Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti (odnosno bolovanje, kako se to u svakodnevnom govoru obično kaže) jedno je od važnijih prava iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja. Problemi u praksi vezani za ostvarivanje ovog prava su raznovrsni, i u zavisnosti od pozicije sa koje se posmatra akcenat se stavlja na dijametralno suprotne vrste problema.
Dve strane medalje
S jedne strane predstavnici sindikalnih organizacija ističu da, generalno posmatrajući zloupotrebe prava na bolovanje nema. Tačnije, da zloupotreba ne dolazi od zaposlenih, već da poslodavci vrše pritisak na radnike da dolaze na posao čak i u stanju bolesti, te da usled toga zaposleni često umesto bolovanja otvaraju godišnji odmor, koji zapravo koriste ze lečenje i oporavak od bolesti. S druge strane, niko ne može osporiti da se bolovanja često otvaraju baš u vreme kada u poljoprivrednim krajevima na njivama ima najviše posla, ali i u gradskim sredinama, kada zaposleni koristeći znanja i veštine koje poseduju nastoje da zarade i van radnog mesta. To se najčešće događa u proleće i u jesen, a posledica je činjenice da zaposleni od plate na radnom mestu obično ne mogu da žive, pa im je potrebna dodatna zarada. Dakako, to nije opravdanje za zloupotrebu bolovanja, ali jeste tema za koju treba tražiti rešenje, pošto podaci pokazuju da u nekim fabrikama tokom sezonskih radova ostane samo 30 odsto radnika.
Zakonski okvir za rešenje problema postoji. S jedne strane zaposleni u svakom trenutku mogu da se obrate Inspekciji za rad ako poslodavac negira zaposlenom pravo da u slučaju bolesti odsustvuje sa rada uz naknadu zarade. I kada je reč o drugoj strani medalje, odnosno o situacijama kada postoji sumnja na zloupotrebu prava na bolovanje, postoji pravno regulisan način za proveru takvog bolovanja jer se svaka ocena lekara, pa i lekarske komisije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) može proveriti od strane drugog, neposredno višeg stručno-medicinskog organa. U ovom tekstu bavimo se zakonskim mogućnostima koje poslodavac ima da proveri bolovanje zaposlenog, ukoliko sumnja u njegovu opravdanost.
Zakonske mogućnosti poslodavca da proveri opravdanost bolovanja zaposlenog
Pravni osnov za postupak provere bolovanja zaposlenog poslodavcu daju Zakon o radu i Zakon o zdravstvenom osiguranju, sistemski zakoni iz dve oblasti prava koje zaposlenom garantuju pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti (radno pravo i pravo iz socijalnog osiguranja). Zakon o radu odredio je ovu mogućnost za poslodavca jer ga je istovremeno obavezao da u prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad zbog bolesti zaposlenom iz svojih sredstava plaća naknadu zarade (u slučaju povrede na radu naknadu zarade plaća sve vreme dok traje bolovanje). Nakon prvih 30 dana isplata bolovanja prelazi na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, te je i Zakonom o zdravstvenom osiguranju predviđena mogućnost za RFZO i poslodavca da izvrši proveru bolovanja zaposlenog. Prema tome zakonski osnov za proveru bolovanja postoji i nema mesta primedbama poslodavaca da teško mogu da spreče zloupotrebe bolovanja.
Provera bolovanja po osnovu Zakona o radu
Prema Zakonu o radu zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u navedenom smislu, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Zakon o radu utvrdio je strogu sankciju za slučaj da se dokaže da zaposleni nije postupao zakonito u pogledu ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme sprečenosti za rad usled bolesti pošto poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu na sledeća dva načina: ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu zakona i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.
Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Zakon nije precizirao koja je to ovlašćena zdravstvena ustanova, ali imajući u vidu da Zakon o zdravstvenoj zaštiti određuje između ostalog da Zavod za medicinu rada vrši ocenu radne sposobnosti, nesumnjivo se ova ustanova može smatrati nadležnom da proceni privremenu sprečenost za rad zbog bolesti, a po zahtevu poslodavca. To međutim ne isključuje mogućnost angažovanja i druge ovlašćene zdravstvene ustanove, ali u svakom slučaju se radi o proveri bolovanja koja pada na teret poslodavca. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu isto se smatra nepoštovanjem radne discipline, zbog čega takođe može da usledi otkaz ugovora o radu. Prema tome, ukoliko poslodavac sumnja da je radnik uzeo neopravdano bolovanje, podnosi zahtev lekarskoj ustanovi, koja obavlja superveštačenje zaposlenog, ali to čini na sopstveni trošak. Ukoliko se u tom postupku utvrdi da je bolovanje neopravdano, mogu se preduzeti zakonske mere prema zaposlenom koje idu i do otkaza ugovora o radu, kao što smo konstatovali u prethodnom delu teksta.
