Da li je vreme za promenu posla?

Ako vam je ovaj naslov privukao pažnju to već može biti signal da, svesno ili ne, već razmišljate o promeni posla ili da makar gajite određeno nezadovoljstvo na trenutnom radnom mestu.

Za početak, treba praviti razliku između dugotrajnog nezadovoljstva i kratkotrajne faze smanjene motivacije. Normalno je da naiđe period kada nam je entuzijazam zbog odlaska na posao odsutan, kada je stres naglašeniji ili kada ne postoje izazovni, zanimljivi zadaci koji nas čekaju. U poslu takođe postoji „medeni mesec“ i on ima svoj rok trajanja i prirodno je da uzbuđenje vremenom splasne i da „kriva učenja“ počne da stagnira ili opada. Navikavanje na okruženje, izvesnost, rutina, poznati radni zadaci mogu da učine posao manje atraktivnim u određenom periodu, ali ako postoji perspektiva da će se desiti neke novine ili pozitivne promene, onda vredi biti strpljiv i ne donositi nepromišljene odluke.

Kada vredi „pregrmeti“ loš period i ostati na trenutnom radnom mestu?

Ako procenjujemo da postoji šansa da se dese pozitivni uticaju na našu motivaciju, treba dati šansu i sačekati da period nezadovoljstva prođe. Pozitivne promene su one promene koje mogu direktno da utiču na vaš odnos prema trenutnom poslu npr. obogaćivanje posla, promena pozicije, rotacija ili napredovanje, poboljšanje benefita ili zarade, novi projekti. Pozitivna promena za nekog može biti promena nadređenog ili člana tima, promena lokacije kompanije, uvođenje hibridnog načina rada ili fleksibilnog radnog vremena i slično. Profesionalni motivatori su individualna stvar i kada analiziramo te faktore, potrebno je da se fokusiramo na ono što nas „radi/podiže/spušta“ a ne ono što je uvreženo mišljenje da je bitno za motivaciju. Neko vam može reći: „Zašto si nezadovoljan kad ti je firma blizu i imaš službeni auto?“ ali to vama ne mora ništa da znači ako vaši demotivišući faktori leže u nečemu drugom. Upravo to treba analizirati: „u kom grmu leži zec“ nezadovoljstva?

A šta kada se faza pretvori u godinu ili dve godine kontinuiranog nezadovoljstva? Tada treba početi sa analizom svojih daljih karijernih koraka. Šta su signali da je vreme za promenu?

