Budući da je tema dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (DZO) sve aktuelnija među kompanijama, i da se njom najčešće bave HR sektori, u saradnji sa sajtom Osiguranik.com (deo Infostud grupe), pripremili smo mini vodič koji će pomoći da se bolje razume šta je DZO, šta su najčešće nepoznanice u vezi sa ovom vrstom osiguranja, koliko ono otprilike košta, kako izgleda proces pregovaranja sa osiguravajućom kućom i na šta je potrebno obratiti pažnju.
Cilj je da nakon čitanja ovog teksta, u kom su maksimalno izbegnuti zbunjujući termini, više nemate nijednu nepoznanicu oko ove vrste osiguranja i da vam eventualni proces pregovaranja oko njega bude jednostavan i brz.
————————————-
Postoji mnogo načina na koji se kompanije danas trude da zadrže i stimulišu svoje zaposlene ili da privuku nove. U skladu sa tim ciljem osmišljavaju se dodatne pogodnosti koje su do pre nekoliko godina bile koje nisu bile toliko popularne na našem tržištu rada. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje (DZO) se posebno ističe budući da mnoga istraživanja pokazuju da upravo ova pogodnost ima jak uticaj na odluku zaposlenog u pregovorima o uslovima za posao.
Ova, na prvi pogled suvoparna tema, izuzetno je važna za firme koje su vremenom shvatile da ova pogodnost nije samo deo danas popularne „employer branding“ strategije, već je i nezavisno od toga ulaganje kompanije u zdravlje i sigurnost svojih ljudi, što sveukupno znači i ostvarivanje boljih rezultata i veći stepen zadovoljstva na radnom mestu.
Ukoliko biste uradili anketu u svojoj kompaniji o tome koliko vaših zaposlenih već koristi usluge privatnih klinika i laboratorija, brojke bi vas sigurno iznenadile. Zbog čega im onda vi, kao poslodavac, ne biste obezbedili da tu uslugu koriste na mnogo povoljniji način?
Šta je dobrovoljno zdravstveno osiguranje (DZO)?
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje predstavlja osiguranje koje zaposlenima pruža zdravstvenu zaštitu i mogućnost da preglede obavljaju u privatnim, ali i pojedinim državnim ordinacijama, laboratorijama i domovima zdravlja širom Srbije. Na ovaj način kompanija omogućava zaposlenima da jednostavnije i brže dobiju medicinsku negu, bez redova i punih čekaonica. Zakazivanje neophodnih pregleda i dijagnostike odvija se znatno brže i na iste se ne čeka po nekoliko meseci, kao u državnom zdravstvenom sistemu.
Kada se DZO koristi?
DZO se koristi kada osoba ima tegobe, bol, neprijatnost i potrebna joj je medicinska usluga, ili kada ima zakazanu kontrolu na osnovu ranijeg odlaska kod lekara. Međutim, DZO se ne može koristiti preventivno, što mnogi korisnici često ne znaju. Preventivno se može otići na sistematski pregled isključivo ako je i on ugovoren kroz polisu osiguranja. DZO se, dakle, koristi uvek kada je zdravlje na neki način narušeno i jedino pod tim uslovima osiguranje može da pokrije trošak.
Kako upotreba usluge funkcioniše u praksi?
U slučaju povrede ili zdravstvenog problema potrebno je pozvati dežurni kontakt centar, izdiktira se broj DZO kartice (dobija se prilikom zaključivanja polise), a zatim se odabere i dom zdravlja u kom se želi obaviti pregled. DZO usluga nije ograničena na jedan zdravstveni centar već je moguće menjati ih. Moguće je izvršiti je u preko 600 privatnih i državnih medicinskih ustanova (VMA, GAK Narodni front, Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici…), a pomoć je dostupna 24 časa.
Da li preko DZO koje firma obezbeđuje, zaposleni mogu osigurati svoje članove porodice?
Pojedine kompanije i to omogućavaju svojim zaposlenima, dakle, da je celokupna porodica osigurana od strane poslodavca. Međutim, češći je slučaj da poslodavac plaća osiguranje samo za zaposlenog, a da zaposleni svom bračnom/vanbračnom partneru i deci može plaćati isti paket. Pogodnost je da su u tom slučaju uslovi i cene znatno povoljniji od onih koje bi zaposleni dobio kada bi samostalno (kao fizičko lice) želeo da ugovori polisu za osiguranje porodice.
