Tokom nedavno završenog desetog online sajma zapošljavanja „Virtuelni dani karijere i znanja 2019.“ sprovedeno je veliko regionalno istraživanje o očekivanjima ljudi prilikom odabira posla. U istraživanju je učestvovalo 4000 ispitanika iz četiri zemlje regiona : Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Srbija.
Iz naše zemlje u istraživanju je učestvovalo nešto više od 1500 ispitanika od kojih 43% čine zaposleni, isti procenat nezaposlenih i 14% onih koji se i dalje školuju.
U celom regionu stanovnici Bosne i Hercegovine se najviše plaše za svoje radno mesto, dok je u Makedoniji taj strah najmanje izražen. Sa najnižom prosečnom platom bi bili zadovoljni Makedonci, dok najveću zaradu očekuju Hrvati.
U narednih godinu dana skoro 70% građana Srbije želi da promeni posao
Na pitanje da li želite da promenite posao u narednih godinu dana čak 67% ispitanika iz naše zemlje odgovorilo je potvrdno, dok samo 9% ne želi da se odluči na taj korak, a svaki četvrti će se na taj korak odlučiti isključivo ako bude prisiljen.
47% ispitanika iz naše zemlje uopšte ne strahuje za svoje radno mesto, 24% je izrazilo bojazan dok 29% uopšte ne razmišlja o tome. Što se tiče ostalih zemalja iz regiona, u Hrvatskoj je bojazan izrazilo 18% ispitanika, Bosni i Hercegovini 26%, dok građani Makedonije najmanje strahuju (16%).
Kada bi mogli birati idealnog poslodavca, najviše naših građana bi radilo za kompaniju u stranom vlasništvu (36%), sa druge strane 26% bi radilo za državnu firmu, dok bi 25% najradije bili preduzetnici. Svega 13% ispitanika bi radilo za kompaniju u domaćem vlasništvu.
Međuljudski odnosi i visina zarade presudni faktori u odabiru poslodavca
Ispitanici iz sve četiri zemlje regiona saglasni su da su na poslu ili prilikom odabira poslodavca najbitniji međuljudski odnosi. Visina zarade se ove godine u Srbiji vratila na drugo mesto, a za njom sledi radno vreme i mogućnost učenja i napredovanja.
Nezaposleni ispitanici iz Srbije sa druge strane u najvećoj meri priželjkuju bilo kakav posao nezaviso od struke. Za taj odgovor se opredelilo čak 61% nazaposlenih ispitanika. Najduži staž nezaposlenosti imaju oni koji su do 3 meseca bez posla (28%), ali za njima sleduju oni koji su bez posla više od 5 godina (20%). Od kada su nezaposleni, trećina ispitanika (29%) se javila na prosečno do 5 konkursa za posao, a njih 19% javilo se na 11-30 konkursa. Na više od 50 konkursa javilo se 13% ispitanika, dok se 16% nije javilo niti na jedan konkurs za posao.
Mladi koji se još uvek školuju u najvećoj meri očekuju da će posao naći u roku od 3 meseca po završetku školovanja (37%), nešto duži rok od 6 meseci je dalo 20% ispitanika, dok svega 8% ispitanika očekuje da će im za pronalazak posla biti potrebno duže od godinu dana. Do posla planiraju da dođu putem prakse u čak 67% odgovora, dok 23% njih bi do trajnog zaposlenja došlo putem honorarnog rada. Čak 65% mladih i dalje nema jasnu vizuju čime bi voleli da se bave, dok 32% želi da radi u struci za koju se školuju.
Najveću prosečnu zaradu očekuju Hrvati, a najnižu Makedonci
Na postavljeno pitanje o očekivanoj visini zarade kod poslodavca, naši građani bi bili zadovoljni sa prosečnom platom od 600 evra. Građani Hrvatske prednjače u očekivanjima sa prosekom od 1300 evra. Građani Bosne i Hercegovine bi bili zadovoljni sa platom od 700 evra, dok bi građane Makedonije zadovoljila prosečna plata od 565 evra.
Interesantna je činjenica da nezaposleni ispitanici u proseku očekuju oko 100 evra manju zaradu, nego oni koji su već u radnom odnosu, gde takođe zapažamo istu razliku od oko 100 evra u očekivanjima muških ispitanika spram ženskih gde žene takođe očekuju manju prosečnu zaradu.