1. Stres i nezadovoljstvo utiču na vaše zdravlje ili privatni život: negativna osećanja, stalna zabrunutost, loši međuljudski odnosi, visok nivo stresa utiču na raspoloženje i izvesno i lako se „protežu“ na privatni život. Ako ste nedeljom uveče depresivni, imate problem sa snom, osećate se frustrirano ili kao „tempirana bomba“, nemate razumevanja ni tolerancije za svoju porodicu i prijatelje i znate da je posao razlog – vreme je da razmislite o promeni posla, pogotovu ako takva stanja traju duže vreme i nisu posledica nekih trenutnih, prolaznih okolnosti.
2. Osećaj da niste vrednovani ili da ne možete da date dodatnu vrednost: kada se zadovolji faktor zarade, ljudi imaju potrebu da se na poslu ostvare, da se njihov doprinos prepozna i ceni, da uče, razvijaju se, da se kreću dalje. Osećaj besmisla ili nevidiljivosti na poslu može biti signal da vam tu nije mesto.
3. Ništa na poslu ne može da vas oraspoloži i pitate se: „Da li je ovo sve što mogu da očekujem?“ – nezadovoljstvo je često i dugotrajno i ne postoje trenuci koji čine da se osećate dobro: ne radujete se nijednom radnom danu, pauzi za ručak ili kafi sa saradnicima, radne zadatke osećate kao gubljenje vremena, razočarenja su česta i izvesna… Sve ovo čini posao mrskim ali je i set osećanja koja, takođe, imaju negativan uticaj na kvalitet života i mentalno zdravlje.
4. Toksično radno okruženje ili odnosi: radno okruženje u kom niste tretirani sa poštovanjem i ljudskošću nije okruženje u kom treba istrajavati. Bilo da je u pitanju toksična kultura ili toksičan nadređeni, malo je verovatno da bilo koji pozitivan faktor može nadoknaditi ovakvu vrstu odnosa. Ako ste tretirani bez uvažavanja, ignorisani, stalno potcenjeni, često neosnovano optuživani, vređani ili se na vas vrši neprimeren pritisak bilo koje vrste (prekovremeni rad, nerealna očekivanja, stalni pritisak, nepoštovanje vašeg vremena…), neka vrsta promene je neophodna kako biste zaštitili sebe. Promena može biti zauzimanje za sebe ili neka vrsta reakcije na trenutnom poslu, ali može biti i napuštanje takvog okruženja.
5. Neisplativost – „skuplja dara nego mera“: trud i vreme koje ulažete nemaju niti vidite da će imati u budućnosti srazmernu nadoknadu. Osećaj reciprociteta je važan za motivaciju i on ne mora ali može biti vezan samo za finansijske aspekte. Mnogi zaposleni mnogo ulažu sebe u posao jer žele da uče, da se dokažu, napreduju ili doprinesu svom timu. Taj osećaj „znam zašto ovo radim i znam da će vredeti“ je snažno „gorivo“ za motivaciju. Vremenom, ako nam postane upadljivo i jasno da nema tog reciprociteta, motivacija rapidno opada i to je sasvim legitiman razlog da razmotrite promenu.
6. Treba vam adrenalin a njega nema ni u obrisima: ako vas motiviše adrenalin, a nemate priliku da izrazite ideje ili stavove, ako vam se ne pruža doza samostalnosti i odgovornosti, ne nude vam se ciljevi i projekti, nemate priliku da proširite raspon rada i oprobate se u nečem novom, verovatno je da ovo radno mesto nije za vas. Važno je sagledati i realne razloge za ovakvu situaciju. Ako ste mladi ili novi u poslu, nije realno očekivati veliki prostor za izražavanje i samostalnost, ali ako ste se dokazali na prethodnim zadacima i iskazali svoje želje za daljim radom na sebi, a ne dobijate prostor ni podršku u dužem vremenskom periodu i bez objašnjenja, verovatno ćete razmišljati o promeni.
7. Jednostavan osećaj nepripadanja: za osećaj pripadnosti kompaniji potrebno je da postoje kompatibilne vrednosti, zajednički ciljevi i viđenja, poverenje, lepimomenti sa saradnicima, humor ili interne „šale“ i slično. Sasvim je u redu da se ne slažete sa mišljenjem svih saradnika i uvek i to ne mora da ima uticaj na vaš odnos prema kompaniji. „Osećaj nepripadanja“ je teško definisati ali svi znamo da prepoznamo taj osećaj kada se on pojavi.

Dajte sebi vreme da donesete odluku

Čak i kada zaključimo da nema smisla ostajati na trenutnom radnom mestu, bitno je zadržati prisebnost, ne donositi naprasne odluke, biti strpljiv i proveriti svoju odluku. Poželjno bi bilo i trenutnom poslodavcu komunicirati svoje nezadovoljstvo i svoje potrebe i dati mu priliku da reaguje. Razgovor sa prijateljima takođe može biti od koristi: kada nekom izgovorimo sve što nas brine i što nam smeta, ne samo da možemo dobiti dobar savet nego ćemo i sebe bolje čuti.

Treba se posvetiti analizi situacije i dati sebi vremena prilikom donošenja odluke. Ako ipak odlučite da je vreme da promenite posao, podjednako detaljno i strpljivo treba analizirati sledeće korake kako biste došli do onoga što želite na profesionalnom planu.  Ako znate šta vas motiviše, šta vam nedostaje i šta želite u svom profesionalnom životu, onda je lakše to prepoznati i pronaći.