one kandidate koji žive sa hroničnom bolešću ili zbog posledica nekog neočekivanog događaja. Iako su ove situaciju ređe, i dalje u potpunosti nisu krivica i odgovornost kandidata, i na regruteru je da ih, na neki način, uopšte ni ne uzima u obzir kada donosi odluku o tome ko će proći u naredni krug selekcije.
Druga vrsta pauze u karijeri vezana je za brigu o drugim osobama, prevashodno na porodiljska odsustva, ali i odsustva zbog nege deteta ili nekog drugog člana porodice. Iako se ovo ne smatra zvanično poslom, kudikamo je zahtevnije od većine radnih mesta. Veštine stečene za vreme ovakve pauze u karijeri su višestruko korisne kada je u pitanju povratak na tržište rada. Svaki roditelj će potvrditi da je napor i stres uključen u podizanje deteta nešto što se ne može porediti sa radnim okruženjem. Kada je u pitanju ova pauza u karijeri, citiraću sebe, nakon povratka na posao sa drugog porodiljskog – “Nakon što trogodišnjaka koji vrišti nosiš iz parka dok beba vrišti u kolicima, šta ti zaista može jedna Excel tabela ili poziv preko Zooma?”
I za kraj, treća i sve češća pauza među novim generacijama koje ulaze na tržište rada jeste volonterska pauza. Najčešće se pravi posle sagorevanja, radi brige o mentalnom zdravlju, želje da se fokusira na privatni život i provede vreme putujući. Ovo je pauza oko koje i postoji najmanje stigme, ne samo zato što nije nametnuta, već zato što i pripadnici mlađih generacija o njima dosta otvorenije govore i ne zaziru od toga da ih predstave kao sasvim uobičajene korake njihove karijere.
Kako saznati više o karijernim pauzama?
Zavisno od toga šta je podstaklo pauzu i koliko je trajala, kandidatima neće nužno biti prijatno da o tome govore. Zato je neophodno imati u vidu kako pristupiti ovim pitanjima i omogućiti da se kandidati ne osete prozvanim. Pitanja vezano za karijernu pauzu ne treba da imaju implikaciju toga da će neadekvatan ili nekompletan odgovor da bude presudan za prolazak kandidata u dalji korak selekcije.
Zbog toga je savet regruterima da im pristupaju neutralnog tona, bez preteranog zadirivanja u detalje pauze, pogotovo ako je ona uključivala neku porodičnu ili ličnu situaciju. Kandidatima se, svakako, savetuje, da napišu informacije koje su spremni da podele, i time olakšaju regruterima. Svaki proces selekcije je partnerstvo, a ne borba, gde obe strane teže zajedničkom cilju i mogu da olakšaju i ovaj deo selekcije.
Ukoliko se kandidat oslobodi i bez teskobe govori o ovom delu svog karijernog puta, regruter može to da iskoristi i da sazna više informacija, od kojih je najvrednija u narednom poglavlju.
Na koji način kandidati sa karijernim pauzama mogu doprineti učinku firme?
Za početak je važno napomenuti da ne mora svaka pauza da doprinese nečemu, nekada je pauza samo odmor, i kao takav, dovoljno je doprineo samom kandidatu i njegovom opštem zdravlju. Ali u slučaju da je za vreme karijerne pauze kandidat ipak imao prilike za raznolikim iskustvima, intervju je idealno mesto da se o tome porazgovara.
Imajući u vidu zbog čega se uglavnom prave karijerne pauze, regruteru može biti korisno da ispita kako je određena pauza uticala na razvoj mekih veština kod kandidata, ali i kako mu je pomogla da proširi vidike, stekne raznolikost u pristupu, uputi sebe u trendove i prakse stranih zemalja i slično.
Neka radna iskustva mogu kandidatu doneti manje napretka od karijernih pauza, i zato je uvek dobro ispitati malo dublje šta su znanja, veštine, uvidi i promene stava koji su posledica bilo kakvog iskustva kroz koje prolaze kandidati. Karijerna pauza može biti ogromna prilika, a ne nešto što obeleži kandidata kao nepoželjnog. U svemu ovome, propast je samo u neprihvatanju da nekada život ide svojim tokom, i da to, u nečijoj karijeri, može ipak da bude sjajna prilika.
