Posebnu zakonsku zaštitu na radu uživaju sledeće kategorije zaposlenih: mlađi od 18 godina života, roditelji i invalidi, te zaposlene osobe sa zdravstvenim smetnjama. Postoji niz odredbi Zakona o radu koje za cilj imaju zaštitu invalida i osoba koje imaju zdravstvenih problema, o čemu poslodavci moraju da vode računa. Zakon o radu sadrži kratko poglavlje pod naslovom “Zaštita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama “, što je tema ovog teksta.
I Opšta zdravstvena sposobnost nije zakonski uslov za zasnivanje radnog odnosa
Najpre treba istaći da shodno izmenama Zakona o radu od 2014. godine, opšta zdravstvena sposobnost više nije uslov za zasnivanje radnog odnosa. Pošto invalidna lica mogu da imaju zdravstvenu sposobnost za obavljanje određenih poslova, onih koji odgovaraju njihovoj preostaloj radnoj sposobnosti, ostavljanje opšte zdravstvene sposobnosti kao uslova za zasnivanje radnog odnosa onemogućavalo bi zapošljavanje invalida. Među odredbama o zabrani diskriminacije u Zakonu o radu takođe se posebno naglašava da je zabranjena diskriminacija lica koja traže posao, kao i zaposlenih, s obzirom na invalidnost. Prema našem zakonu, radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Prema tome, jedini uslov zajednički za sve zaposlene je uzrast od 15 godina, a ostale uslove propisuje poslodavac pravilnikom o sistematizaciji za svako pojedinačno radno mesto posebno. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa zdravstvenim stanjem predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana. Tako poslodavac može da odredi i uslov u pogledu opšte ili neke druge zdravstvene sposobnosti, ako je to opravdano sa stanovišta vrste posla koji se obavlja na određenom radnom mestu.
II Zaštita zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama od određenih poslova
Zakon o radu propisuje da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Zaposlenom kome je nadležni organ utvrdio postojanje ovakvih zdravstvenih smetnji poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, odnosno dužan je da ga aneksom ugovora o radu premesti na drugi odgovarajući posao. Ukoliko zaposleni odbije premeštaj na poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu jer je odbijanje aneksa ugovora o radu propisano zakonom kao otkazni razlog. S druge strane, ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao, odnosno obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, zaposleni se smatra „tehnološkim viškom“, te mu radni odnos prestaje uz isplatu otpremnine.
Kada govorimo o aneksiranju zaposlenog sa utvrđenim zdravstvenim smetnjama, isti se ima premestiti na drugi odgovarajući posao. Pod navedenim „odgovarajućim poslom“ smatra se posao koji odgovara preostaloj radnoj sposobnosti zaposlenog, a za koji je potrebna ista vrsta i stepen stručne spreme kao i za posao koji je zaposleni do sada obavljao. Organ nadležan da vodi postupak utvrđivanja preostale radne sposobnost je Nacionalna služba za zapošljavanje.
III Postupak procene preostale radne sposobnosti kod NSZ
Lice koje smatra da je kod nje/njega nastupila promena zdravstvenog stanja u toj meri da više nije u stanju da obavlja poslove koje je do tada obavljao/la, podnosi zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti održanja zaposlenja nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje, prema prebivalištu lica koje podnosi zahtev. Dakle zahtev ne podnosi poslodavac, već lice koje smatra da je došlo do promene u zdravstvenom stanju. Naravno, poslodavac će inicirati ovaj postupak ako zaposleni ne želi da podnese takav zahtev. Ukoliko pri svom radu zaposleni pokazuje znake nesposobnosti za obavljanje poslodva svog radnog mesta, a do čega dolazi usled promene u radnoj sposobnosti izazavnoj medicinskim uzrocima, poslodavac je u obavezi da obavesti zaposlenog da je neophodno pokrenuti proceduru ispitivanja preostale radne sposbnosti. Naime, poslodavac mora da vodi računa o bezbednosti i zdravlju na radu svakog zaposlenog, te je dužan da reaguje na taj način da upozori zaposlenog. Ukoliko zaposleni ne želi da uvaži inicijativu poslodavca, praktično postupa suprotno zakonskim odredbama po kojima se uvek mora voditi računa o bezbednosti zaposlenog, ali i svih drugih lica u radnom prostoru. Zaposleni time krši svoje obaveze iz radnog odnosa, što može biti osnov za disciplinski postupak. Podsećamo, zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu, te je ovakva odredba obavezujuća i za samog zaposlenog.
U zahtevu za procenu radne sposobnosti i mogućnosti održanja zaposlenja lice u radnom odnos navodi činjenicu zaposlenja, kao i naziv i sedište poslodavca kod koga je u radnom odnosu, te vrstu poslova koje obavlja. Radi ocene radne sposobnosti, odnosno mogućnosti održanja već postojećeg zaposlenja, uz zahtev se podnosi medicinska i druga neophodna dokumentacija. Od dokumentacije koja se predaje NSZ, poslodavac je dužan da preda na zahtev NSZ opis posla koji zaposleni obavlja, kao i predlog poslova koje bi lice moglo da obavlja kod poslodavca, ako se utvrdi da je došlo do umanjenja radne sposobnosti.
IV Donošenje ocene o mogućnosti održanja zaposlenja
Nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti održanja zaposlenja daje organ veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno komisija koju čine: lekar veštak Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, specijalista medicine rada, psiholog i stručni radnik Nacionalne službe za zapošljavanje. Komisija sačinjava Nalaz, mišljenje i ocenu radne sposobnosti koji sadrži fizikalni nalaz i nalaze specijalističkih pregleda, dijagnozu, te zaključak i ocenu radne sposobnosti, a shodno toj oceni i predlog poslova koje lice može da obavlja.
Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi Nacionalna služba za zapošljavanje, kao povereni posao, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja. Po žalbi na rešenje rešava ministar nadležan za poslove zapošljavanja.
Ako se u rešenju utvrdi da postoji određeni stepen teškoća i prepreka u radu, a nije ostvareno pravo na invalidsku penziju jer nije nastupio potpuni gubitak radne sposobnosti, zaposleni kod poslodavca više ne može da obavlja poslove koji bi izazvali dalje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Kao što smo to već naveli, u tom slučaju poslodavac je dužan da ovom zaposlenom obezbedi obavljanje odgovarajućih poslova prema utvrđenoj preostaloj radnoj sposobnosti, a ukoliko zaposleni odbije premeštaj na poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu. S druge strane, ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao prema radnoj sposobnosti, zaposleni se smatra „tehnološkim viškom“, radni odnos mu prestaje uz isplatu otpremnine.
V Podnošenje zahteva Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje
Izuzetno, zahtev za procenu radne sposobnosti može se podneti i uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju nadležnoj filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. U tom slučaju, ukoliko se ne ostvari pravo na invalidsku penziju (tj. ako je gubitak radne sposobnosti samo delimičan, ali ne potpun), zahtev sa pratećom dokumentacijom se prosleđuje Nacionalnoj službi za zapošljavanje gde će se pokrenuti postupak utvrđivanja statusa i procenu radne sposobnosti.
Naravno, za slučaj da se u postupku utvrdi da je nastupila Invalidnost, odnosno ako nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, zaposlenom takođe prestaje radni odnos jer je ispunio uslov za penziju (invaldisku)uz isplatu otpremnine.
