Niz tekstova u kojima pišemo o tome šta je poslodavac u obavezi da isplati zaposlenom osim zarade, završavamo temom naknade štete koju poslodavac plaća zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i za štetu nastalu u vezi sa radom.
Podsetićemo da postoje 4 vrste finansijskih obaveza poslodavca prema zaposlenom:
1) Zarada
2) Naknada zarade
3) Naknada troškova
4) Ostala primanja
Od ostalih primanja, ako govorimo o zakonski obaveznim plaćanjima, poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:
1) zaposlenom otpremninu: pri odlasku u penziju i kod otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška
2) zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
3) zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Osim navedene odredbe, Zakon o radu posebnim članom određuje i sledeće: Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Dakle, govorimo o dva slučaja plaćanja – naknadi štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja i naknadi bilo koje druge štete koja bi nastala u vezi sa radom.
Kako bismo u potpunosti obradili ovu temu, razdvojićemo je u više tekstova. U ovom pišemo koje preventivne mere poslodavac treba da preduzme kako bi predupredio moguće povrede na radu i svaku drugu štetu po zaposlene. U narednim tekstovima ćemo pisati o samoj povredi na radu, profesionalnom oboljenju, te merama koje poslodavac treba da preduzme kada šteta već nastupi.
Ko ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu?
Bezbednost i zaštita zdravlja na radu predstavljaju jedno od najznačajnijih prava zaposlenih i ono podrazumeva obezbeđivanje takvih uslova na radu koji imaju za cilj da u najvećoj mogućoj meri smanje ili spreče nastanak povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, a što je sve neophodno za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu.
Pored toga, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu definiše da pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:
1) zaposleni;
2) učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.);
3) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;
4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji;
5) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada;
6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;
7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.
Prema tome, svako ko na bilo koji način radi kod poslodavca ima pravo na bezbednost i zdravlje dok boravi u radnom prostoru poslodavca, odnosno u prostoru čije je obezbeđivanje u njegovoj nadležnosti.
Kako poslodavac da osigura bezbednost i zdravlje na radu?
Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu. Poseban propis – Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, detaljnije uređuje prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u pogledu obezbeđivanja bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja.
Što se tiče poslodavca, on je dužan da preduzme sledeće preventivne zakonske mere:
1) da donese akt o proceni rizika, kojim se utvrđuju rizici po bezbednost i zdravlje za svako radno mesto i načini i mere za otklanjanje utvrđenih rizika
2) utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu: on to čini na dva moguća načna:
a) kroz ugovor o radu, ako ima do 10 zaposlenih
b) ako ima 10 i više zaposlenih, to mora učiniti kroz poseban opšti akt ili kolektivni ugovor
3) rešenjem odredi lice koje će biti zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu:
a) ako ima do 20 zaposlenih, poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam i nije dužan da ima položen stručni ispit, u delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim delatnostima
b) ako ima više od 20 zaposlenih u jednoj firmi, bez obzira na delatnost, poslove iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu vodi stručno lice sa položenim stručnim ispitom, koje je poslodavac imenovao pismenom odlukom.
Poslodavac ima više mogućnosti:
– da zaposli lice sa stručnim ispitom,
– da nekom od zaposlenih omogući polaganje stručnog ispita, kako bi stekao potrebno uverenje,
– da poslodavac položi stručni ispit i da stekne potrebno uverenje,
– da angažuje pravno lice sa licencom iz bezbednosti i zdravlja na radu
4) obaveštava zaposlene o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem
5) da osposobi zaposlene za bezbedan i zdrav rad – u tom cilju preporuka je da se donesu u pisanoj formi uputstva za bezbedan rad, kako bi poslodavac imao jasan dokaz da su zaposleni na vreme upoznati sa potrebnim merama i ponašanjem
6) obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu; u cilju održavanja ispravnim navedenih sredstava i opreme poželjno je da angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih ispitivanja uslova radne okoline
7) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih
8) odmah zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih
9) obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebnim zakonom.
U preventivne mere svakako spada i poštovanje određenh zakonskih ograničenja kada je reč o radu trudnica, porodilja, dece i omladine i lica sa zdravstvenim smetnjama (npr zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposlena žena koja doji, ne može da radi na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta, poslovima na kojima postoji štetno zračenje, velike temperature, vibracije, ali i drugim poslovima koji su štetni za njeno zdravlje ili zdravlje deteta…itd).
Zašto je važno primeniti preventivne mere?
Provođenjem preventivnih mera poslodavac pre svega čini sve što je do njega da se osigura bezbednost i zdravlje na radu, što je njegova zakonska, ali i šira društvena obaveza i odgovornost.
Takođe, ovo je veoma važno i zbog eventualnog nastupanja nesrećnog slučaja ili štete bilo kakve vrste u radnom prostoru. Ne treba zanemariti odgovornost poslodavca, koja u slučaju povrede, profesionalnog oboljenja i bilo kakve druge štete može da bude velika – naročito ona kaznena i finansijska. Naime, ako poslodavac preduzme sve što je do njega da osigura takve uslove rada koji se mogu oceniti kao bezbedni i u kojima se postiže maksimalna zaštita zdravlja zaposlenih, postoji mogućnost da se isključi odgovornost poslodavca za nastalu štetu, što je veoma značajno. Poslodavac nije odgovoran za štetu nastalu na radu i u vezi s radom ako:
– dokaže da je povreda na radu nastala zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan njegove kontrole;
– ako je povreda na radu nastala zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći;
– u slučaju da zaposleni povredi procedure rada kod poslodavca, odnosno kada se ne pridržava pravila na radu.
Ovde naglašavamo da čak i kada odgovara po principu objektivne odgovornosti (bez neophodne njegove krivice) za štetu koju zaposleni pretrpi od opasne stvari, čiji je poslodavac imalac, odnosno od opasne delatnosti koju poslodavac obavlja, može da se oslobodi odgovornosti, ako bi dokazao da je šteta nastala kao isključiva posledica radnje zaposlenog ili trećeg lica.
U svakom slučaju, da bi uopšte došao u poziciju da se pozove na isključivanje sopstvene odgovornosti za nastalu štetu, poslodavac mora najpre da preduzme sve zakonske preventivne mere na polju bezbednosti i zdravlja na radu.
Mogućnost kolektivnog osiguranja zaposlenih od povreda na radu
Član 51. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje obavezu poslodavca da kolektivno osigura zaposlene za slučaj povrede na radu. Navedeni član zakona tačno glasi:
„Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja nadoknade štete.
Finansijska sredstva za osiguranje iz stava 1. ovog člana padaju na teret poslodavca, a određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini.
Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenih uređuju se zakonom”.
Međutim, s obzirom da još uvek nije donet poseban zakon koji bi uredio uslove i postupke takvog osiguranja, ova je obaveza poslodavca za sada u praksi nesprovodiva kao obavezna, ali može biti korisna za poslodavce. Poslodavci zato ne treba da zanemare ovu mogućnost. Ako je poslodavac osigurao zaposlene za slučaj povrede na radu, ukoliko se takva povreda desi poslodavac nema obavezu naknade štete, već je na osiguravajućem društvu obaveza da isplati štetu zaposlenom.
Ukoliko poslodavac nije osigurao zaposlene kod osiguravajućeg društva, tada se zahtev za naknadu štete upućuje direktno poslodavcu.
