Prethodnim tekstovima bavili smo se temama koje su vezane za period pre zasnivanja radnog odnosa, a potom i mogućim vrstama radnog angažovanja. U narednom periodu bavićemo se uglavnom sadržinom radnog odnosa, odnosno ostvarivanjem prava i obaveza poslodavca i zaposlenog. Drugim rečima, nakon uvodnog dela koji je uglavnom tretirao pripremu zasnivanja radnog odnosa, polako prelazimo na teme koje su važne tokom trajanja radnopravnog odnosa, što smo započeli u poslednjem tekstu, baveći se osnovnom obavezom zaposlenog obavljanjem poslova po osnovu ugovora o radu. Zakon o radu nabraja 4 obaveze zaposlenog, od kojih je prva da je zaposleni dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi. Međutim postoje i druge važne obaveze zaposlenog, a naravno i poslodavaca. Sada ćemo pokušati na jednom mestu da navedemo, u osnovnim crtama, koja su to garantovana osnovna zakonska prava zaposlenih iz radnog odnosa, odnosno koje su osnovne obaveze poslodavca da bi se realizovala ta prava zaposlenih, i naravno koje su obaveze zaposlenog.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju se Zakonom o radu, posebnim zakonima, te kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i najzad ugovorom o radu. Ovaj složeni pravni odnos koji nastaje između poslodavca i zaposlenog po osnovu rada podrazumeva određena prava i obaveze zaposlenog, odnosno obaveze poslodavca. Izložićemo ukratko osnovna prava i obaveze zaposlenih i poslodavca iz radnog odnosa, definisana našim Zakonom o radu, a u narednim tekstovima detaljnije ćemo se baviti svakim pravom i obavezom posebno.
I Osnovna prava zaposlenog i obaveze poslodavca nakon zasnivanja radnog odnosa
Nakon što se radni odnos zasnuje, prema Zakonu o radu zaposlenom pripadaju sledeća osnovna prava, odnosno poslodavac ima sledeće obaveze kako bi se ostvarila prava zaposlenih:
1) Pravo zaposlenog na odgovarajuću zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno obaveza poslodavca da zaposlenom isplati zaradu
Zaposleni ima pravo da od poslodavca zahteva, a poslodavac ima obavezu da isplati zaposlenom zaradu do kraja meseca za prethodni mesec, kao i da na zaradu obračuna i uplati pripadajuće poreze i doprinose. Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun (obračunski list)
Zarada ne sme da bude manja od minimalne zarade koja se utvrđuje u skladu sa zakonom. Za 2021. godinu minimalna cena rada po času neto je 183,93 dinara. Primera radi, u decembru mesecu, koji ima 23 radna dana, odnosno 184 moguća radna časa, minimalna neto zarada za puno radno vreme iznosiće 33.843,12 dinara, odnosno minimalna bruto zarada biće 45.667,79 dinara. Ovu zaradu poslodavac je dužan da isplati do kraja januara naredne godine.
2) Pravo zaposlenog na bezbednost i zdravlje na radu, odnosno obaveza poslodavca da organizacijom posla garantuje bezbednosti i zaštitu života i zdravlja na radu:
Bezbednost i zaštita života i zdravlja na radnom mestu odgovornost je poslodavca, te se svaka povreda zaposlenog i drugih lica u radnom prostoru smatra propustom poslodavca, sem ukoliko nije nastupila usled nepridržavanja pravila od strane zaposlenog ili usled više sile. U svakom slučaju, poslodavac mora da preduzme sve mere predostrožnosti kako bi radno mesto učinio bezbednim. Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu.
3) Pravo zaposlenog na zaštitu ličnog integriteta i dostojanstva ličnosti
U cilju zaštite ličnosti zaposlenog sankcioniše se svaka diskriminacija i uznemiravanje, te zaposleni od poslodavca može zahtevati prekid takvog vida ponašanja, ako je neophodno i tužbom sudu.
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Diskriminacija je postupanje poslodavca, očigledno ili naizgled ispravno, uzrokovano nekim od navedenih ličnih svojstava, kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji. Diskriminacija je zabranjena u odnosu na: uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla; uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje; napredovanje na poslu; otkaz ugovora o radu.
Odredbe ugovora o radu kojima se utvrđuje diskriminacija po nekom od navedenih osnova ništave su.
U vezi sa poštovanjem ličnosti zaposlenog od strane poslodavca jeste i zabrana uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja. Uznemiravanje, u smislu Zakona o radu, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od navedenih osnova (ličnih svojstava) koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Seksualno uznemiravanje je isto takvo ponašanje, ali u sferi polnog života.
U slučajevima diskriminacije u smislu gore citiranih odredaba zakona lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete od poslodavca, u skladu sa zakonom. Ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je izvršena diskriminacija u smislu ovog zakona, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja diskriminaciju je na tuženom, što je izuzetak od opšteg pravila parničnog postupka da je teret dokazivanja na nekom ko je tvrdnju izneo, odnosno u ovom slucaju na tužiocu.
