Pređi na glavni sadržaj

Pravo na plaćeno odsustvo

Pravo na odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) regulisano je članom 77. Zakona o radu. Na koji način ovaj član zakona uređuje pravo na plaćeno odsustvo?
Prema zakonu, zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Zakon definiše da se radi o odsustvu do 5 radnih dana, ali vreme trajanja plaćenog odsustva u opisanim situacijama utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu.

Pored prava na odsustvo u gore navedenim slučajevima, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:

1. pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;

2. dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

U svim zakonom određenim slučajevima plaćenog odsustva, ako se govori o članovima uže porodice, u ovom smislu radi se o sledećim članovima porodice: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj. Doduše, poslodavac može da odobri zaposlenom odsustvo i vezano za srodnike koji nisu ovde navedeni, kao i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca. Shodno istom pravilu da se aktima poslodavca može obezbedti veći obim i širi krug prava od prava utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od trajanja kako ga je zakon utvrdio.

U kojim slučajevima se zaposlenom obavezno daje plaćeno odsustvo?

Iz zakonske definicije ovog instituta najpre proizilazi sledeće: zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo, u slučajevima sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, u ukupnom trajanju do 5 radnih dana u toku kalendarske godine za svaki pojedinačni slučaj odsustva. Zakon ostavlja poslodavcu da opštim aktom i ugovorom o radu utvrdi ostale slučajeve plaćenog odsustva, kao i da preciznije utvrdi vreme trajanja plaćenog odsustva. To znači da zaposleni može da odsustvuje sa rada za svaki pojedinačni slučaj samo onoliko radnih dana koliko je za taj slučaj, po sopstvenom nahođenju, poslodavac predvideo opštim aktom ili ugovorom o radu, a ukupno najviše pet radnih dana, osim ako je opštim aktom ili ugovorom o radu predviđeno pravo na duže plaćeno odsustvo po navedenim osnovima. Dakle navedena 3 slučaja plaćenog odsustva poslodavac zaposlenom mora da obezbedi, ali u trajanju koje određuje poslodavac i dopušteno mu je da odredi da traje manje od 5 radnih dana.

Zakon ne propisuje ograničenje u smislu da se ne može ponavljati korišćenje po istom slučaju u toku kalendarske godine.
Pored pomenutih slučajeva plaćenog odsustva kada je određeno da traje do 5 radnih dana godišnje, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u slučaju smrti člana uže porodice (pet radnih dana), kao i za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi (dva uzastopna dana).
Kada je reč o plaćenom odsustvu za slučaj smrti člana uže porodice, radi se o sledećim članovima porodice: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj. Za svaki pojedinačni slučaj mora se zaposlenom obezbediti 5 dana plaćenog odsustva, s tim da poslodavac može da odredi da odsustvo traje i duže. Međutim, ne može biti kraće od 5 radnih dana za svaki slučaj smrti nekog od zakonom pobrojanih članova porodice.
Zaposleni ima pravo i na plaćeno odsustvo dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi gde je preciziran trenutak korišćenja odsustva po ovom osnovu dodavanjem reči „uzastopna“. Dakle, ovo odsustvo se može koristiti samo na dan davanja krvi i dan nakon toga pri čemu se, za razliku od ostalih slučajeva, kod ovog osnova trajanje plaćenog odsustva ne vezuje za radne dane. To bi značilo da zaposleni kome dani plaćenog odsustva zbog dobrovoljnog davanja krvi padaju npr. u petak i subotu koja je neradni dan, neće imati pravo da plaćeno odsustvo po ovom osnovu koristi u petak i ponedeljak, već samo petak jer je zakonska formulacija jasna – to moraju biti dva uzastopna dana. U konkretnom primeru drugi dan je neradni (subota) i nema prenošenja plaćenog odsustva na prvi radni dan (ponedeljak).

