Kragujevački Grafopromet jedno je od 50-ak preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja imaju dozvolu za rad nadležnog Ministarstva za rad i zapošljavanje.
Ova firma bavi se štampom, odnosno izradom reklamno-propagandnog materijala i prodajom kancelarijskog materijala, a od ukupno 23 zaposlena njih 17 su osobe sa invaliditetom.
Milica Anđelković, iz Grafoprometa kaže za Infostud da među njihovim zaposlenim ima i invalida rada, kao i osoba koje su rođene sa nekim invaliditetom. Svoje zaposlene često angažuju i zahvaljujući saradnji sa lokalnim školama za osobe sa oštećenim sluhom, kao i Specijalnom školom u Kragujevcu. I sami imaju sistem obuke zaposlenih osoba sa invaliditetom.
„Naše preduzeće je u državnoj svojini, kategorisano je kao preduzeće za rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ali na tržištu se borimo kao i svako drugo, obično preduzeće. Bliži se Nova godina i praznici, pa baš u ovim mesecima imamo prilično posla“, objašnjava ova sagovornica.
Obaveze poslodavaca
Prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, svaki poslodavac koji ima više od 20 zaposlenih dužan je da zaposli određeni broj ovakvih osoba.
„Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom“, kaže se u Zakonu.
Ove obaveze firme su oslobođene samo tokom prvih 24 meseca poslovanja.
Ukoliko, pak, ne poštuju obavezu zapošljavanja, objašnjava Milica Anđelković, kompanije moraju da plaćaju penale, odnosno da odvajaju izvesna sredstva u poseban budžetski fond.
Ukoliko poslodavac ne zaposli osobe sa invaliditetom, dužan je da uplati iznos tzv. penale u visini od 50 odsto prosečne zarade u Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.
„Ukoliko iz nekoga razloga ne zapošljavaju osobe sa invaliditetom kako to nalaže Zakon, a žele da izbegnu plaćanje penala, firme mogu sa preduzećima poput našeg da sklope Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji odnosno da od nas kupuju robu ili usluge koje nudimo“, kaže ona.
Državna podrška poslodavcima
Nacionalna služba za zapošljavanje promoviše nekoliko mera podrške osobama sa invaliditetom, ali i poslodavcima koji ih zapošljavaju.
Poslodavac koji na neodređeno zaposli osobu sa invaliditetom oslobođen je obaveze plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje u periodu od tri godine, od dana zasnivanja radnog odnosa.
Nacionalna služba za zapošljavanje plaća doprinos za novozaposlena lica sa invaliditetom za koja je poslodavac već ostvario pomenutu olakšicu.
Dodatno, za one poslodavce koji zaposle na neodređeno vreme osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, obezbeđena je subvencija zarade i to u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Ova subvencija odobrava se u visini do 75 odsto ukupnih troškova zarade sa svim doprinosima, ali ne može biti veća od iznosa minimalne zarade u tom trenutku.
Sa druge strane, Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom imaju pravo na subvenciju zarade za svakog zaposlenog, takođe u visini od 75 odsto ukupnih troškova zarade i pripadajućih doprinosa. Ovaj iznos ne može preći 50 odsto prosečne zarade na nivou Srbije.
Osim ovoga, ova preduzeća mogu dobiti i novac kroz programe podrške unapređenju uslova rada i proizvodnje, prilagođavanju radnog mesta, uvođenju neophodnih standarda u proizvodnji…
Stanje na tržištu rada
Prema popisu iz 2022. godine u Srbiji je ukupno nešto više od 356.000 osoba sa invaliditetom, što je za gotovo 200.000 manje nego što su pokazali rezultati popisa iz 2011. Analitičari to objašnjavaju promenom metodologije.
Statistika kaže takođe da je manje od 15 odsto osoba sa invaliditetom ekonomski aktivno, bilo da je u statusu zaposlenog ili nezaposlenog lica.
Iako, svest poslodavaca o zakonskoj obavezi ali i potrebi zapošljavanja osoba sa invaliditetom raste, praksa pokazuje da se ove osobe suočavaju sa nizom prepreka kada je reč o tržištu rada.
Od nepristupačnog okruženja i neadekvatnog javnog prevoza, preko neadekvatno obezbeđenog i prilagođenog radnog prostora, do na kraju predrasuda poslodavaca kada je reč o njihovom zapošljavanju.
Stručnjaci ističu i proceduru procene radne sposobnosti koju osoba sa invaliditetom mora proći u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Tvrde da je ona nesvrsishodna, odnosno da predstavlja još jedno administrativno opterećenje, pošto ovu sposobnost procenjuje van radnog mesta i deli osobe sa invaliditetom na produktivne i one koji to nisu.
Nepovoljna statistika
Istraživanje koje je 2023. sproveo Forum mladih osoba sa invaliditetom pod nazivom „Analiza politika i preporuke za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada“ pokazuje da je najveći broj osoba sa invaliditetom izvan tržišta rada.
„Kada posmatramo osobe sa invaliditetom u radno sposobnom dobu (15-65) njih je oko 220.000 od čega je više od 70 odsto neaktivno. Po starosnim grupama, najviše ih je bilo aktivnih u starosnoj dobi 30-49“, kaže se u pomenutom istraživanju.
Ovo istraživanje pokazalo je i da tokom poslednjih nekoliko godina, godišnji iznos sredstava dodeljenih ovim preduzećima iznosi oko šest miliona evra. Najveći broj ovih preduzeća je u privatnom vlasništvu, tek nešto više od 10-ak je u državnom. Zapošljavaju prema podacima Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ove firme zapošljavaju oko 1.700 ljudi, od kojih su njih 1.100 osobe sa invaliditetom. Istovremeno, podaci pokazuju da trećina ovih preduzeća nije, između 2010. i 2020. godine potpisala nijedan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, dok su preostali imali u proseku manje od dva potpisana ugovora.