4) Zaposleni ima pravo na zdravstvenu zaštitu i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti. Ovde se zapravo radi o ostvarivanju prava iz socijalnog osiguranja, a po osnovu radnog odnosa. Poslodavac zapravo nije subjekt koji neposredno obezebeđuje ostvarivanje ovih prava, jer se ista ostvaruju kod nadležnih republičkih fondova (za zdravstvo i za penzijsko-invalidsko osiguranje), ali preduslov za ostvarivanje tih prava jeste uplata doprinosa za socijalno osiguranje, što je obaveza poslodavca. Kao što smo naveli u tački 1) on tu obavezu ispunjava zajedno sa svakom isplatom neto zarade zaposlenom. Ono što neposredno realizuje poslodavac u navedenom smislu jeste da u slučaju privremene sprečenosti za rad zaposlenog zbog bolesti plaća naknadu zarade za prvih 30 dana, a kod povrede na radu sve dok traje bolovanje zbog povrede.
II Posebna prava omladine, majki, roditelja i invalida
Određene posebno osetljve kategorije zaposlenih imaju pravo na posebnu zaštitu, koju obezbeđuje poslodavac.
1) Zaposleni mlađi od 18 godina života ima pravo na posebnu zaštitu:
– da ne radi na poslovima: na kojima se obavlja naročito težak rad (fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini); rad koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije; koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.
Zaposleni između navršene 18 i 21 godine života, može da radi na navedenim poslovima samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njega.
–puno radno vreme ne duže od 35 časova nedeljno, niti duže od osam časova dnevno
–da ne radi prekovremeno i da mu se ne vrši preraspodela radnog vremena
–da ne radi noću, osim: u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti i kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.
2) Posebno je na radu i u vezi sa radom zaštićena žena u vreme trudnoće i nakon porođaja.
Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ima pravo da zahteva:
–da ne radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta. Ona ima pravo da zahteva da joj poslodavac obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.
-da ne radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
Zaposlena koja za vreme trudnoće nije na bolovanju, ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.
Veoma važna posebna zaštita: za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposleni ima pravo da zahteva da se rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produži sve do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja poslodavcu bilo poznato postojanje navedenih okolnosti ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu lekara ili drugog nadležnog organa.
3) Posebnu zaštitu uživaju i roditelji jer je samo uz njihovu pisanu saglasnost moguće:
-da jedan od roditelja sa detetom do tri godine života radi prekovremeno, odnosno noću
-da samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid, radi prekovremeno, odnosno noću
– da se izvrši preraspodela radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti
4) Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa nepunim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom u ovom smislu ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
5) Zaposlenom – osobi sa invaliditetom, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.
III Osnovne obaveze zaposlenih
Osim prava, svakako da zaposleni ima zakonom utvrđene i obaveze, čije ispunjenje poslodavac očekuje nakon zasnivanja radnog odnosa. Zaposleni tako prema Zakonu o radu ima sledeće osnovne dužnosti:
1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi. Obavljanje poslova suprotno navedenoj obavezi može da prouzrokuje disciplinsku odgovornosti, a u krajnjem slučaju i otkaz ugovora o radu. Poslodavac sa svoje strane mora da obezebedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu (tema prethodnog teksta).
2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa. Svakako, poslodavac kao organizator obavljanja posla određuje pravila rada, u skladu sa zakonom. Nepostupanje po istima takođe može predstavljati osnov za disciplinsku odgovornost zbog nepoštovanja radne discipline. Kako bi zaposleni mogao da postupa u skladu sa ovom zakonskom odredbom, ustanovljena je i obaveza poslodavca da zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima organizacije rada i poslovanja i o pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu.
3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu; ukoliko se desi bilo kakva promena koja je od značaja za rad, zaposleni je dužan da odmah predoči poslodavcu.
4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete jer je obaveza poslodavca da garantuje bezbednost i zdravlje na radu.
IV Pravo na sindikalno udruživanje
Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada. Drugim rečima, zaposleni imaju pravo da se organizuju u svoja udruženja-sindikate, putem kojih će pregovarati zaključenje kolektivnih ugovora, štitit svoja prava, mirno rešavati sporne situacije sa poslodavcem.
Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog sindikalnih aktivnosti ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Ovde se radi o osnovnim pravima koja pripadaju svakom zaposlenom, odnosno obavezama koje terete svakog poslodavca, a naravno i o obavezama zaposlenih. U narednim tekstovima bavićemo se detaljnije pojedinačnim pravima i oabvezama koje Zakon o radu navodi, odnosno označava u svom uvodnom delu kao osnovna, ali i o ostalim elementima radnopravnog odnosa uređenih istim zakonom.
