Pređi na glavni sadržaj

Ovako se radi obračun plate i naknada

16. novembar 2023.
·6 minuta za čitanje

Prema Zakona o radu, pravo na odgovarajuću zaradu jedno je od osnovnih prava zaposlenog iz radnog odnosa. Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Prilikom svake isplate zarade ili naknade zarade (a videćemo da obaveza postoji čak i ako do isplate ne dođe) poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi i obračun zarade i naknade zarade. Obračun mora da sadrži sve elemente propisane zakonom i posebnim pravilnikom koji uređuje ovaj akt.

Kada se dostavlja obračun zaposlenom?

Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun. Kao što smo u uvodu teksta konstatovali, do uplate dolazi barem jednom mesečno, a može i češće (plata se isplaćuje i na dve nedelje, jednom nedeljno itd). U svakom slučaju, koliko god da isplata ima, uz svako plaćanje zarade ili naknade zarade ide i obaveza poslodavca da zaposlenom dostavi i obračun zarade ili naknade zarade.

Međutim, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade. Uz obračun koji se dostavlja za onaj mesec u kojem nije bilo isplate, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi i obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata. U ovom slučaju, obračun zarade, odnosno naknade zarade, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec (za koji zarada nije isplaćena).

Obračun na osnovu koga je isplaćena zarada, odnosno naknada zarade u celosti može se dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi. Prema tome, samo ako je izvršena isplata, obračun zarade može biti putem mejla, tj. u elektronskoj formi. U ostalim slučajevima je u pisanom obliku.

Šta sve mora da sadrži obračun zarade i naknade zarade?

Obračun zarade, odnosno naknade zarade sadrži:

1) podatke o poslodavcu, i to:
(a) za pravno lice: naziv, sedište (adresa), PIB i matični broj, broj računa i naziv banke kod koje se račun vodi, (b) za preduzetnika: poslovno ime, sedište (adresa), PIB, matični broj, broj računa i naziv banke kod koje se račun vodi, (v) za fizičko lice: ime i prezime, adresu, JMBG, broj računa i naziv banke kod koje se račun vodi;

2) podatke o zaposlenom: ime i prezime, adresu, JMBG, naziv banke i broj računa na koji se isplaćuje zarada odnosno naknada zarade;

3) podatke o periodu na koji se odnosi obračun: mesec, odnosno period na koji se odnosi obračun zarade, odnosno naknade zarade (deo ili konačni obračun, odnosno naknade zarade);

4) podatke potrebne za obračun zarade, odnosno naknade zarade, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza u skladu sa zakonom, kao i iznos zarade odnosno naknade;

5) datum određen za isplatu zarade, odnosno naknade zarade (datum dospelosti).

Pravilik o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade, zatim detaljno definiše stavku ovde navedenu pod
4) podatke potrebne za obračun zarade, naknade zarade, poreza i doprinosa za socijalno osiguranje.
Ti podaci, koji moraju biti navedeni, u obračunu su sledeći:
– ostvareni časovi rada (broj redovnih sati, časova odrađenih na dan državnog praznika, te broj časova noćnog, smenskog i prekovremenog rada)
– časove pripravnosti (za koje se plaća posebna naknada)
– časove za koje zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade: godišnjeg odmora, bolovanje, bolovanje zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, praznika koji je neradni dan, plaćenog odsustva, vojne vežbe, odazivanja na poziv državnog organa, porodiljskog odsustva, časove odsustva sa rada do kojih je došlo bez krivice zaposlenog, za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, časove u kojima zaposleni ne radi zbog drugih opravdanih razloga određenih zakonom, drugim propisom ili kolektivnim ugovorom, sate udaljenja sa rada zbog nepoštovanja radne discipline, odnosno povrede radne obaveze i dr. i odsustva sa rada usled bolovanja preko 30 dana (što plaća RFZO)
– časove za koje zaposleni ne prima naknadu – časovi neplaćenog odsustva i neopravdanih izostanaka;
– iznos zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, i to: iznos osnovne zarade na osnovu ostvarenih časova rada, iznos uvećane zarade i iznos zarade za radni učinak;
– iznos zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);
– iznos naknade troškova koji imaju karakter zarade (topli obrok, regres i dr.);
– iznos ostalih primanja iz radnog odnosa koja imaju karakter zarade, odnosno naknade zarade;
– iznos naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
– vrstu, osnovicu, stopu i iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na zaradu, odnosno naknadu zarade, koje je poslodavac dužan da obračuna i uplati u ime i u korist zaposlenog (doprinosi iz zarade), – stopu poreza, iznos poreske olakšice za plaćanje poreza na zaradu, osnovicu za plaćanje poreza na zaradu i iznos poreza na zaradu;
– iznos zarade, odnosno naknade zarade bez iznosa pripadajućih doprinosa i poreza (neto)
– vrstu, osnovicu, stopu i iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na zaradu, odnosno naknadu zarade, koje je poslodavac dužan da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog (doprinosi na zaradu),
– iznos i vrstu obustava;
– utvrđeni iznos za isplatu, tj iznos zarade, odnosno naknade zarade bez pripadajućih doprinosa i poreza umanjen za iznos obustave
– iznos zarade odnosno naknade zarade koja nije isplaćena ili nije isplaćena u celosti, uz naznaku dana dospelosti ako na taj dan zarada odnosno naknada zarade nije isplaćena.

