Ako bismo izuzeli razvoj koji je podstakla generativna veštačka inteligencija, malo se koja oblast ljudskih resursa razvijala brzinom kojoj je Employer Branding u prethodnih par godina. Od toga da je to bila potpuno nepoznata funkcija koja se tek probijala na srpskom tržištu, do toga da sada postoje čitavi sektori, nagrade, festivali i pokreti posvećeni Employer Brandingu, pređen je dug put. Ipak, čitav koncept EVP-ja i samog EB-ja ostaje nedovoljno istražen, opisan, i približen mnogima do kojih treba da dođe.
I baš zbog toga što i dalje postoji dosta toga nerazjašnjenog kada je u pitanju građenje brenda poslodavca, puno dosta toga se podrazumeva. Te pretpostavke ne moraju uvek biti tačne, i tako dolazimo ne samo do grešaka, nego do mnogo propuštenih prilika za razvoj i napredak.
Dosta grešaka i propusta dolazi ili iz straha ili iz neznanja. Zato vam u ovom tekstu pomažemo da naučite šta zaista ne treba da radite na svom putu do izgradnje odgovarajućeg brenda poslodavca.
1. Nemojte imitirati druge, ali možete da učite od njih!
Kada je pred nama zadatak u kome nemamo mnogo iskustva, vrlo često se okrenemo prepisivanju. Kako su primeri koje drugi postavljaju uvek tu pred nama, nekad se i nenamerno može desiti da ih imitiramo, i da nesvesno ukrademo delove njihovih ideja tokom kreativnog procesa.
Ne samo što samo po sebi nije dobar izbor, korišćenje tuđih ideja anulira samu svrhu građenja brenda poslodavca. Naš brend treba da bude ono što smo mi, a ne drugi. I zbog toga treba pažljivo hodati između imitiacije i inspiracije.
Uvek je korisno znati šta rade drugi i iskoristiti to da pokrenemo sopstvene vijuge i tu ideju prilagodima našim okolnostima ili da nam posluži kao odskočna daska za neku drugu vrstu projekta ili pokreta.
Recimo, sjajna ideja je saznati da neke kompanije daju svim tatama šest nedelja plaćenog odsustva prilikom rođenja deteta. Nakon uvođenja tog benefita, pohvalno je zahvaliti se kompaniji na inspiraciji i podeliti vest javno. Takva vrsta inspiracije svima koristi.
Sa druge strane imitiranje nečije kampanje na društvenim mrežama neće nikome doprineti, verovatnije da će negativno uticati na reputaciju naše kompanije.
2. Nemojte premalo da objavljujete, ali zadržite kvalitet!
EB inicijative koje su retke i sporadične neće imati željenog efekta. Kao i bilo koji drugi brend i brend poslodavca mora da bude vidljiv, lako uočljiv, lako prepoznatljiv, a to se postiže i čestom prisutnošću.
Ipak, kada nam je nešto neprestano pred očima, preti da nas zasiti. Najbolji način da se to izbegne je da sadržaj koji se deli bude relevantan i aktuelan i da na taj način izbegne nezadovoljstvo kod krajnjeg korisnika.
Hiperprodukcija sadržaja uglavnom izaziva kontraefekat, zato se svakako treba držati umerene količine, uz neprestan napor da sadržaj sam po sebi bude dovoljno kvalitetan.
3. Nemojte da objavljujete generički sadržaj, već začinite konkretnim primerima!
Kada neka kompanije prvi put pokrene svoje EB napore i počne van same firme da deli detalje o benefitima, uslovima rada, atmosferi u kompaniji, uglavnom bude bojažljiva. Mahom to izgleda tako da nijedna ne bude autentična nego se kompanija za početak koristi usiljenim frazama, isprobanim izrazima, i opštim mestima.
Iako je svaki početak težak i neophodno je dozvoliti malo prostora za rast, težnja uvek treba da bude na konkretnim, realnim primerima iz te firme.
Svako radno okruženje ima svoju autentičnost, razloge zašto pravi određene izbore i načine da sve to približi željenom krajnjem korisniku, u ovom slučaju budućem zaposlenom.
Kako bi to moglo da izgleda u praksi? Evo nekih primera. Pri opisu benefita moguće je reći – Dozvoljen dolazak kućnih ljubimaca svakog petka. A takođe moguće je napraviti od ovoga kampanju, snimiti omiljene kućne ljubimce, organizovati glasanje na storijima za omiljenog kancelarijskog psa i podeliti šaljive informacije o svima njima.
Princip koji možemo koristiti je sledeći – “Pokaži, ne kaži”.
Ako želimo da ilustrujemo da je neko okruženje prijatno, konkretan primer prijatnosti i lepe atmosfere govori mnogo više nego jedan red u oglasu za posao.
4. Nemojte da radite sve kao poslodavac, već uključite zaposlene!
Ako sva informacija o brendu poslodavca potiče od kanala kojima upravlja firma, jasno je da će se sve primljeno uzeti sa dozom rezerve. I zato su srećni zaposleni najbolji adut svake EB kampanje.
Ohrabrujte zaposlene da se uključe u kreiranje sadržaja, da dele informacije preko svojih LinkedIn profila, da pišu tekstove za druge blogove, učestvuju u eksternim konferencijama, vebinarima i događajima… Živa reč, autentično iskustvo i dobar glas su najbolje oružje svakog uspešnog EB-ja.
5. Nemojte da se oslanjate samo na društvene mreže, već se rasplinite!
Iako se većina EB kampanja odvija preko društvenih mreža, postoji mnogo toga što može da utiče na brend poslodavca van njih. Neke od tih inicijativa mogu da uključuju saradnju sa univerzitetima, rad sa lokalnim srednjim školama, saradnju sa volonterskim organizacijama, objavljivanje tekstova u časopisima i blogovima, kao i razne druge CSR akcije.
Brend poslodavca se gradi kroz svaku od ovih akcija i inicijativa i svaki kontakt van firme može da bude pozitivna interakcija koja dodatno osnažuje brend i šalje odgovarajuću poruku.
