U prethodnom tekstu konstatovali smo da Zakon o radu Republike Srbije propisuje četiri vrste rada van radnog odnosa: ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i dopunski rad. U prvom tekstu pisali smo o ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a danas pišemo o ugovoru o delu.
I Kako Zakon o radu uređuje ugovor o delu?
Odredbe Zakona o radu koje se bave ugovorom o delu nisu iscrpne, te ćemo ukazati na praktičnu primenu istih. Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Zaključuje se uvek u pisanom obliku.
Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom. Ta vrsta ugovora o delu mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.
Prema tome, jedino što sam zakon precizno utvrđuje jeste vrsta poslova se mogu obavljati po osnovu ugovora o delu (van osnovne delatnosti poslodavca-nesistematizovani poslovi), obavezna forma (pisana) i zahteva da ugovor ove vrste u oblasti kulture mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom ako on postoji). Zbog toga ćemo pojasniti način primene u praksi. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, a u pogledu osobina ugovora o delu, može se zaključiti da iz svega gore navedenog proizilaze posledice o kojima pišemo u nastavku teksta.
II Šta u praksi znače zakonske karakteristike ugovora o delu?
Ugovorom o delu ne zasniva se radni odnos. To znači da lica angažovana po ugovoru o delu nemaju status zaposlenih lica, pa samim tim nemaju ni prava na godišnji odmor, nemaju definisano radno vreme ni pauzu tokom rada, ne pripada im pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, nemaju pravo na bolovanje, kao ni na ostala prava koja su rezervisana samo za lica u radnom odnosu.
III Sa kojim licem može da se zaključi ugovor o delu?
Kada se radi o licu sa kojim može da se sklopi ugovor o delu, nije propisan nijedan zakonski uslov za zaključivanje ugovora. Ovo znači da poslodavac može da ga zaključi sa bilo kojim licem-zaposlenim, nezaposlenim, studentom, penzionerom. Po ovom ugovoru poslove može da obavlja čak i invalidski penzioner. Porodični penzioner takođe može da bude angažovan ugovoru o delu bez obustave isplate penzije, pod uslovom da je ugovorena naknada niža od najniže osnovice za plaćanje doprinosa u osiguranju zaposlenih (ovaj iznos menja se vremenom i podatak o tome može se naći u „Službenom glasniku RS“). Dakle, poslodavac može da angažuje po ugovoru o delu i porodičnog penzionera, pri čemu (pre svega) sam penzioner treba da proceni da li mu je u interesu takav ugovor jer će za one mesece u kojima ugovorena naknada bude veća od navedene najniže osnovice osiguranja zaposlenih, isplata penzije biti obustavljena (čak i invalidskim penzionerom). Lice koje je u radnom odnosu nema obavezu obaveštavanja poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu da će kod drugog poslodavca obavljati poslove po ugovoru o delu. Nije mu potrebna saglasnost poslodavca da zaključi ugovor o delu sa drugi poslodavcem. Naravno, zaposleni je dužan da uskladi svoje obaveze koje proističu iz ugovora o delu sa obavezama koje ima iz već postojećeg radnog odnosa.
IV Za koje poslove može da se zaključi ugovor o delu?
Zakon definiše delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o delu, pre svega jer izričito zabranjuje da se takav ugovor potpiše radi obavljanja poslova koji su osnovna ili pretežna delatnost poslodavca. Prema tome, to ne mogu biti poslovi koji spadaju u one radi kojih je taj poslodavac registrovan. Primera radi, proizvođač pekarskih proizvoda ne može biti angažovan po ugovoru o delu u pekari. Međutim, vlasnik pekare može da potpiše ugovor o delu kojim će određeno lice angažovati da mu okreči pekaru… Firma koja se bavi proizvodnjom odeće ne može da sklopi ugovor o delu radi obavljanja krojačkih poslova, ali može preko ugovora o delu da angažuje IT stručnjaka da napravi internet sajt, te firme itd. Dakle, jasno je da se po osnovu ugovora o delu kod poslodavca ne mogu obavljati poslovi koji su sistematizovani i određeni organizacijom radnih mesta, već se radi o angažovanju radi obavljanja jednokratnih poslova koji inače ne spadaju u redovnu delatnost poslodavca.
V Forma i sadržina ugovora o delu
Prema svemu iznetom, sadržinu ugovora o delu sačinjenog obavezno u pisanoj formi moraju da čine podaci o ugovornim stranama, koje se obično označavaju kao naručilac posla (poslodavac-pojedinac ili pravno lice) i izvršilac posla, kao i opis poslova koje je potrebno obaviti (pri čemu je potrebno jedino voditi računa o tome da se ne radi o poslovima koji spadaju u osnovnu ili pretežnu delatnost naručioca posla). Uobičajene su i odredbe o visini novčane naknade koju naručilac posla plaća izvršiocu za obavljeni rad. Što se tiče drugih pitanja koja se uređuju ugovorom, radi se uglavnom o drugim primanjima koja se osim novčane naknade isplaćuju (npr. naknada troškova), koja takođe imaju karakter ugovorene naknade u smislu obračuna poreza i doprinosa. Vreme rada nije predmet zaključivanja ugovora o delu jer obavljanje poslova po ugovoru o delu nije vremenski ograničeno. Naravno, moguće je i uobičajeno da se odredi vremenski okvir za obavljanje ovih poslova.
