Zarada je za zaposlenog najznačajnije pravo iz radnog odnosa. Upravo zbog te činjenice, Zakon o radu propisuje iz čega se sve zarada sastoji, kada se plaća minimalna zarada, koje sve troškove poslodavac mora da nadoknadi zaposlenom, te kada i u kom iznosu se plaća naknada zarade.
Pravo na minimalnu zaradu je ustanovljeno Konvencijom Međunarodne organizacije rada (MOR), koju je naša zemlja uključila u naš pravni sistem 1982. godine. Međunarodna organizacija rada je specijalizovana agencija Ujedinjenih Nacija koja nastoji da promoviše socijalnu pravdu i međunarodna ljudska i radna prava. Ova organizacija formuliše međunarodne standarde rada u formi konvencija ili preporuka postavljajući minimum standarda o osnovnim radnim pravima. Pomenutom Konvencijom je garantovano da će minimalne nadnice imati zakonsku snagu i neće se moći smanjivati, a u slučaju da se ne primenjuju, odgovorna lica podležu odgovarajućim sankcijama. Konvencijom je propisano da je prilikom utvrđivanja nivoa minimalnih nadnica neophodno uzeti u obzir: potrebe radnika i njihovih porodica; opšti nivo plata u zemlji; troškove života i ekonomske faktore, uključujući zahteve ekonomskog razvitka.
Minimalna zarada je u našem zakonodavstvu regulisana odredbama Zakona o radu.
I Pravo na minimalnu zaradu ostvaruje se za standardni učinak i efektivno vreme provedeno na radu
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Radi se o imperativnoj odredbi, što praktično znači da zaposlenom u Republici Srbiji ne može biti isplaćena zarada niža od minimalne. Pri tom, pravo zaposlenog na zaradu u minimalnom iznosu, u direktnoj je vezi sa vremenom koje je zaposleni efektivno proveo na radu kod poslodavca i sa njegovim radnim učinkom. Odnosno, minimalna zarada se ne ostvaruje na osnovu utvrđenog (ugovorenog), već na osnovu ostvarenog (realizovanog) radnog vremena, odnosno na osnovu vremena stvarno provedenog na radu, Prema tome, minimalna zarada ne ostvaruje se po automatizmu kao garantovana vrednost, već njena isplata zavisi od standardnog učinka i vremena provedenog na radu. Ukoliko zaposleni nije ostvario standardni učinak, minimalna zarada se isplaćuje za izvršen faktički rad u skladu sa realizovanim standardnim učinkom, prema merilima predviđenih opštim aktom i ugovorom o radu.
II Razlozi za uvođenje minimalne zarade
Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu moraju se utvrditi razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade. Da bi se ona uopšte uvela, neophodno je da postoje poremećaji u radu poslodavca takve prirode da je neophodno njeno uvođenje. Da bi poslodavac mogao da donese odluku o uvođenju i isplati minimalne zarade, u skladu sa svojim opštim aktom, isti mora da sadrži konkretne razloge zbog kojih se donosi odluka o isplati minimalne zarade svim zaposlenim. Nije, dakle, u skladu sa zakonom samo konstatovati da će se minimalna zarada plaćati kada nastupe poteškoće u poslovanju. Mora se definisati u čemu se sastoje te teškoće. Takođe, ne može biti izuzetaka za pojedine zaposlene od primene pravila o isplati minimalne zarade. Dakle, poslodavac u svom opštem aktu mora imati predviđene situacije u kojima poslodavac može doneti odluku o uvođenju minimalne zarade. Ako nije utvrdio razloge za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade, dužan je da zaposlenima isplaćuje odgovarajuću zaradu i u slučaju postojanja poremećaja u poslovanju. Ovo je veoma važno naglasiti, jer ako je poslodavac zaposlenima isplaćivao minimalnu zaradu, a propustio je da u skladu sa zakonom utvrdi razloge za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade, poslodavac nezakonito postupa i takvim postupanjem zaposlenima pričinjava štetu u visini razlike između odgovarajuće i isplaćene minimalne zarade.
