Strani radnici u Srbiji uglavnom raznose hranu, voze autobuse, grade zgrade, spremaju jela u restoranima, održavaju tržne centre…Zapravo godinama unazad popunjavaju radna mesta za koje domaćeg kadra nema dovoljno.
U ovom momentu, kako smo nedavno čuli od nadležnih iz Ministarstva unutrašnjih poslova, u Srbiji ima 68.720 stranaca sa radnim papirima. Prošle godine, kako su navodili zvaničnici, podneto je oko 100.000 zahteva, ali nisu svi i odobreni a brojku od 100.000 radnika iz inostranstva sa dozvolama za rad očekuju u narednoj 2027, godini EXPO.
„Nije ralno da ove godine dostignemo tu brojku, ali očekujemo i prognoziramo da će stranih radnika biti toliko naredne 2027 godine“, kaže Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije i dodaje: „Sa sadašnjim sistemom, jedinstvenom radnom i boravišnom dozvolom, nadam se da je daleko smanjen prostor za sivu ekonomiju. Ne može da se desi da je stranac u Srbiji, a da nije u sistemu“.
Na koji sve način dolaze stranci
U Uniji poslodavaca upozoravaju da brojka može da bude i veća. Kako kaže Jelena Jevtović, ne treba zaboraviti da strani građani u Srbiju dolaze i kao sezonski radnici u poljoprivredi. Oni se prijavljuju preko portala Sezonski radnici. Zabeležen je trend rasta angažovanja stranih državljana, pa ih od 2024. bude i 1.000 godišnje.
„Imamo i radnike koji dolaze preko D vize“, pojašnjava Jelena Jevtović. „Ukoliko stranac dolazi da radi na period kraći od 180 dana, to je moguće po osnovu D vize za zapošljavanje. U 2024. godini tako je angažavano između 50.000 i 60.000 radnika. Ali od februara te godine je počela ubrzana elektronska prijava za jedinstvenu dozvolu za rad i boravak“.
Jedinstvena radna i boravišna dozvola omogućava strancu da u Srbiji zarađuje platu i živi do tri godine. Ono što domaćim firmama ne odgovara je činjenica da se ta dozvola više ne vezuje za poslodavca koji je radnika doveo u Srbiju.
„Stranci su ranije dobijali boravišnu, pa radnu dozvolu koje su trajale koliko i ugovor sa poslodavcem“, dodaje Jelena Jevtović. „Tražili smo da i sada tako bude, ali nije prihvaćeno. Firma koja je pozivala radnika je i garantovala za njega. Stranac je potpisivao ugovor sa poslodavcem i kada bi on istekao, morao je da se vrati kući. Sada dobije boravišnu i radnu dozvolu na osnovu onogo što je poslodavac garantovao, ali on može kod njega da radi deset dana i da ode kod drugog. Za firme je to nepovoljno, jer su na tog radnika računale. Uložile su neko vreme i novac da ga dovedu“.
Možda ih ima i među turistima
Iskustvo u građevinskom sektoru pokazuje da strani radnici u Srbiju stižu i kao – turisti. To kaže Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika u građevinarstvu.
„Veliki broj radnika u građevinarstvu stiže iz Turske. I među njima je i onih koji nisu prijavljeni“, kaže Torlaković. „Dolaze na osnovu turističkih viza i boravka do tri meseca. Ne dolaze svi preko jedinstvene dozvole za rad i boravak. Kada je menjan Zakon o zapošljavanju stranaca, suština je bila da se prihoduju porezi i doprinosi od tih 100.000 zaposlenih. Pitanje je koliko se to na kraju osetilo“.
Odakle najviše dolaze
Naši sagovornici redom potvrđuju sličan redosled zemalja odakle najviše stižu stranci u Srbiji. Na prvom mestu je to Kina. Slede Turska, Indija, Nepal, Bangladeš. Visoko se kotira Rusija.
„Rusija je u samom vrhu, ali to nije tipična situacija. To su ljudi koji su se preselili, otvorili svoje fime ili odavde rade za poslodavce u inostranstvu“, ističe Nenad Jevtović.
Stranci dolaze pre svega da rade u građevinarstvu. Dostava im je skoro potpuno prepuštena, ali i deo pozicija u transportu. Rade u trgovini, kao i održavanju. I ugostitelji sve češće traže pomoć iz inostranstva.
David Antonijević, osnivač i direktor agencije za zapošljavanje Friendly HR pojašnjava da statistika o državljanstvu stranaca u Srbiji ne pokazuje nužno odakle domaći poslodavci organizovano zapošljavaju radnike.
„Veliki deo kineskih državljana angažovan je u kineskim kompanijama koje u Srbiji realizuju infrastrukturne projekte, pre svega u građevinarstvu. Istovremeno, veliki broj ruskih državljana došao je nakon početka rata u Ukrajini, kroz migraciju i osnivanje sopstvenih firmi. Zbog toga Kina i Rusija nisu tipična tržišta sa kojih domaći poslodavci preko agencija pronalaze radnike. U praksi se najčešće okreću Indiji i Nepalu, dok u poslednje vreme raste interesovanje za Keniju, naročito za pozicije na kojima je važno dobro poznavanje engleskog jezika. Ipak, zemlju porekla treba birati prema zahtevima pozicije, iskustvu kandidata, jeziku i uslovima rada“, ističe Antonijević.
Šta kaže statistika
Republički zavod za statistiku izašao je prošle godine sa prvim detaljnim istraživanjem imigranata u Srbiji. Poslednji podaci, dobijeni zahvaljujući Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnose se na 2023. godinu. Tada je u našoj zemlji, uglavnom zbog rada, došlo oko 41.000 stranaca.
To je za oko 9,5 puta više u odnosu na 2012. godinu kada je broj imigranata bio oko 4.000.
Po tada preliminarnim podacima RZS, ukupan broj stranaca kojima je odobren boravak u Srbiji ili imaju stalno prebivalište na kraju 2024. godine iznosio je više od 100.000. I svaki drugi je stigao iz Rusije.
Državljani Rusije, Kine, Turske i Indije činili su 83,5 odsto stranaca koji su imigrirali u Srbiju u 2023. godini. Najveći broj stranaca koji se tada nalazio u Srbiji je bio starosti od 30 do 34 godine i od 35 do 39 godina.
Statistika je primetila i da je u slučaju kineksih imigranata, udeo muškaraca bio 87,5%, a udeo žena 12,5%. Bor i Zrenjanin su dve glavne adrese za kineske državljane. U njih je imigriralo 52% od ukupnog broja Kineza doseljenih te godine u Srbiju.
Kada je reč o turskim državljanima, među imigrantima je bilo čak 94,7 odsto muškaraca. U 2023. godini skoro 23% od ukupnog broja Turaka imigriralo je u dve opštine – Zemun i Sremsku Mitrovicu.
