Vesna Laković van Kempen, diplomirani pedagog, osnivač Mindfulness Centra i trener, ispričala je na ovogodišnjoj konferenciji HR Experience priču u kojoj se mogu prepoznati mnogi koji rade kao podrška drugim ljudima. Govorila je o intimnoj životnoj krizi, identifikovala ju je kao saosećajni zamor na radnom mestu, i upozorivši stručnjake iz oblasti HR-a da se i njima zbog prirode posla on može desiti ili se nekada desio, ponudila osnovne alate kako da se takva kriza prevaziđe ili još bolje, spreči.
Ona se sa ovom vrstom zamora susrela na Tajlandu, kada je radila u centru za oporavak od bolesti zavisnosti. U prvi mah smatrala je neobičnim to što je osećala, jer osim što je radila ono što voli, imala je željenu dozu avanture u svom životu, učila je i zaljubila se, ali nešto ipak nije bilo kako treba.
Vesna Laković van Kempen je simptome opisala kao tugu, napetost, nervozu, strepnju, i posebno – smanjenu sposobnost empatisanja sa drugima i osećaj krivice koji sve to prati. Upozorila je učesnike konferencije da saosećajni zamor na poslu prate i smanjena intimnost u bliskim odnosima, osećaj otuđenosti u odnosima sa drugima, “zaziranje” od rada sa određenim klijentima, impulsivnost, nestrpljenje i promena u sistemu vrednosti.
“Ljudi koji su u pomagačkim profesijama ili su visokosenzitvni i imaju tendenciju da brinu o ljudima oko sebe često gube ravnotežu između vlastitih i tuđih osećanja, jer im je teško da se distanciraju od drugih. Često, kako bismo pomogli drugima ne poštujemo sopstvene granice, na štetu vlastitog blagostanja i mentalnog zdravlja. Većina nas zna za burnout, odnosno sindrom sagorevanja, ali često nismo svesni opasnosti saosećajnog zamora, a ukoliko ga ne prepoznamo ne možemo pomoći ni sebi ni drugima koji ga iskuse”, rekla je Vesna Laković van Kempen.
“Postoji i fizička iscrpljenost i stres, ali ne u tolikoj meri, više vlada osećaj apatije, otuđenosti i povremene impulsivnosti, nestrpljenja i možda najvažnije – gubitak osećaja za ljude”, opisala je ona osećajni zamor.
Kako možemo da sprečimo da nam se ovo desi na radnom mestu?
“Jedan od odgovora, ali ne i jedini, je mindfulness, odnosno svesna pažnja. Svesno usmeravanje pažnje na ono što se dešava ovde i sada bez prosuđivanja”, rekla je Vesna Laković van Kempen. Naglasila je da mindfulness nije, kako se ponekad misli, nužno meditacija, već svesno obavljanje aktivnosti, kontakt sa sopstvenim čulima. Vesna Laković van Kempen je ponudila nekoliko načina na koje osoba može sebe umiriti, smanjiti svoj stres, usmeriti pažnju: “Bez obzira na to gde se nalazite tokom dana, uvek možete praktikovati vežbu STOP, makar nekoliko minuta Postoje tri stvari koje nas uvek vraćaju u sadašnji trenutak : zvuk, dah i telo. Ove tri sigurne luke naše pažnje nam mogu pomoći da se povežemo sa sobom, vratimo u sadašnji trenutak a u stresnim situacijama nas mogu umiriti: možete se zaustaviti (STOP), duboko udahnuti i izdahnuti opustiti (Take a breath), posmatrati sadašnji trenutak (Observe) i usmeriti pažnju na Zvukove koje primećujete, svoje disanje i na kraju kako se vaše telo oseća i onda nastavite s onim što ste radili (Proceede).”
Vesna Laković van Kempen je ukazala: “Mindfulness praksa sama po sebi nije dovoljna za prevenciju saosaosećajnog zamora, već je samo jedna od komponenti prevencije”.
Kao važnu komponentu sprečavanja saosećajnog zamora Vesna Laković van Kempen je naglasila razmišljanje o tome koliko sam u kontaktu sama sa sobom u odnosima sa drugima, kada sam u ulozi slušaoca? Koje su misli, emocije i telesne senzacije prisutne?
Ponašajte se prema sebi kao prema prijatelju
Ona je podsetila na važnost samosaosećanja, odnosno toga da saosećanje ponudimo sebi da bismo mogli da budemo saosećajni prema drugima. Na taj način ćemo sprečiti iscrpljivanje i napuniti svoje interne rezerve kako bismo imali više da ponudimo drugima, naglasila je ona pozivajući se na dr Kristin Neff koja ima decenijsko iskustvo u istraživanju samoosećanja i njegovog uticaja na razvoj otpornosti, motivacije i prevencije saosećajnog zamora i burnout-a.
“Podrška koju dajemo sebi potrebna nam je umesto kritike i osude. Ponašajte se prema sebi kao prema prijatelju: kada se suočavate sa neprijatnim osećanjima i mislima, upitajte sebe, šta bi mi moj blizak prijatelj sada rekao, šta bi me posavetovao?”, rekla je Vesna Laković van Kempen.
“Vežbajte primećivanje sudova, bilo pozitivnih ili negativnih, koje donosite u odnosima sa drugima, primetite šta se dešava u komunikaciji kada pokušate da otpustite te sudove i uverenja i ne bivate poneseni njima. Razmislite pre nego što nešto kažete – kada vam neko postavi pitanje, ne morate odmah da odgovarate, dajte sebi vremena da razmislite. Nekada će ljudi to shvatiti kao kompliment jer dajete na značaju njihovom pitanju i promišljate o svom odgovoru”, savet je Vesne Laković van Kempen.
Šta nam je potrebno za prevenciju saosećajnog zamora na radnom mestu?
Ljudskost – mreža podrške umesto izolacije, podrška nasuprot osudi i samokritici, mindfulness nasuprot identifikaciji sa teškim emocijama, zaključila je Vesna Laković van Kempen, pozvavši prisutne da unesu više svesnosti u svakondnevne aktivnosti.