U praksi se pokazalo da roditelji najčešće žele da ugovore DZO samo za decu, međutim, kada oni kao fizička lica žele da ugovore polisu DZO, to nije moguće, jer većina osiguravajućih kuća insistira da i jedan roditelj bude osiguran na polisi. Otuda DZO koje kompanije uzimaju za zaposlene olakšava pokriće i cele porodice.
Da li DZO pokriva i hronične bolesti zaposlenih?
Visok krvni pritisak (hipertenzija), problemi sa štitnom žlezdom, ginekološki problemi i slično zdravstveni su problemi sa kojima se danas, nažalost, suočavaju i sve mlađi ljudi. Većina osiguravača u Srbiji danas pokriva (u potpunosti ili delimično) kontrolne preglede i analize vezane za hronične bolesti, kao i njihovo dalje lečenje. Velike su razlike u načinu na koji ih osiguravači tretiraju u smislu limita, a to se pokazalo da itekako utiče na zadovoljstvo krajnjeg korisnika – osiguranika. Zbog toga je potrebno voditi računa kakvi se uslovi osiguranja ugovaraju, kako bi bilo jasno da li su i lečenje i kontrole hroničnih bolesti u smislu prethodnog zdravstvenog stanja, pokrivene po polisi.
Da li se zdravstvena zaštita za trudnice posebno ugovara?
Većina osnovnih paketa sadrži pokriće zdravstvene zaštite trudnica (pregledi u trudnoći), dok viši paketi najčešće pokrivaju i trošak porođaja. Ovo pokriće se pokazalo kao korisno, kako za same zaposlene, tako i za one koji odluče da uključe svoje članove porodice u osiguranje.
Koja je razlika između ugovaranja vanbolničkog i bolničkog lečenja?
Najčešće se ugovaraju paketi sa pokrićem vanbolničkog lečenja, što podrazumeva sve što možete obaviti u jednom domu zdravlja: pregled kod lekara specijalista, kontrole, laboratorijska ispitivanja i analize, dijagnostika, ambulantne intervencije…
Kada se ugovori bolničko lečenje to podrazumeva zauzimanje bolničkog kreveta duže od 24 sata. Tu nije reč samo o operacijama, već se na bolničkom lečenju može ostati i zbog dodatnih ispitivanja (testova, analiza, dijagnostike).
Kada DZO ne važi?
Isključenja u osiguranju se prevashodno odnose na lečenje težih prethodnih zdravstvenih stanja ili ako takve bolesti nastanu u osiguranju, kao na primer: Alchajmer, tumori mozga, multiple skleroza, Parkinsonova bolest itd. Takođe, DZO ne pokriva estetske intervencije koje ne utiču na zdravlje samog osiguranika, npr. uklanjanje mladeža, bradavica. Isključena su i lečenja povreda koje nastanu kao posledica bavljenja ekstremnim sportovima, ako je korisnik pod uticajem narkotika, alkohola i sl.
Da li DZO podrazumeva lečenje usled zaraze Korona virusom?
DZO ne pokriva troškove lečenja prouzrokovane Koronom. Međutim, njegov značaj se vidi sada kada je državni zdravstveni sistem preopterećen i kada su mnoge zdravstvene ustanove pretvorene u COVID ambulante. Budući da je teško dobiti zdravstvenu negu zbog popunjenosti kapaciteta, DZO dobija još više na značaju jer je preglede i intervencije, koje nisu povezani sa Koronom, moguće obaviti u privatnim medicinskim centrima. Otuda je i lako objasniti zbog čega se ove godine poslodavci izuzetno interesuju za ovu vrstu osiguranja.
Kako izgleda proces ugovaranja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja?
Ono što neke kompanije odbija da se upuste u proces kupovine dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja jeste predstava da je pred njima more informacija koje je potrebno prikupiti, shvatiti i obraditi, a zatim i more procedura koje je potrebno ispoštovati. Nije redak slučaj da odugovlače ili odustanu od zaključivanja polise jer jednostavno nemaju vremena. Takođe, dešava se da nemaju dovoljno obučen i stručan kadar koji bi realizaciju ove pogodnosti mogao da sprovede u delo i to na način koji najbolje odgovara potrebama firme. Ako se na to dodaju i stručni, odnosno, zbunjujući izrazi koje koriste pojedini savetnici u osiguravajućim kućama, upuštanje u ovaj posao deluje i odbojno.