VI Uplata poreza i doprinosa
Pitanje uplate poreza koji se plaća na naknadu ostvarenu po osnovu ugovora o delu regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje doprinosa uređeno Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o delu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi. To znači da se uzimaju u obzir i eventualno ugovorena naknada putnog troška za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknada za ishranu i sve druge ugovorene i isplaćene naknade, a ne samo naknada za obavljeni rad. Jednom rečju, celokupno primanje se računa, s tim da se kod obračuna poreske osnovice priznaju normirani troškovi u visini od 20%.
Zakonom o porezu na dohodak građana određeno je da prihodi ostvareni po osnovu ugovora o delu imaju tretman ostalih prihoda (a ne zarade ili plate), u kom slučaju je obveznik poreza fizičko lice koje ostvari navedene prihode. Oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za 20% (normirani troškovi). Stopa poreza na tako utvrđenu osnovicu iznosi 20%.
Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu uvek ima pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5% na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje ne plaća se jedino za lice koje je od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje dobilo potvrdu da je za njega u toj kalendarskoj godini već plaćen doprinos na procenjenu najvišu osnovicu (ovo stoga jer nije moguće plaćati doprinos na osnovicu veću od zakonom određene maksimalne osnovice), što je u praksi redak slučaj. Doprinos za PiO se ne plaća ni za stranca koji je već za isti period prijavljen na penzijsko-invalidsko osiguranje u svojoj državi.
Porez i doprinos za PIO plaćaju se uvek (sem dva navedena izuzetka za penzijski doprinos), bez obzira na status izvršioca posla, dok se zdravstveno osiguranje pokriva samo za lica koja nisu zdravstveno osigurana po drugom osnovu (nezaposleni). Prema tome, poslodavac će uvek biti dužan da licu koje je angažovao po ugovoru o delu plati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nije isti slučaj sa ostalim doprinosima, pa tako lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako nije već prethodno zdravstveno osigurano po osnovu radnog angažovanja ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To praktično znači da poslodavac koji ugovor o delu potpiše sa licem bez radnog angažovanja (nezaposlenim licem) ima obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 % od osnovice na koju se plaća i porez i doprinos za penzijsko osiguranje. Ukoliko ugovor potpiše sa licem za koje se već plaćaju doprinosi za zdravstveno osiguranje, jer se radi o penzioneru, zaposlenom, poljoprivredniku i slično, za takvo lice postoji samo obaveza uplate poreza i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali ne i doprinosa za zdravstveno osiguranje. Doprinos za slučaj nezaposlenosti se ne plaća.
Ukoliko je naručilac posla preduzetnik ili pravno lice koje ima zaposlene po ugovoru o radu, porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za ugovor o delu obračunavaju se i plaćaju po odbitku, to jest isplatilac je dužan da prilikom svake isplate ugovorene naknade obračuna porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (i zdravstveno osiguranje, ukoliko postoji obaveza uplate i ovog doprinosa), obustavi ih i uplati na propisane račune istovremeno sa isplatom prihoda angažovanom licu na njegov račun. Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obrascu PPP PD elektronskim putem. Ako se pak radi o naručiocu posla koji je fizičko lice koje nema zaposlenih, obavezu uplate dažbina ima izvršilac posla, a naručilac posla mu za to plaća odgovarajući iznos preko neto iznosa naknade koji je ugovoren.
VII Zaključak
Prema Zakonu o radu osnovna vrsta rada jeste kroz radni odnos, ali kao što možemo da vidimo dopušteni su i drugi vidovi angažovanja. Poslodavci jedino moraju da vode računa da su ispunili gore navedene zakonske uslove za angažovanje van radnog odnosa, jer bi u suprotnom mogli da se suoče sa tužbom kojom bi se zahtevalo utvrđenje da je zasnovan radni odnos, a ne ugovorni odnos po osnovu ugovora o delu. Ukoliko zakonski uslovi za angažovanje van radnog odnosa ne bi bili ispunjeni, moguća posledica bi bila sudsko utvrđenje da je zasnovan radni odnos: npr. da je umesto ugovora o delu zapravo zasnovan radni odnos, jer je lice angažovano radi obavljanja poslova koji ne mogu da se obavljaju po ugovoru o delu, pošto spadaju u delatnost kojom se poslodavac inače bavi. U tom smislu potreban je oprez i potpisivanje ugovora van radnog odnosa samo kad su svi taksativno propisani zakonski uslovi ispunjeni.
