U Srbiji živi 571.780 osoba sa invaliditetom, a tek svaka deseta je zaposlena. Na evidenciji NSZ ih je trenutno oko 12.000, a svaka druga je starija od 50 godina.
Mnogi od njih, najčešće sa fizičkim nedostacima, mogu ravnopravno da obavljaju radne zadatke kao i svi ostali kandidati na tržištu rada. Ipak, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, i dalje je nizak nivo motivacije poslodavaca za zapošljavanje ovih ljudi, koji se uglavnom temelji na postojanju predrasuda.
Značajne olakšice i refundacija troškova za poslodavce
Osim svih drugih programa koji su namenjeni svim nezaposlenim na evidenciji NSZ poput stručne prakse i obuke za tržište rada, subvencija za samozapošljavanje i javnih radova – za nezaposlene osobe sa invaliditetom realizuju se i mere u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Poslodavci koji odluče da zaposle osobe sa invaliditetom mogu da ostvare brojne povlastice:
Refundacija troškova do 50.000 dinara za lice koje pruža stručnu pomoć, kao i svi pripadajući porezi
Poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom kojoj je potrebna stručna podrška na radnom mestu, može ostvariti pravo na refundaciju troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom, samo za vreme dok pruža stručnu pomoć, a najduže 12 meseci.
– Poslodavcu se za osobu angažovanu na pružanju stručne pomoći refundiraju troškovi isplaćene neto zarade, za pun fond radnih sati, odnosno srazmerno broju radnih sati pružene stručne podrške osobi sa invaliditetom u odnosu na mesečni fond radnih sati, u visini do 50.000 dinara mesečno. Refundiraju se i troškovi pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Refundacija troškova prilagođavanja radnog mesta do 400.000 dinara
– Poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom kojoj je potrebno prilagođavanje radnog mesta može ostvariti pravo na refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta u jednokratnom iznosu, do 400.000 dinara po osobi sa invaliditetom. Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama zaposlene osobe sa invaliditetom.
– Ovo je vrlo bitan koraka budući da veliki problem u integraciji ove kategorije nezaposlenih u sve društvene tokove predstavljaju arhitektonske i komunikacione barijere, neadekvatan gradski i prigradski prevoz, kao i nedostatak službi podrške kao što su radni centri, personalni asistenti, radni asistenti, kao i asistenti u nastavi – kažu u NSZ za Infostud.
Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva do 75% visine zarade
– Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu, u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa sa osobom sa invaliditetom. Subvencija zarade se odobrava poslodavcu, u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
Poslodavac koji ima više do 20 zaposlenih dužan je da zaposli osobu sa invaliditetom, ali …
Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom propisana je obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom. U skladu sa Zakonom, poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da zasnuje radni odnos sa jednom osobom sa invaliditetom, poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da zasnuje radni odnos sa najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih još po jednu osobu sa invaliditetom. Zakonom su za poslodavca propisane i različite mogućnosti za izvršavanje ove obaveze, i to:
- Zaključenjem ugovora o radu sa osobom sa invaliditetom u skladu sa propisima kojima se uređuju rad i radni odnosi
- Uplatom sredstava u iznosu od 50% prosečne mesečne zarade za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio mesečno ili
- Izvršenjem finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, kupovinom proizvoda ili
- Vršenjem usluga sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u vrednosti od 20 prosečnih zarada po zaposlenom u Srbiji, oslobađa se obaveze zapošljavanje jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvršenja obaveze. Kontrolu ispunjavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i naplate iznosa od 50% prosečne zarade vrši Poreska uprava.
Koji programi su namenjeni nezaposlenima?
U NSZ napominju da su osobe sa invaliditetom jedna od posebno osetljivih kategorija na evidenciji nezaposlenih i ističu da sprovode niz mera namenjenih povećanju mogućnosti za njihovo zapošljavanje.
U NSZ za Poslove Infostud kažu da je, s druge strane, ipak najveći problem niska kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom, nedostatak posebnih znanja i veština i uzak izbor zanimanja u stručnim školama po specijalnom programu. Čak 4.593, odnosno 37,69 odsto onih na evidenciji je bez kvalifikacije ili su niskokvalifikovani. Posao duže od 12 meseci traži 8.571 osoba sa invaliditetom, što je 70,33 odsto.