Mere iz Zakona o zdravstvenom osiguranju
Po odredbama Zakona o zdravstvnom osiguranju, izabrani lekar i lekarske komisije imaju široku mogućnost utvrđivanja osnova za odobravanje bolovanja zaposlenima. Međutim, isto tako postoje mogućnosti trenutne i naknadne provere odobrenih bolovanja, odnosno reagovanja na sumnje poslodavaca u opravdanost bolovanja. U tom smislu posebno je naglašena odgovornost izabranog lekara i lekarskih komisija kojima je jasno zabranjeno da kod zaposlenih utvrđuju postojanje sprečenosti za rad mimo razloga za bolovanje definisanih zakonom (što su bolest, povreda, nega bolesnog člana porodice..). Dodatno, ako se utvrdi da je izabrani lekar zloupotrebio svoja ovlašćenja u postupku ostvarivanja prava zaposlenih (na primer, odobrio bolovanje bez stvarnih razloga za to), Republički fond za zdravstveno oisguranje (RFZO) preduzima mere radi oduzimanja ovlašćenja izabranog lekara i podnosi inicijativu kod nadležne komore zdravstvenih radnika za oduzimanje licence za samostalni rad tog izabranog lekara.
Propisivanjem dvostepenosti u postupcima odobravanja sprečenosti za rad i davanjem mogućnosti za ponovno ocenjivanje ili veštačenje već odobrenih bolovanja poslodavcima se zapravo omogućava kontrola korišćenja bolovanja u cilju sankcionisanja zloupotrebe ovog prava. Pre svega, da bismo definisali postupke za proveru bolovanja i pojasnili sistem kontrole ocena stručno-medicinskih organa u postupku (izabrani lekari, lekarske komisije, komisija sastavljena od lekara iz tercijarnih zdravstvenih ustanova) polazimo od nadležnosti stručno-medicinskih organa RFZO-izabranog lekara i lekarskih komisija, koji utvrđuju nastupanje i trajanje privremene sprečenosti za rad. Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad (osim u slučajevima bolovanja zbog nege člana uže porodice, o čemu u ovom tekstu nećemo detaljnije pisati) i predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji eventualno produženje privremene sprečenosti za rad. Istovremeno zakon je predvideo mogućnost provere ocene izabranog lekara za šta je nadležna prvostepena lekarska komisija filijale RFZO, kao prvi neposredno viši organ u odnosu na izabranog lekara. Prvostepena lekarska komisija filijale RFZO nadležna je za ocenjivanje privremene sprečenosti za rad od 61. dana privremene sprečenosti za rad. Ovlašćenje za proveru njenih ocena ima drugostepena lekarska komisija filijale, kao sledeći u hijerarhiji stručno-medicinskih organa. Najzad, ocene drugostepene lekarske komisije filijale podležu ispitivanju od strane komisije koja se formira od lekara iz zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa. Kako u praksi izgleda mogućnost provere ocene o bolovanju od strane poslodavca?
Kako poslodavac kontroliše radnika na bolovanju
Formalno-pravno poslodavac u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju može da proveri bolovanje na sledeće načine:
–Prigovor u roku od 3 radna dana od dana saopštenja ocene: Poslodavac može da ostvari pravo na prigovor ako nije zadovoljan ocenom sprečenosti za rad zaposlenog koju je dao izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija filijale RFZO, i to u roku od tri radna dana od dana saopštenja ocene. Dakle, već prilikom otvaranja bolovanja, ako postoje pokazatelji koji sugerišu da bi moglo da se radi o zloupotrebi prava na bolovanje, poslodavac može da proveri da li postoji sprečenost za rad zbog bolesti prigovorom koji podnosi prvostepenoj lekarskoj komisiji filijale RFZO protiv ocene koju je dao izabrani lekar zaposlenog. On takođe u istom roku može da uloži prigovor drugostepenoj lekarskoj komisiji filijale protiv ocene koju je dala prvostepena lekarska komisija.
Prigovor drugostepenoj lekarskoj komisiji moguć je samo protiv ocene prvostepene lekarske komisije donete bez prethodne ocene izabranog lekara . Dakle radi se o oceni sprečenosti za rad od 61. dana, koju prvostepena lekarska komisija donosi bez prethodne ocene izabranog lekara.
–Obnova postupka ocene o privremenoj sprečenosti za rad: Sledeća mogućnost koja je Zakonom o zdravstvenom osiguranju data poslodavcu je da u roku od 30 dana od dana donošenja ocene o bolovanju može da podnese zahtev za ponovni pregled zaposlenog. To je tzv. obnova postupka ocene o privremenoj sprečenosti za rad. Ova mogućnost predviđena je kada poslodavac ne posumnja u opravdanost bolovanja odmah prilikom njegovog utvrđivanja, već naknadno, kada se vremenom pojave određene okolnosti koje izazivaju sumnju, ali najkasnije u roku od 30 dana od donošenja ocene. I uvom slučaju važne su odredbe o hijerarhiji stručno-medicinskih organa, pa tak poslodavac može zahtevati da se osiguranik čiju je privremenu sprečenost za rad ocenio izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija, podvrgne ponovnom ocenjivanju privremene sprečenosti za rad, od strane prvostepene, odnosno drugostepene lekarske komisije. Zaposleni je dužan da se javi prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji, radi ponovnog ocenjivanja u roku koji odredi stručno-medicinski organ Republičkog fonda. Ako se zaposleni bez opravdanog razloga ne odazove pozivu radi ponovnog ocenjivanja, obustavlja mu se isplaćivanje naknade zarade i ne pripada mu naknada sve dok se ne odazove pozivu.