Možemo na osnovu navedenog zaključiti sledeće: poslodavac će svoju obavezu da zaposlenima obezbedi plaćeno odsustvo shodno Zakonu o radu ispuniti ako osigura naknadu pune zarade prilikom odsustva sa rada na sledeći način:

  • za sklapanje braka: između 1 i 5 radnih dana (odluku o tačnom broju dana u okviru navedenog raspona donosi poslodavac)
  • zaposlenom muškarcu za rođenje deteta između 1 i 5 radnih dana (zaposlena žena je na porodiljskom odsustvu, pa nema svrhe ovakvo pravo za nju)
  • za slučaj teže bolesti bračnog druga, deteta, brata, sestre, roditela, usvojioca, usvojenika i staratelja između 1 i 5 radnih dana
  • za slučaj smrti bračnog druga, deteta, brata, sestre, roditela, usvojioca, usvojenika i staratelja najmanje 5 radnih dana
  • za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi-dan davanja krvi i naredni dan

Obezbeđivanjem navedenih slučajeva plaćeno odsustva poštuje se zakonski minimum. Osim navedenog, poslodavci u praksi obezbeđuju plaćeno odsustvo i u drugim situacijama. Najčešći slučajevi plaćenog odsustva u praksi koji se utvrđuju opštim aktom i ugovorom o radu (osim navednih zakonski obaveznih) jesu: sklapanje braka deteta, porođaj člana uže porodice, usvajanja deteta, selidba, otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom, učestvovanje u kulturnim i sportskim priredbama, učestvovanje na sindikalnim susretima, upućivanje na preventivno-rekreativne odmore, polazak deteta zaposlenog u prvi razred osnovne škole, stručno usavršavanje, priprema i polaganje ispita, itd.

Način korišćenja plaćenog odsustva

Zaposleni ima pravo na korišćenje plaćenog odsustva samo u momentu kada nastupi slučaj po osnovu koga ostvaruje to pravo. Dani plaćenog odsustva za svaki pojedinačni slučaj se ne mogu sabirati i koristiti u nekom drugom periodu.

Ukoliko slučaj po osnovu koga zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo nastupi kada je zaposleni na godišnjem odmoru, Ministarstvo rada i socijalne politike je povodom ovog pitanja zauzelo sledeći stav u mišljenju br. 011-00-1344/2007 od 28. maja 2007. godine:

„… zaposleni može da odsustvuje sa rada samo u momentu kada nastupi slučaj po osnovu koga ostvaruje to pravo. Ako taj slučaj nastupi u vreme kada zaposleni koristi godišnji odmor, korišćenje godišnjeg odmora se prekida za onoliko vremena za koliko zaposleni ima pravo na odsustvo. Po isteku odsustva zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Ovo iz razloga što zaposleni ne može da odsustvuje sa rada po više osnova“.

U istom mišljenju Ministarstvo ističe i da ukoliko zaposleni imao pravo na korišćenje plaćenog odsustva u momentu kada je nastupio slučaj po osnovu koga ostvaruje to pravo, dani plaćenog odsustva za svaki pojedinačni slučaj u smislu člana 77. Zakona se ne mogu sabirati i koristiti u nekom drugom periodu, a ne u onom kada je nastupio slučaj po osnovu koga se ostvaruje to pravo.

Za razliku od godišnjeg odmora, kod koga se korišćenje prekida za onoliko vremena za koliko zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i po isteku odsustva se nastavlja sa njegovim korišćenjem, kod bolovanja je situacija drugačija. Ako slučaj po osnovu koga se ostvaruje pravo na plaćeno odsustvo nastupi dok zaposleni koristi bolovanje, ne dolazi do prekida bolovanja da bi se koristilo plaćeno odsustvo. Korišćenje godišnjeg odmora uslovljeno je voljom poslodavca (a u praksi uglavnom i voljom zaposlenog), pa se može i prekinuti radi realizovanja prava na plaćeno odsustvo. S druge strane, korišćenje i prekid bolovanja nije uslovljeno voljom zaposlenog, ni voljom poslodavca, već stručnom ocenom izabranog lekara, odnosno lekarske komisije koji određuju datum početka i završetka privremene sprečenosti za rad, u skladu sa zakonom.

Premda nije tako definisano zakonom, plaćeno odsustvo se, po pravilu, odobrava na pismeni zahtev zaposlenog. Pri tome, neophodno je da zaposleni uz zahtev priloži i odgovarajuću dokumentaciju tj. dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva. Navedeno se obično definiše opštim aktom ili ugovorom o radu. Korišćenje plaćenog odsustva bez podnetog zahteva, ili naknadno podnošenje zahteva nakon korišćenja odusustva, nije dozvoljeno s obzirom da plaćeno odsustvo poslodavac mora da odobri i donese rešenje o korišćenju istog.

