Kompanije ulažu u employer branding kampanje, karijerne stranice, društvene mreže, događaje, oglase i sadržaj kojim pokušavaju da privuku kvalitetne kandidate. A onda kandidat pronađe oglas, pročita ga, pripremi CV, prijavi se i čeka odgovor od kompanije. I više nikada ništa ne čuje. Ako postoji jednostavan način da se prethodno ulaganje u employer branding obesmisli, teško je naći bolji primer.
Istraživanje Infostuda “Šta kandidati očekuju i koliko ćutanje košta poslodavca“ na uzorku od 5.330 ispitanika pokazuje da među kandidatima koji su konkurisali u prethodnih šest meseci njih 87% odgovor dobija samo na manji broj prijava ili ga ne dobija uopšte. Samo 13% aktivnih kandidata kaže da odgovore dobija redovno. Sudeći po iskustvu kandidata, odgovor na prijavu danas je izuzetak, a ne pravilo.
Kandidati traže mnogo manje nego što kompanije često pretpostavljaju
Jedan od najčešćih argumenata koje daju kompanije na pitanje zašto izostaje povratna informacija jeste nedostatak vremena. Ako kompanija dobije nekoliko stotina prijava, teško je zamisliti da regruteri svakome napišu individualno obrazloženje zašto nije prošao dalje. Međutim kandidati to uglavnom ni ne očekuju.
Za 52,2% kandidata najvažnije je samo da dobiju odgovor, bez obzira na ishod. Dodatnih 30,5% bi želelo kratko objašnjenje odluke. Tek 15,2% očekuje individualni savet šta bi moglo da unapredi u budućnosti. Drugim rečima, 82,7% kandidata traži samo obaveštenje ili kratko obrazloženje o ishodu konkursa. A taj deo procesa moguće je standardizovati i automatizovati i to kroz nekoliko klikova.
Konkretno, Infostudova ATS platforma, HR Lab Asistent, nudi upravo to – mogućnost da uz svega nekoliko klikova pošaljete odgovor kandidatima. Možete slati odbijenice, zahvalnice, pozive za intervju, kao i personalizovane poruke pomoću unapred definisanih šablona koji se po potrebi mogu menjati. Na ovaj način je moguće poslati odgovore pojedinačno ili na veći broj kandidata u isto vreme.
Ako kompanija ćuti, kandidat sam napiše kraj priče
Kandidati ne očekuju ni da kompanija reaguje istog dana. Ali se nadaju da postoji razuman rok za slanje povratne informacije. Njih 72,6% smatra da odgovor treba da stigne u prvih nedelju dana, dok ga 88,9% očekuje najkasnije u roku od dve nedelje. To je važan podatak za kompanije koje kandidatima šalju generički odgovor nekoliko nedelja ili meseci nakon zatvaranja procesa. Takav odgovor administrativno zatvara konkurs. Međutim, evidento je da je kompanija propustila priliku da pruži pravovremenu informaciju i sebe dobro pozicionira među kandidatima..
Nedostatak odgovora ne prolazi neprimećeno. Među kandidatima koji odgovore ne dobijaju ili ih dobijaju retko, prosečna ocena koliko im takvo iskustvo smeta iznosi 4,29 od maksimalnih 5. Čak 66,7% ispitanih daje maksimalno negativnu ocenu.
Još važnije, 50% kandidata u toj situaciji prvo formira negativan zaključak o poslodavcu. Deo smatra da njihovo vreme i trud nisu ispoštovani, a deo jednostavno gubi interesovanje za takvu kompaniju. Ako kompanija ne saopšti šta se desilo sa prijavom, kandidat će prazninu popuniti sopstvenim tumačenjem. I to tumačenje često neće biti povoljno za poslodavca. Kandidati uglavnom ne šalju dodatni mejl, ne zovu HR, niti pitaju za razlog.
Njih 93,4% jednostavno nastavlja da traži druge poslove, dok samo 1,9% kontaktira poslodavca Tišina, dakle, ne zadržava kandidata u procesu, on jednostavno ćutke ode.
Popravni za poslodavca samo u trećini slučajeva
Cena takvog iskustva ne završava se zatvaranjem jednog konkursa. Na pitanje da li bi se ponovo prijavili kod poslodavca koji im ranije nije odgovorio, samo 30,9% kandidata odgovara potvrdno. Čak 26% kaže da se ne bi ponovo prijavilo, dok je 43,1% nesigurno. To znači da iskustvo iz jednog konkursa utiče na bazu kandidata za sledeći.
Kompanija prvo ulaže novac da privuče kandidata, a zatim ga lošim završetkom procesa potencijalno gubi za buduće pozicije. Kod kandidata koji su već izgubili interesovanje za poslodavca, samo 16,4% kaže da bi se ponovo prijavilo. To direktno utiče na kapacitet da se obezbedi baza talenata.
Najjeftinija employer branding mera možda je već u vašem ATS-u
Još jedan podatak pokazuje da ovo nije samo reakcija nezadovoljnih kandidata. Čak 76,5% svih ispitanika smatra da poslodavci treba da odgovore svim kandidatima. Dakle, odgovor na prijavu nije u domenu „lepo bi bilo“, već ga kandidati već doživljavaju kao standard profesionalnog odnosa.
Za veliki broj njih dovoljan je vrlo jednostavan model:
- da zna da je prijava stigla,
- da zna kada okvirno može očekivati sledeći korak,
- da dobije jasnu informaciju kada više nije deo procesa.
Za kandidate koji dođu do završnih faza procesa, naravno, postoji više prostora za pojedinačan fidbek. Ali za sve ostale, čak i standardizovana poruka je značajno bolja od tišine. Zbog toga je odgovor na prijavu verovatno jedna od najjeftinijih mera za očuvanje dobrog kandidatovog iskustva i employer brenda. Kompanije već troše novac da privuku pažnju kandidata. Nema mnogo smisla izgubiti je zato što niko nije pritisnuo „send“.
