Zakonom o zaštiti poslovne tajne, koji je u Srbiji donet 2021. godine, uređuje se pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja. Tema ovog teksta je kako posloodavci mogu, shodno citiranom zakonu, da zaštite svoje poslovne tajne od zaposlenh?
I Šta je po zakonu poslovna tajna?
Poslovnom tajnom smatraju se informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:
(1) nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija,
(2) imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu,
(3) lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost;
Dalji termini moje ćemo koristiti imaju svoja značenja:
– Držalac poslovne tajne je fizičko ili pravno lice pod čijom je zakonitom kontrolom poslovna tajna;
– Lice koje je povredilo poslovnu tajnu je fizičko ili pravno lice koje je nezakonito pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu;
– Roba kojom je izvršena povreda je roba čiji su dizajn, karakteristike, način funkcionisanja, postupak proizvodnje ili način stavljanja u promet u značajnoj meri ostvareni zahvaljujući poslovnoj tajni koja je nezakonito pribavljena, korišćena ili otkrivena.
Informacije koje su tajna obuhvataju, između ostalog, znanje i iskustvo, poslovne informacije i tehnološke informacije. Zakon izričito navodi da se poslovnom tajnom ne mogu smatrati informacije koje su po zakonu javne, kao ni informacije o kršenju zakona, zlostavljanju na radu ili korupciji.
II Zaštita poslovne tajne
Zakon o zaštiti poslovne tajne navodi da postoe razumne mere za zaštitu iste. Poslodavac poslovnu tajnu štiti zakonski preciznim definisanjem poverljivih informacija, ugovorima o poverljivosti i internim aktima. Zakon o zaštiti poslovne tajne zahteva preduzimanje „razumnih mera” zaštite. Poslovna tajna ne sme biti paravan za skrivanje kršenja prava radnika, niti se njome mogu proglašavati javni podaci.
Pravni mehanizmi zaštite poslodavca
Kako ne bi došlo do kršenja zakona, a da se poslovna politika i osetljivi podaci zaštite, primenjuju se sledeći koraci:
– Izrada internog akta o rukovanju poslovnom tajnom. Poslodavac može opštim aktima da propiše procedure rukovanja poverljivim podacima i načine označavanja dokumenata koji su tajni;
– Mere fizičke ili elektronske zaštite pristupa i rukovanja poslovnom tajnom;
– Označavanje dokumenata oznakom “poslovna tajna” ili sličnom oznakom;
– Ograničavanje pristupa prostorijama i datotekama u kojima se nalaze informacije koje se smatraju poslovnom tajnom;
– Potpisivanje ugovor o radu sa klauzulom poverljivosti: U samom ugovoru o radu se definiše obaveza zaposlenog da čuva poslovnu tajnu za vreme trajanja radnog odnosa, ali i nakon njegovog prestanka;
– Poseban Ugovor o poverljivosti: Potpisivanjem ovog ugovora precizno se navodi koje tačno informacije spadaju u poslovnu tajnu (npr. strategije cena, poslovni planovi, baze klijenata, algoritmi). Ovo se smatra primarnom „razumnom merom zaštite” koju zakon zahteva;
– Pravilnik o radu i interni akti: Poslodavac može opštim aktima da propiše procedure rukovanja poverljivim podacima i načine označavanja dokumenata koji su tajni;.
– Ugovorna kazna: U ugovoru o radu ili ugovoru o poverljivosti može se predvideti ugovorna kazna za odavanje tajne, čime se poslodavac oslobađa mukotrpnog dokazivanja visine stvarne štete na sudu.
Ograničenja – šta poslodavac NE sme da radi
Da ne bi prekršio Zakon o radu ili Ustavom zagarantovana prava, poslodavac mora paziti na sledeće:
– Zabrana konkurencije: Zabrana rada kod drugog poslodavca ne može se ugovoriti paušalno. Ona mora biti opravdana, vremenski ograničena (do 2 godine nakon prestanka radnog odnosa) i poslodavac mora zaposlenom isplaćivati novčanu naknadu za vreme njenog trajanja. Ne može se realno i pravično očekivati od bivšeg zaposleng da bez Vaše naknade ne radi kod novog poslodavca samo da bi sačuvao tajnim znanja i sposobnost stečena kod prethodnog poslodavca.
– Neopravdano uskraćivanje informacija radnicima: Informisanje zaposlenih o njihovim pravima, uslovima rada i opštem poslovanju firme ne može se zabraniti pod izgovorom poslovne tajne.
– Prava sindikata: Zakon propisuje da otkrivanje podataka od strane radnika njihovim predstavnicima (sindikatu) nije nezakonito ukoliko je to bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika
III Zakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne
Pribavljanje poslovne tajne smatra se zakonitim ako je poslovna tajna pribavljena na jedan od sledećih načina:
1) nezavisnim otkrićem ili stvaranjem;
2) posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je učinjen dostupnim javnosti ili koji je zakonito u državini pribavioca informacije koji nije vezan pravno važećom obavezom da ograniči pribavljanje poslovne tajne;
3) ostvarivanjem prava zaposlenih ili predstavnika zaposlenih na informisanje i konsultovanje u skladu sa posebnim propisima;
4) drugom radnjom koja je u okolnostima konkretnog slučaja u skladu sa dobrim poslovnim običajima.
IV Nezakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne
Pribavljanje poslovne tajne bez saglasnosti držaoca poslovne tajne smatra se nezakonitim ako je učinjeno na sledeći način:
1) neovlašćenim pristupom, prisvajanjem ili umnožavanjem dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih datoteka koji su pod zakonitom kontrolom držaoca poslovne tajne, a sadrže poslovnu tajnu, ili se poslovna tajna iz njih može izvesti, ili
2) drugim postupanjem za koje se smatra da je u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima.
Korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim ako ga bez saglasnosti držaoca poslovne tajne vrši lice za koje se ustanovi da je:
1) poslovnu tajnu pribavilo nezakonito;
2) prekršilo sporazum o poverljivosti ili drugu obavezu koja se odnosi na zabranu otkrivanja poslovne tajne;
3) prekršilo ugovornu ili drugu obavezu kojom se ograničava korišćenje poslovne tajne.
Pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim i ako je lice u trenutku pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja znalo ili je u datim okolnostima moralo da zna da je poslovna tajna pribavljena direktno ili indirektno od drugog lica koje je poslovnu tajnu nezakonito koristilo ili otkrilo
Nezakonitim korišćenjem poslovne tajne smatra se i proizvodnja, nuđenje ili stavljanje u promet robe kojom je izvršena povreda, odnosno uvoz, izvoz ili skladištenje robe kojom se vrši povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja ili stavljanja robe u promet, ako je lice koje je obavljalo navedene aktivnosti znalo ili je u datim okolnostima moralo da zna da je poslovna tajna korišćena nezakonito u gore opisanom smislu.
Ukoliko i pored svih preventivnih mera dođe do povrede poslovne tajne, imate pravo na sudsku zaštitu, o čemu detaljnije pišemo u sledećem tekstu.