Pravo na naknadu zarade tokom plaćenog odsustva i posebni slučajevi plaćenog odsustva

Za vreme plaćenog odsustva zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. U zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za prethodnih 12 meseci ulaze sva primanja koja, u smislu člana 105. Zakona o radu, čine zaradu.
Pomenućemo ovde i posebne slučajeve plaćenog odsustva koji nisu strogo vezani za ličnost zaposlenog, odnosno gde razlozi odsustva nisu „na strani zaposlenog“.
Zakon o radu je tako propisao pravo zaposlenog na naknadu zarade zbog odsustvovanja sa posla radi odazivanja na poziv državnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao. Prema tome, ukoliko je zaposleni blagovremeno podneo zahtev za plaćeno odsustvo zbog odazivanja na poziv državnog organa, sa priloženim pozivom konkretnog organa, poslodavac je u obavezi da mu omogući odsustvo određenog dana koji je naveden u zahtevu, da plati naknadu pune plate, a potom se obrati navedenom državnom organu zahtevom za refundaciju sredstava koje je utrošio da obezbedi naknadu zarade.
Zakonom o radu regulisano je i plaćeno odsustvo zbog prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini (izuzetno uz prethodnu saglasnost ministra, može duže od 45 radnih dana) uz naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Najzad, postoje i prava sindikalnih predstavnika na plaćeno odsustvo: kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca, može se utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije. Ako kolektivni ugovor ili sporazum nije zaključen, lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo: 1) na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova; 2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova, dok predsednik podružnice i član organa sindikata imaju pravo na 50% plaćenih časova iz stava 2. ovog člana.
Pravo na plaćeno odsustvo za vreme pregovaranja ima sindikalni predstavnik ovlašćen za kolektivno pregovaranje, odnosno određen za člana odbora za kolektivno pregovaranje, dok sindikalni predstavnik koji je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada za vreme zastupanja.
Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa navedenim članovima zakona, ima pravo na naknadu zarade koja ne može biti veća od njegove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Naknadu zarade plaća poslodavac.

 

 

HR Lab novosti na email

Saznajte prvi najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

NovostiSrpska rešenja za zapošljavanje IT-jevaca zanimljiva na globalnom nivou

Network Managment Forum, održan od 8. do 10. juna u Barseloni, okupio je C-nivo menadžera iz vodećih svetskih kompanija u industriji digitalnih rešenja za zapošljavanje. Imao sam tu čast da se u ulozi predavača nađem na istom mestu sa najznačajnijim top menadžerima u industriji oglašavanja na svetu i predstavim sajt HelloWorld kroz predavanje „Mastering IT […]

NovostiŠta se događa na tržištu rada u regionu i EU i koji nas novi trendovi očekuju?

Sa kojim se sve problemima susreće današnje tržište rada i koji nas izazovi čekaju u budućnosti Vodeće ekonomske sile Evrope sve teže dolaze do radnika te je ista situacija zahvatila i ostale zemlje Evropske unije, uključujući Hrvatsku i Sloveniju, ali i zemlje regije: Bosnu i Hercegovinu, Srbiju te Makedoniju. U poslednje dve godine svedoci smo […]

NovostiPosebna zaštita zaposlenih mlađih od 18 godina

Zakon o radu sadrži mnoge odredbe kojima se garantuje različita zaštita zaposlenih. Tako se propisuju prava zaposlenih na: bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti, prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite. Osim […]

NovostiŠta sad da uradite: Toksičan zaposleni je u timu

Ko ima sreće, okružen je pozitivnim, konstruktivnim i podržavajućim saradnicima. Ko ima nerealno mnogo sreće, nikad nije sreo toksične članove kolektiva. A možemo i drugačije sagledati ovu temu: možda najviše sreće imaju oni koji su imali iskustvo rada sa toksičnim ljudima, naučili da se izbore sa istim i osnažili sebe kroz ovu dodatnu veštinu. Šta […]