Svi smo čuli savet: „Kad dođeš na posao, emocije i probleme ostaviš ispred vrata“. To ne samo da je teško uraditi nego je skoro i nehumano. Čovek nema dugme pomoću kog može da isključi svoje emocije i preokupacije „od osam do četiri“. Ali, da li uopšte treba to raditi?
Istraživanja kažu da odnosi koji se sa ljudima razviju na poslu imaju višestruke benefite za čoveka, njegovo mentalno zdravlje i kvalitet života.
Ljudima je potrebno da ih drugi vide, primete i čuju
Uprkos zahtevu za visokim profesionalizmom i formalnošću, život se odvija i na poslu pa se i tamo čovek poveže sa ljudima, razvija odnose poverenja i puni baterije kroz kvalitetne veze sa saradnicima.
Velika je vrednost imati na poslu saradnike koji te zasmejavaju do suza, koji prepoznaju kada si lošije volje, pitaju da li je sve ok ili ti ostave čokoladicu na stolu.
Rečenice „ Hoćeš da podelimo ručak?“ ili „Mogu da ti pomognem oko toga, da znaš“ znače svim ljudima koliko god se zalagali za određenu rezervisanost u relacijama na radnom mestu.
Viđala sam ljude koji odu u „šetnju oko firme“ sa nekim dragim saradnikom i vrate se posle petnaest minuta sasvim drugačijeg raspoloženja: vedriji, rasterećeniji. Viđala sam i koleginicu kojoj se lice ozari kada joj druga koleginica, samoinicijativno i bez pitanja, skuva kafu i stavi na sto. Mnoge grupe kolega odlaze petkom posle posla na pivo i picu, a nemalo vajber grupa između saradnika je ispunjeno dugim prepiskama tokom vikenda. U tim dopisivanjima nema tema sa posla nego ima „mimova i gifova“, komentarisanja utakmica i filmova, čestitanja kao i poruka „Ozdravi brzo“, „Lepo se odmori“ ili „Sutra donosim hladnu lubenicu“.
Zaposleni upoznaju porodice svojih kolega, pozajmljuju jedni drugima novac, odlaze jedni kod drugih na slave, pomažu jedni drugima kad imaju teške zadatke. Mnogo neformalnih poruka prolazi kroz kompanijske sisteme i kanale komunikacije između ljudi (vicevi, priče, slike sa skijanja, recepti za ručak, programi dijeta, preporuke za lekare…) i kompanije treba da budu ponosne na to. To je pokazatelj pripadnosti timu, a to se teško kreira bilo kakvim procedurama.
Psiholozi su odavno dokazali snagu koju pozitivni odnosi na poslu imaju na rezilijentnost čoveka, otpornost na stres ali i na zadovoljstvo i sreću generalno.
Gable i Gosnell su 2011.godine dokazali da bliskost između saradnika utiče na timski rad i empatiju na radnom mestu. Istraživanje iz 2008.godine (Heaphy i Dutton) potvrdilo je da dobre socijalne veze utiču pozitivno i na imuni sistem (The Importance of Positive Relationships in the Workplace (positivepsychology.com). Kao vrsta, ljudi su predodređeni za razvoj socijalnih odnosa na svim mogućim mestima i u svim situacijama. Ljudima je potrebno da ih drugi ljudi vide, primete i čuju.
Šta su onda konkretni benefiti socijalnih veza na poslu?
- Deljenje znanja: zaposleni koji su u dobrim neformalnim odnosima dele znanje bez formalnih, sistemskih alata. Na taj način i pomažu jedni drugima u poslu i to rade upravo zbog ličnog poštovanja.
- Zadovoljstvo na poslu: povezanost sa kompanijom jača ukoliko se razvijaju neformalni odnosi sa saradnicima na poslu.
- Inovacije se češće dešavaju u prostoru koji ima emotivnu notu jer se oseća sloboda i poverenje da se inovativno razmišlja. Ideje se više izražavaju u okruženju koje je podržavajuće.
- Poverenje je veliko u timovima u kojima postoji visoka povezanost članova, a poverenjem se razvijaju i konstruktivna ponašanja i postoji pozitivan uticaj između ljudi.
- Pozitivna osećanja „boje“ radno mesto dodatnim vrednostima i značajem kada zaposleni ima bliske saradnike sa kojima ide na kafu, deli informacije, razmenjuje savete i slično.
- Zdravlje: izolacija i nepovezanost su uzročnici depresije i zdravstvenih rizika.
Snažni odnosi utiču na produktivnost i lojalnost kompaniji
Zajednički događaji se pretvaraju u anegdote koje zaposleni prepričavaju i one postaju deo organizacione kulture. Zaposleni koji gaje zajedničke rituale sa kolegama poput jutarnje kafe imaju snažniji osećaj pripadnosti i to hrani njihove prirodne socijalne potrebe, osnažuje ih.
Menadžeri koji vide zaposlene u svom timu da se druže, ćaskaju i smeju ne treba da se brinu i misle da ti zaposleni nisu efikasni. Treba da budu ponosni: snažni pozitivni odnosi utiču i na produktivnost zaposlenih ali i na lojalnost i privrženost kompaniji.
Uostalom, život je previše kratak da bismo na poslu glumili nedodirljive robote i surove profesionalce i uskratili sebi mogućnost za toliko divnih, novih odnosa i priča, smeha i podrške.