Međutim, ne mora da bude tako. Moguće je znatno pojednostaviti proces ugovaranja osiguranja. Glavi način da se to učini jeste da se na početku sagovornicima objasni suština DZO-a i razlike koje postoje među osiguravajućim kućama koje mogu biti itekako značajne – od samih uslova (cene) do toga šta sve pokriva ugovoreno osiguranje (postojanje različitih paketa).
Nakon što se razume ta „opšta slika“ prikupljaju se tri najvažnije informacije: broj zaposlenih, pol i godine rođenja. Ovo je sasvim dovoljno informacija za početak kako bi se dobile prve informativne ponude na osnovu kojih kompanija odlučuje da li želi da dalje nastavi sa pregovorima. Sve ove ponude kasnije se prilagođavaju u zavisnosti od budžeta i od spektra medicinskih usluga koje kompanije želi da uzme za svoje zaposlene.
U sledećem koraku pregovaraču u ime kompanije skreće se pažnja na detalje koji na prvi pogled možda nisu toliko uočljivi poput npr limita pokrića. To znači da se detaljno objašnjava razlika u paketima kako se ne bi dogodilo da im ostane nepoznanica da npr. jedan DZO paket pokriva troškove lečenja hroničnih oboljenja dok drugi takve bolesti u potpunosti isključuju. Tu se najčešće skreće pažnja da, ako se kupac vodi isključivo cenom, može da se desi da ne dobije onakvu zaštitu kakvu je očekivao.
Ukoliko je kupcu osiguranja sve ovo jasno, i odluči se za konkretnu ponudu, sledeći korak je dostavljanje konkretnih podataka o zaposlenima (ime i prezime, JMBG i LBO broj tj broj iz zdravstvene knjižice). Nakon toga osiguravajuća kuća priprema dokumentaciju koja se kompaniji daje na potpis. Danas je ovaj finalni deo moguće uraditi i putem mejla uz korišćenje elektronskog potpisa.
Kada se završi ovaj administrativni deo, stručnjaci iz osiguranja gostuju u kompaniji i tamo održe predavanje zaposlenima kako bi ih upoznali sa specifičnostima DZO usluge koju im je omogućio poslodavac. Ukoliko okolnosti to ne dozvoljavaju, moguće je održati i online prezentaciju.
Kroz celokupan proces ugovaranja opisan u ovom pasusu besplatno vas mogu sprovesti kolege sa našeg sajta Osiguranik.com. Prvi korak je da im se obratite putem OVOG UPITNIKA.
Koliko košta paket dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja?
Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja na ovu temu jeste „koliko košta paket dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja?“ Na njega nije moguće dati apsolutno tačan odgovor jer cena zavisi od desetak faktora kao što su npr. broj zaposlenih u kompaniji, njihova starosna struktura, paket koji se bira, osigurana suma, dodatna pokrića i njihovi limiti… Što je veći tim, cena po zaposlenom je niža. Npr. za kompaniju koja ima oko 500 ljudi, cena za osnovni paket vanbolničkog lečenja, bez dodatnih pokrića, može iznositi oko 7 evra mesečno po zaposlenom.
Da li je DZO zaista potreban mojoj kompaniji?
Mnogi HR menadžeri ističu da su dosadašnje povoljnosti poput plaćenih masaža, teretane na poslu i slično nekada zaposlenima bili vrlo privlačni dodaci radnom mestu, ali se u zadnje dve godine, dakle i pre Korona virusa, situacija promenila. Naravno, i dalje su veoma značajne navedene povoljnosti, međutim ljudi su znatno više pažnje počeli da posvećuju svom zdravlju. To je, može se reći, jedan kulturološki talas koji je zapljusnuo prvenstveno IT kompanije, a sada se polako preliva i na druge industrije. Iz tog razloga i DZO je dobio više na značaju u očima zaposlenih i sve češće se na intervjuima za posao od kandidata čuje ovo pitanje. Firme koje danas svojim zaposlenima nude ovu povoljnost bez sumnje postaju bolje rangirane u očima zaposlenih i u očima kandidata.
