Mnoge kompanije, i velike i male, su pogođene pandemijom. Ekonomske posledice su očigledne, ali kriza pogađa i brendove, odnosno kako se pojedini poslodavci opažaju tokom epidemije. Od toga kako se odnose prema zaposlenima tokom korona krize zavisiće njihov brend ne samo u narednim godinama već, bez imalo preterivanja, i u decenijama koje slede.
Šta kažu zaposleni
Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Gallup 74% anketiranih su pozitivno ocenili svoje poslodavce s obzirom na preventivne mere koje su preduzeli u cilju sprečavanja širenja zaraze. Međutim, anketirani su se u znatno manjem procentu (46%) saglasili s tim da ih neposredni rukovodioci informišu o svemu što se događa u kompaniji tokom krize. Još je manji procenat onih koji su uvereni da poslodavac zaista brine o njihovoj dobrobiti (43%), a najmanje je onih koji misle da je menadžment kompanije sposoban da se izbori s krizom (38%).
O čemu se tačno radi? Možemo samo da nagađamo. Da li su neki poslodavci prerano vratili zaposlene na posao? Da li je posao organizovan na način da zaposleni ne mogu da drže propisanu distancu? Da li se štedi na sredstvima za dezinfenkciju i zaštitnoj opremi? Sve su to samo neka od pitanja.
Biti u komunikaciji sa zaposlenima je i u redovnim okolnostima vrlo važno što potvrđuju naša višegodišnja istraživanja zadovoljstva zaposlenih. A u vanrednim okolnostima, kada je neizvesnost velika i kada ljudi brinu i strahuju za svoju egzistenciju i zdravlje, komunikacija treba da bude mnogo intenzivnija.
Šta znači da više od polovine anketiranih nije uvereno da poslodavac zaista brine o njihovoj dobrobiti?
Očigledno da dosta ljudi nije ne veruje da se donose odluke koje su u njihovom najboljem interesu, već se prvenstveno gleda na profit pa zaposleni često ispadaju kolateralna šteta.
Svi tvrde da preduzimaju sve
Nema kompanije koja ne tvrdi da preduzima sve neophodne mere da bi sačuvala zdravlje kako zaposlenih tako i klijenata.
Međutim, kod nekih sve ostaje na rečima.
U redovnim okolnostima možda i može sve da ostane na tvrdnjama, u smislu one narodne „usta moja hvalite me“, ali svaka kriza predstavlja najozbiljniji test za brend jer prosto razotkriva stvaran identitet i jasno pokazuje ko je ko. Od vanrednog stanja pa do danas sigurno su mnogi mogli da vide neke negativne primere.
Na primer, dozer sa sredstvom za dezinfekciju je uredno postavljen u jednoj banci, ali nije napunjen.
Radnik obezbeđenja ispred jedne institucije ima masku na licu koja izgleda kao izvor zaraze, a ne zaštita od iste. Zaposleni koji rade za kasom u jednom marketu nose zaštitne rukavice, ali s obzirom da se na zaštitnoj opremi štedi rukavice su od višednevnog nošenja jako prljave, a ponekad i pocepane. Broj kupaca koji istovremeno može da uđe u lokalnu radnju i pazari nije bio ograničen u dovoljnoj meri verovatno iz straha da će se to negativno odraziti na promet. U takvim uslovima jedan broj zaposlenih se razboleo, a vest o tome se brzo proširila zbog čega još uvek malo ljudi pazari u toj radnji iako se nalazi u samom centru.
Kako se to odrazilo na njihovu dobit? Očigledno je da im se nije isplatilo što su brigu o profitu stavili ispred brige o ljudima. Niti su sačuvali zdravlje svojih zaposlenih, niti su uspeli u tome da ne dođe do pada u prometu, a naštetili su svom brendu. Ako takva firma tvri da su ljudi njena najveća vrednost ko će im poverovati.
S reči na dela da ih ljudi vide
Oni koji smatraju da posluju odgovorno znaju da nije dovoljno samo tvrditi da su društveno odgovoran poslodavac, već je to neophodno i dokazati delima.
Iako moralna načela nalažu skromnost u smislu da se ne hvalimo svojim dobrim delima u današnjem svetu je neophodno da se čuje i zna za primere dobre prakse. Sve što poslodavac preduzima treba da bude vidljivo kako zaposlenima, kandidatima, klijentima, tako i užoj i široj zajednici.
Treba postaviti što više objava na društvenim mrežama koji govore o tome šta kompanija radi da bi se prilagodila novoj realnosti. Biti transparentan u pogledu podrške koja se pruža kako svojim zaposlenima tako i klijentima poput kompanije Vip mobile. U krajnjoj liniji potrebno je informisati i širu zajednicu o tome kako se firma nosi s datom situacijom i na koji način pomaže društvu da bi se kriza što pre prevazišla.
Da li je zaposlenima omogućen rad od kuće? Da li je virtuelno okruženje zamenilo poslovne prostorije? Da li je organizovan rad po smenama? Kako izgleda proces regrutacije i selekcije tokom epidemije? Šta kompanija radi za svoje klijente? Kako pomaže zajednicu?
Treba pokazati solidarnost i filantropiju na delu. Naravno svako prema svojim mogućnostima i tome koliko je sam pogođen krizom.
Upravo je to najbolji način odbrane brenda tokom krize i pravi dokaz da su ljudi zaista najveća vrednost.
