Kada se poslodavac nađe u situaciji u kojoj nova vrednost koju stvara kroz privrednu aktivnost nije više dovoljna za podmirenje finansijskih obaveza koje ima, između ostalog ni za isplatu zarada zaposlenih, nad njim se otvara stečajni postupak. Prema tome, stečaj je zakonski postupak koji se sprovodi nad privrednim subjektom kod koga su nastupile ozbiljne teškoće u poslovanju, a koji omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca, to jest svih onih koji imaju neneaplaćeno potraživanje prema poslodavcu. Među poveriocima su i zaposleni koji otvaranjem stečaja ostaju bez posla, ali i bez neisplaćenih zarada.
Premda se radi o postupku koji ne sprovodi sam poslodavac, već sud, ukazaćemo na neke njegove osnovne karakteristike i razloge zbog kojih se sprovodi. U narednom tekstu govorićemo o posledicama koje otvaranje stečaja proizvodi za poslodavca i zaposlenog, a ovom prilikom ćemo se više baviti razlozima za otvaranje samog stečaja i nekim detraljima njegove procedure.
U uvodu ćemo reći da se stečaj sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.
Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.
Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Cilj i načela stečaja
Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. Stečaj omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca.
U stečajnom postupku svim poveriocima obezbeđuje se jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istog isplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije.
Stečajni postupak se sprovodi tako da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova.
Po otvaranju stečajni postupak sprovodi sud po službenoj dužnosti.
Stečajni razlozi
Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog stečajnog razloga.
Stečajni razlozi su:
1) trajnija nesposobnost plaćanja;
Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik:
a) ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;
b) potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana
Postojanje trajnije nesposobnosti plaćanja se pretpostavlja u slučaju kada je predlog za pokretanje stečajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novčano potraživanje bilo kojim sredstvom izvršenja.
2) preteća nesposobnost plaćanja;
Preteća nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću.
3) prezaduženost;
Prezaduženost postoji ako je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza. Ako je stečajni dužnik društvo lica prezaduženost ne postoji ako to društvo ima najmanje jednog ortaka odnosno komplementara koji je fizičko lice.
4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.
Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije postoji kada stečajni dužnik ne postupa po planu reorganizacije ili postupa suprotno planu reorganizacije na način kojim se bitno ugrožava sprovođenje plana reorganizacije.
Nadležnost i organi stečajnog postupka
Stečajni postupak sprovodi sud određen zakonom kojim se uređuje nadležnost sudova.
Izvršne radnje u stečajnom postupku sprovodi stečajni sudija.
Organi stečajnog postupka su stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.
Stečajni sudija između ostalog odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka i o otvaranju stečajnog postupka; imenuje i razrešava stečajnog upravnika; odobrava troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase pre njihove isplate; odlučuje o primedbama na radnje stečajnog upravnika; razmatra predlog plana reorganizacije ili ga odbacuje; potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen; donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase.
Stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka i to metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje nadležnog suda. Licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika izdaje ovlašćena organizacija rešenjem. Inače, za slučaj kada je u obavljanju poslova stečajni upravnik prouzrokovao štetu učesnicima u postupku namerno ili krajnjom nepažnjom, stečajni upravnik ličnom imovinom odgovara za takvu štetu.
Stečajni sudija po službenoj dužnosti ili na predlog odbora poverilaca razrešava stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni upravnik: ne ispunjava svoje obaveze; ne poštuje zakonske rokove; postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce; u zakonskom roku nije preduzeo odgovarajuće mere radi unovčenja imovine koja ulazi u stečajnu masu (osim kada je sprečen višom silom); nije osigurao imovinu za slučaj nastupanja štete posle dva upozorenja stečajnog sudije ili odbora poverilaca; nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim slučajevima gde je propisana obavezna saglasnost odbora poverilaca; ako je brisan iz imenika stečajnih upravnika.
Skupština poverilaca formira se na prvom poverilačkom ročištu. Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci. Prvo poverilačko ročište se zakazuje rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, kojim se saziva i sednica skupštine poverilaca. Prvo poverilačko ročište održava se najkasnije u roku od 40 dana od dana otvaranja stečajnog postupka.
Skupština poverilaca između ostalog: donosi odluku o bankrotstvu stečajnog dužnika; bira i opoziva svog predsednika i članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca; daje saglasnost na izbor imenovanog stečajnog upravnika, odnosno predlaže imenovanje novog; razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase; razmatra izveštaje odbora poverilaca.
Skupština poverilaca na prvom poverilačkom ročištu bira članove odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca.
Odbor poverilaca: daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnog značaja; daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika; razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase; daje saglasnost na završni račun stečajnog dužnika; izveštava skupštinu poverilaca o svom radu.
Osnovna pravila postupka
Stečajni postupak se pokreće predlogom ovlašćenih predlagača.
Predlozi, izjave i primedbe ne mogu se podnositi po isteku roka koji je ovim zakonom propisan za njihovo podnošenje, kao i u slučaju izostanka sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti.
U stečajnom postupku ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje, ne može se izjaviti revizija niti se može podneti predlog za ponavljanje postupka.
Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku.
Stečajni dužnik stiče svojstvo stranke podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka.
Poverioci stiču svojstvo stranke podnošenjem prijave potraživanja.
Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika. Predlog za pokretanje stečajnog postupka podnosi se nadležnom sudu.
Stečajni sudija u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje stečajnog postupka donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka. Prethodni stečajni postupak pokreće se radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka. Ako je pokrenut prethodni stečajni postupak, stečajni sudija zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga za otvaranje stečajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka. Ako stečajni sudija ne donese rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanju razloga za otvaranje stečajnog postupka u roku od deset dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka. Stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Rešenje o otvaranju stečajnog postupka se istog dana kada je doneto dostavlja stečajnom dužniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba.
Naravno, u cilju postizanja načela javnosti, to jest omogućavanja poveriuocima da prijave svoja potraživanja, postoje odredbe zakona o oglašavanju odluka u stečajnom postupku. Tako je propisano da oglas o otvaranju stečajnog postupka izrađuje stečajni sudija odmah po donošenju rešenja.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a može se objaviti i u drugim domaćim i stranim sredstvima informisanja. Oglas o otvaranju stečajnog postupka sadrži sve podatke iz rešenja o otvaranju stečajnog postupka i druge podatke od značaja za poverioce.