Zaposleni kome je zarada i naknada zarade isplaćena u skladu sa obračunom zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog obračuna.

Šta ako se zarada isplaćuje u kešu?

Građani za prijem plata nisu obavezni da imaju otvorene tekuće račune, pa poslodavac ne sme time da uslovljava zaposlene. Zakonom o platnim uslugama nije propisana obaveza da fizička lica otvore tekući račun u banci na koji će primati uplate od poslodavaca, a ni drugi propisi NBS-a regulišu to pitanje.

Budući da ni Zakon o radu nije propisao način isplate plata, odnosno da se zarada mora uplatiti na tekući račun zaposlenog, plata se može isplatiti i u kešu. Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade propisano je da obračun zarade mora da sadrži podatke o zaposlenom, uključujući i naziv banke i broj računa na koji se zarada isplaćuje. To znači da poslodavci za zaposlene koji nemaju otvoren tekući račun u nekoj banci i izjasnili su se za isplatu zarade na ruke, ne popunjavaju te podatke u platnom listiću. Naravno, to što u platnom listiću nema podataka o otvorenom tekućem računu u nekoj banci već se radnik izjašnjava da platu prima na ruke, nikako ne bi trebalo da znači da poslodavac ne plaća poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Obračun zarade kao izvršna isprava

Član 121. Zakona o radu obračunu zarade i naknadi zarade daje svojstvo izvršne isprave. Ova odredba treba da olakša ostvarenje jednog od osnovnih prava zaposlenih – prava na zaradu time što se pojednostavljuje procedura prinudne naplate. Konkretno, to znači da radnici koji ne dobijaju platu mogu da na osnovu obračunskog listića odmah, prinudnim putem, u postupku izvršenja dođu do svog novca. Da bi obračun zarade, tj. naknade zarade mogao da bude izvršna isprava, a na osnovu njega sud donese rešenje o izvršenju, potrebno je da obračun bude standardizovan (da sadrži sve gore navedene podatke o poslodavcu i zaposlenom, o periodu na koji se odnosi, podatke nužne za obračun zarade: časove rada-koliko prekovremnih, pripravnosti i sl., datum dospelosti itd).

Izbegavanje izdavanja obračuna zarade je prekršaj

Dešava se da poslodavac ne izda platni listić zaposlenima, posebno kad ne isplati zaradu. Međutim, to nije rešenje problema. Naime, ako se zaposleni obrati zbog ovoga Inspekciji rada, inspector izlazi na teren i kad se utvrde sve činjenice, rešenjem nalaže poslodavcu da zaposlenom dostavi obračun zarade. U tom slučaju Inspekcija za rad protiv poslodavca podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, jer ukoliko poslodavac ne dostavi do kraja meseca obračunski listić za zaradu iz prethodnog meseca, to se smatra prekršajem. Za taj prekršaj propisane su novčane kazne i to: kod pravnih lica, ako se ne dostavi obračun zarade kazna je od 800.000 do 2.000.000 dinara. Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za isti prekršaj kazniće se preduzetnik. Sve i da se uopšte ne izda platni listić, moguća je i tužba sudu, gde se utvrđuje visina duga, pa tek onda izvršenje.

 

HR Lab novosti na email

Saznajte prvi najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

NovostiIzmena ugovorenih uslova rada – aneks

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac pre stupanja zaposlenog na rad, obavezno u pisanom obliku. Ugovorom o radu se i uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Često se, naročito kod radnog odnosa koji traje duži vremenski period, vremenom menjaju okolnosti na poslu. Pošto se ugovorom o radu […]

NovostiSiril Kortleven na šestoj HR Experience konferenciji: Promena je ključ za razbijanje ustaljenih obrazaca i napredak u poslu

Siril Kortleven, internacionalni motivacioni govornik iz Belgije, poznat je po pragmatičnim i jednostavnim savetima za promene u ponašanju, kojima inspiriše poslovne organizacije da se sa njima uhvate u koštac. Uz humor i interakciju sa publikom, Siril inspiriše ljude da promene perspektivu i budu kreativniji, pa je isto učinio i na Šestoj konferenciji HR Experience održanoj […]

NovostiAna Stevanović: Promena je neizbežna, ali sami biramo u šta ćemo se promeniti

Ana Stevanović, osnivačica i direktorka Stevanovic Consulting GmbH, i autor knjige “Početnik sa crnim pojasom”, bila je jedini govornik poreklom iz Srbije na Šestoj konferenciji HR Experience, održanoj 30. maja u Beogradu u organizaciji Infostuda.   Ana je svoj put nakon završenih studija stomatologije i mastera iz menadžmenta u zdravstvu, pronašla u Švajcarskoj na polju edukacije i […]

NovostiŠta to radi zaposlene: Istraživanje humanitarnog karaktera

Osiguranik, Rezilient, Infostud i Tim Centar ponovo, sad već tradicionalno, udružili su snage kako bi prikupili relevantne podatke o benefitima i wellbeing podršci zaposlenih u Srbiji. Naš cilj je da kroz „unakrsno ispitivanje“ zaposlenih iz različitih industrija sa jedne strane i HR menadžera/top menadžmenta/vlasnika kompanija sa druge strane, pružimo tačne informacije sa terena. Istraživanje pod […]