U prethodnim tekstovima pisali smo o otkazu ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca, kao i o posebnoj zaštiti od otkaza.
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili onda kada je on saznao za povredu prava, zaposleni ima pravo da lično ili preko predstavnika sindikata čiji je član pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Danas govorimo o tome kakve su posledice za poslodavca ukoliko se u sudskom postupku utvrdi da je prestanak radnog odnosa bio nezakonit. Ovo pitanje uređeno je članom 191. Zakona o radu.
Vraćanje zaposlenog na rad uz naknadu izgubljenje zarade
Kao što smo u uvodu naveli, lice koji smatra da mu je povređeno pravo po osnovu rada time što mu je nezakonito prestao radni odnos, može da pokrene sudski spor tužbom protiv poslodavca, kojom se zahteva da se utvrdi protivpravnost prestanka radnog odnosa.
Zakonom o radu propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad (ako je to traženo tužbenim zahtevom jer se istim može zahtevati samo naknada štete bez vraćanja na rad), da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.
Naknada štete utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Dakle, u isplatu izostale zarade ne ulazi topli obrok, jer nije ni bilo efektivnog rada, te nije ni moglo biti troškova ishrane tokom rada. Ne plaćaju se ni druge naknade troškova jer usled izostanka rada nije bilo stvarnih troškova (regres, kao trošak godišnjeg odmora, putni trošak i slično). Izostaju i sve vrste stimulacija i nagrada za poseban doprinos na radu, opet iz razloga jer nije ni bilo faktičkog rada.
Naknada štete isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade, u skladu sa zakonom. Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje, za period u kome zaposleni nije radio, obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade. Prema tome, neto zarada se isplaćuje zaposlenom koji je dobio sudski spor, a porez i doprinosi na njegovu zaradu uplaćuju se na odgovarajuće račune javnih prihoda.
Važno je napomenuti da se naknada štete u vidu izgubljene zarade umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. Prema tome, ako je lice koje je tužilo poslodavca zbog nezakonitog otkaza negde radilo dok je trajao sudski spor, naknada štete umanjuje se za zaradu koju je to lice ostvarilo kod drugog poslodavca.
Imajući u vidu navedeno, sudskom presudom se uklanjaju sve pravne posledice koje je izazvao otkaz, do koga je došlo bez pravnog osnova, ponovo se uspostavlja radni odnos (ako tako zahteva bivši zaposleni koji je dobio spor), isplaćuju se sve izostale zarade kao da je zaposleni sve vreme radio i uplaćuje mu se penzijski staž za period od dana otkaza do ponovnog vraćanja na rad.
Naknada štete zaposlenom umesto vraćanja na rad
Zakonom o radu predviđena je i mogućnost isplate naknade štete umesto vraćanja zaposlenog na rad, i to u dve situacije:
1) Zakonom je propisano da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog. Visina štete zavisi od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice. Pod zaradom se ovde smatra zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos. Lice koje tuži poslodavca zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa ne mora da zahteva vraćanje na rad. Umesto toga, može tužbom kojom zahteva da se utvrdi da je radni odnos prestao bez pravnog osnova, da zahteva isplatu naknade štete umesto vraćanja na rad. Što je duži period rada bio kod poslodavca pre otkaza, te što je veći broj godina života zaposlenog i broj članova porodice koje izdržava-sud će utvrditi visinu štete u višem iznosu i obratno.
2) Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa prethodnom tačkom teksta (dakle maksimalno 36 zarada zaposlenog). Prema tome, čak i ako jeste došlo do nezakonitog otkaza, poslodavac može da izdejstvuje da se zaposleni ne vrati na rad, ako postoje okolnosti koje nesumnjivo uklazuju sudu na to da bi takva odluka bila teško sprovodiva, ali tada bi morao da plati duplo veći iznos naknade štete nego u slučaju da je zaposleni vraćen na rad.
U oba ovde opisana slučaja naknade štete, pod zaradom se smatra zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos. Takođe i ovde napominjemo da se naknada štete umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.
Naknada štete zbog nepoštovanja zakonske procedure prestanka radnog odnosa
Ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog. Pod zaradom u smislu računanja naknade šete za ovaj slučaj smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos. Naknada se umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.
Ovde govorimo o situaciji da je postojao opravdan razlog, to jest zakonit osnov za prestanak radnog odnosa, ali je poslodavac napravio propust u proceduri prestanka radnog odnosa koja je zakonom propisana za taj osnov prestanka radnog odnosa. Dakle, veoma je važno da poslodavac ispoštuje zakonski postupak za prestanak radnog odnosa, jer se usled propusta u proceduri plaća naknada štete, čak i ako je otkaz bio opravdan.