Da bi podigli nivo kompetentnosti, konkurentnosti i zapošljivosti nezaposlenih kroz sticanje dodatnih znanja i veština za obavljanje poslova u okviru istog ili novog zanimanja, NSZ sprovodi obuke u koje su prošle godine bile uključene 322 osobe, a navode da je ove godine planirano da ih bude oko 500. Najveći broj osoba sa invaliditetom se uključuje u informatičku obuku prema ECDL standardu, obuke za strane jezike, za elektronsko poslovanje, za vođenje poslovnih knjiga, za veb dizajniranje, za poslovnog sekretara, za manikira-pedikira, za aranžera cveća, za pomoćnog kuvara, za pomoćnog poslastičara, za pekara, za krojenje i šivenje, za pakera.
Ljubica ima dve diplome mastera, ali deset godina čeka stalan posao
Najmanje je osoba sa visokim četvorogodišnjim obrazovanjem 3,41 odsto, odnosno samo 416 osoba sa invaliditetom ima fakultetsku diplomu. Među njima je i Ljubica Vladušić (37) koja je na Geografskom fakultetu diplomirala i završila master studije, a potom upisala i doktorske, dok je pre toga dobila i master na Fakultetu političkih nauka. Osobe sa invaliditetom u proseku na posao čekaju 6 godina i jedan mesec, a Ljubica je u potrazi za stalnim zaposlenjem već deset godina. U međuvremenu je povremeno radila u školi, ali za sada samo kratko, kao zamena za kolege koji su bili na bolovanju. Ljubica je osoba sa 50 odsto telesnog oštećenja, obolela od cerebralne paralize.
– Posao u školi bi mi najviše odgovarao, jer mi nije naporno i mogu da radim punim kapacitetom, kao i sve zdrave osobe. Za to mi ne trebaju nikakve povlastice, a s druge strane me taj posao ne zamara. Ograničena sam izborom poslova koje bih mogla da obavljam, a najveći mi je problem zbog nogu – ako previše stojim bole me, a ako sedim počnu da mi otiču, imam grčeve. To su neuromišićna oboljenja i moram svakog dana da vežbam i ne mogu da radim osam sati, a kamoli preko toga, a to sve sužava mogućnosti zaposlenja – objašnjava Ljubica Vladušić.
Ona napominje da je najveći problem kod zapošljavanja osoba sa invaliditetom to što je veoma sužen izbor poslova koji su u ponudi za ovu kategoriju nezaposlenih. Prema podacima NSZ, oni koji uspeju da se zaposle, najčešće nađu posao u prerađivačkoj industriji, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, trgovini, a kada su u pitanju konkretni poslovi, najveći broj slučajeva zapošljavanja zabeležen je na poslovima koje mogu da obavljaju osobe bez kvalifikacija, zatim poslovima pomoćnog bravara, pomoćnog konfekcionara, pomoćnog knjigovesca i pomoćnika cvećara, vrtlara, krojača, kuvara, automehaničara…
– Prijavljivala sam se za razne poslove, od sekretarice do nastavnika, ali bez uspeha. Verujem da ne bih imala problem da sam zdrava, jer bih mogla bilo kako da se snađem i imala bih veću mogućnost izbora. Krećem se sama, ali otežano, sporije. Ispada da nijednu diplomu ne mogu da upotrebim, jer sam učinila sve što je do mene, a opet ne mogu da dobijem stalan posao. Firme radije plaćaju penale, nego što su spremne da zaposle osobe sa invaliditetom – kaže Ljubica Vladušić.
Jedna od onih koja je imala tu sreću da brzo nađe posao, odmah po završetku studija prava je i Nevena Jevtić, o kojoj je Infostud pisao krajem prošle godine. Nevena je po objavljivanju našeg teksta dobila puno ponuda za zaposlenje, a izabrala je da karijeru započne u jednoj švajcarskoj kompaniji u Beogradu.