–Veštačenje u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Republički fond, po službenoj dužnosti ili na zahtev poslodavca, može tražiti veštačenje u vezi sa ostvarivanjem svih prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključujući i veštačenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica. Veštačenje vrši prvostepena lekarska komisija – ako je ocenu dao izabrani lekar, drugostepena lekarska komisija – ako je ocenu dala prvostepena lekarska komisija i tri lekara specijalista zdravstvene ustanove na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite – ako je ocenu dala drugostepena lekarska komisija. Veštačenje se može zahtevati u roku od godinu dana od dana ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja o kojem je odlučivao nadležni stručno-medicinski organ Republičkog fonda u postupku.
U opravdanost bolovanja može posumnjati i RFZO, pa se provera pokreće po službenoj dužnosti. U kontrolu idu prvostepena, drugostepena lekarska komisija ili tri lekara iz tercijarnih zdravstvenih ustanova, opet u zavisnosti od toga ko je doneo ocenu koja se proverava.
U kontroli se prvo utvrđuje da li je bolovanje medicinski opravdano, odnosno da li je odsustvovanje sa rada pokriveno odgovarajućom medicinskom dokumentacijom i da li postoje dokazi o zdravstvenom stanju zaposlenog da bi se bolovanje otvorilo. Razlozi za bolovanje mogu biti različiti pa, na primer, u slučaju bolovanja zbog nege deteta proveravaju se razlozi o zdravstvenom stanju deteta zbog koga je roditelj na bolovanju. Najčešće nepravilnosti su neblagovremeno javljanje izabranom lekaru ili neodlazak na lekarsku komisiju u propisanom roku, ali ima i drugih.
Preduzimanje sankcija
Osim činjenice da je koristio bolovanje kada zapravo nije postojala privremena sprečenost za rad, u čemu je ključna uloga gore navedenih stručno-medicinskih organa, odnosno presudna je njihova ocena o tome da li je bolovanje medicinski opravdano, zloupotreba bolovanja moguća je i na druge načine-može se utvrditi da je zaposleni za vreme bolovanja obavljao drugu privrednu delatnost, da se utvrdi da nije postupao po uputstvu za lečenje ili je namerno prouzrokovao produženje privremene sprečenosti za rad. Poslodavac ima mogućnost, propisanu zakonom, da mu uskrati pravo na naknadu zarade.
U ovim slučajevima zloupotreba može da se utvrdi drugim metodama. Kontrolu korišćenja bolovanja poslodavac može da obavlja u skladu sa svojim opštim aktom, a najčešće se to čini putem posebno formirane komisije za ovu namenu koja izlazi na lice mesta, utvrđuje činjenice o načinu korišćenja bolovanja, o tome sačinjava zapoisnik i predaje ga ovlašćenom licu poslodavca, koje u skladu sa uztvrđenim stanjem može preduzeti korake određene zakonom, ako se konstatuje da se bolovanje koristi suprotno osnovnoj nameni.
Zaključna razmatranja
Na osnovu svega navedenog može se zaključiti da poslodavci imaju više nego dovoljno pravnih mogućnosti da provere opravdanost bolovanja svojih zaposlenih. Oni to mogu učiniti neposredno na osnovu Zakona o radu, o svom trošku, angažujući ovlašćenu zdravstvenu ustanovu da proveri opravdanost sprečenosti za rad u medicinskom smislu. Takođe, posloodavci imaju čak tri mogućnosti za proveru bolovanja na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju-da ulože prigovor u roku od 3 radna dana na ocenu o bolovanju, da traže obnovu postupka ocene o privremenoj sprečenosti za rad u roku od 30 dana od date ocene i najzad u jednom dugačkom roku (od godinu dana) mogu da traže veštačenje ocena o privremenoj sprečenosti za rad zbog bolesti, ako se znatno kasnije pojave okolnosti koje dovode u sumnju opravdanost već iskorišćenog bolovanja.
Sankcije za zloupotrebu bolovanja su stroge – moguć je otkaz ugovora o radu zaposlenom koji ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u zakonskom roku ili ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, a ako se zaposleni ne odazove pozivu za proveru bolovanja stopira se isplata naknade zarade dok god ne pristupi zdravstvenom organu koji vrši proveru.
Prema tome, zakonski okvir je dovoljan da se poslodavci u zakonitom postupku zaštite od eventualnih zloupotreba bolovanja. Problem zapravo leži u tome da je u praksi veoma teško dokazati lažno bolovanje, pogotovo kada je reč o psihičkim oboljenjima zaposlenih, koje najčešće izazivaju stres, strah, neizvesnost očuvanja radnog mesta, ekonomska situacija, situacija u porodici.