Pored utvrđivanja razloga za uvođenje minimalne zarade opštim aktom, poslodavac je dužan da zaposlenima ponudi aneks ugovora o radu u slučaju uvođenja minimalne zarade. Pored ponude za izmenu ugovora poslodavac je dužan da dostavi u pisanom obliku razloge zbog kojih nudi izmenu ugovora i rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi. Ovo stoga što, ukoliko u toku rada dođe do promene nekog od ugovorenih elemenata na osnovu kojih se utvrđuje osnovna zarada, menja se i novčani iznos osnovne zarade i u tom slučaju poslodavac je dužan da zaposlenom ponudi aneks ugovora o radu.
Po isteku šest meseci od uvođenja, poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
III Kako se utvrđuje visina minimalne zarade?
Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata. Odluku o minimalnoj ceni rada donosi Socijalno-ekonomski savet osnovan za teritoriju Republike Srbije. Socijalno-ekonomski savet je nezavisan organ koji čine: predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici reprezentativnih udruženja poslodavaca i predstavnici reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije. Ako pak Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije u narednom roku od 15 dana. Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici.
Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.
Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.
Odluka o visini minimalne cene rada objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
U 2022. godini, u periodu od meseca januara do meseca decembra, odlučeno je da je minimalna cena rada po radnom času 201,22 rsd (neto), bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Iznos minimalne zarade se određuje na osnovu propisane minimalne cene rada po času i vremena koje je zaposleni proveo na radu. Množenjem broja radnih sati i minimalne cene rada dobija se iznos minimalne neto zarade.
Iznos neto minimalne zarade variraće u sledećem rasponu tokom 2022. godine:
- U mesecu u kojem je ostvareno 160 radnih sati minimalna zarada iznosi 32.195.20 rsd
- U mesecu u kojem je ostvareno 168 radnih sati minimalna zarada iznosi 33.804.96 rsd
- U mesecu u kojem je ostvareno 176 radnih sati minimalna zarada iznosi 35.414.72 rsd
- U mesecu u kojem je ostvareno 184 radna sata minimalna zarada iznosi 37.024.48 rsd
Neto minimalna zarada, koja se još naziva i osnovna, uvećava se za porez na dohodak građana i na doprinose iz zarade. To znači da se minimalna zarada za efektivan rad i vreme provedeno na radu povećava za iznos poreza i doprinosa, koje plaća zaposleni iz svoje zarade. Na ovaj iznos se dodaju uvećanja koja zaposleni ima pravo da ostvari po različitim osnovama. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu za – rad tokom državnih praznika, rad u noćnim smenama, prekovremeni rad. To čini bruto1 iznos osnovne minimalne zarade (neto zarada + porez i doprinosi iz zarade + uvećanja) Nakon toga se vrši konačni obračun zarade kada se na sve to dodaju, to jest obračunavaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca. Tako se dobija ukupni iznos minimalne zarade (bruto 2) koji plaća poslodavac. Dakle, ukupan trošak koji poslodavac ima da bi platio minimalnu zaradu ide po formuli: neto zarada + porez i doprinosi iz zarade + uvećanja + porez i doprinosi na zaradu.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova (putne troškove i dr). Zaposleni takođe imaju mogućnost korišćenja bolovanja do 30 dana, plaćenog ili porodiljskog odsustva, za čije vreme je poslodavac obavezan da im isplati naknadu zarade.
IV Minimalna zarada je izuzetak
Shodno navedenom, može se zaključiti da minimalna zarada nije pravilo, već izuzetak koji podrazumeva prethodno nastupanje određenih poteškoća u poslovanju poslodavca. U praksi pak znatno češće dolazi do isplate minimalne zarade. Ipoak, važno je istaći da je ona zamišjena kao mera sigurnosti u kritičnim momentima poslovanja, a ne kao standardno primanje zaposlenog.
