Bezbednost i zaštita zdravlja na radu predstavljaju jedno od najznačajnijih prava zaposlenih i ono podrazumeva obavezu poslodavca da obezbedi takve uslove na radu koji imaju za cilj da u najvećoj mogućoj meri smanje ili spreče nastanak povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu. Pored toga, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu definiše da pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:
1) zaposleni;
2) učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.);
3) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;
4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji;
5) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada;
6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;
7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.
Prema tome, svako ko na bilo koji način radi kod poslodavca ili boravi u prostoru pod njegovim nadzorom ima pravo na bezbednost i zdravlje dok boravi u radnom prostoru poslodavca.
Kako poslodavac da osigura bezbednost i zdravlje na radu?
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, detaljnije uređuje prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u pogledu obezbeđivanja bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja.
Što se tiče poslodavca, on je dužan da preduzme sledeće preventivne zakonske mere:
1) da donese akt o proceni rizika, kojim se utvrđuju rizici po bezbednost i zdravlje za svako radno mesto i načini i mere za otklanjanje utvrđenih rizika
2) utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu: on to čini na dva moguća načina:
a) kroz ugovor o radu, ako ima do 10 zaposlenih
b) ako ima 10 i više zaposlenih, to mora učiniti kroz poseban opšti akt ili kolektivni ugovor
3) rešenjem odredi lice koje će biti zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu:
4) obaveštava zaposlene o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem
5) da osposobi zaposlene za bezbedan i zdrav rad. U tom cilju preporuka je da se donesu u pisanoj formi uputstva za bezbedan rad, kako bi poslodavac imao jasan dokaz da su zaposleni na vreme upoznati sa potrebnim merama i ponašanjem
6) obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu; u cilju održavanja ispravnim navedenih sredstava i opreme poželjno je da angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih ispitivanja uslova radne okoline
7) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih
8) odmah zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih;
9) obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebnim zakonom.
U preventivne mere svakako spada i poštovanje određenih zakonskih ograničenja kada je reč o radu trudnica, porodilja, dece i omladine i lica sa zdravstvenim smetnjama (npr. zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposlena žena koja doji, ne može da radi na poslovima zahtevaju podizanje tereta, poslovima na kojima postoji štetno zračenje, velike temperature, vibracije, ali i drugim poslovima koji su štetni za njeno zdravlje ili zdravlje deteta…itd).
Važnost primene preventivnih mera
Provođenjem preventivnih mera poslodavac pre svega čini sve što je do njega da se osigura bezbednost i zdravlje na radu, što je njegova zakonska, ali i šira društvena obaveza i odgovornost.
Takođe, ovo je veoma važno i zbog eventualnog nastupanja nesrećnog slučaja ili štete bilo kakve vrste u radnom prostoru. Ne treba zanemariti odgovornost poslodavca, koja u slučaju povrede, profesionalnog oboljenja i bilo kakve druge štete može da bude velika-naročito ona kaznena i finansijska. Naime, ako poslodavac preduzme sve što je do njega da osigura takve uslove rada koji se mogu oceniti kao bezbedni i u kojima se postiže maksimalna zaštita zdravlja zaposlenih, postoji mogućnost da se isključi odgovornost poslodavca za nastalu štetu. Poslodavac nije odgovoran za štetu nastalu na radu i u vezi s radom ako dokaže da je povreda na radu nastala zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan njegove kontrole zbog izuzetnih događaja čije se posledice nisu mogle izbeći, kao i u slučaju da zaposleni povredi procedure rada kod poslodavca.
Čak i kada govorimo o odgovornosti za štetu koju zaposleni pretrpi od opasne stvari, čiji je poslodavac imalac, odnosno od opasne delatnosti koju poslodavac obavlja, može da se oslobodi odgovornosti, ako bi dokazao da je šteta nastala kao isključiva posledica radnje zaposlenog ili trećeg lica.
U svakom slučaju, da bi se uopšte pozvao na isključivanje odgovornosti za nastalu štetu, poslodavac mora najpre da preduzme sve zakonske preventivne mere na polju bezbednosti i zdravlja na radu.
Rok za primenu novih propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu pomeren za sledeću godinu
Aktuelni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio je na snagu 2023. godine, ali rokovi za njegovu punu primenu prvobitno su isticali 28. aprila, odnosno 7. maja 2025. godine. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja produžilo je, na inicijativu Privredne komore Srbije i Unije poslodavaca Srbije, rok poslodavcima da usklade svoje poslovanje sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, i to na 1. januar 2026. godine. Inicijativa za odlaganje roka primene podneta je zbog složenosti, obima, pa i troškova novih obaveza koje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i prateći podzakonski akti nameću poslodavcima.
Radi pomeranja roka bilo je neophodno izmeniti četiri pravilnika: Pravilnik o načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini, Pravilnik o postupku pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja instalacija i uslova radne sredine i Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na visini.
U nastavku teksta pišemo o najznačajnijim novinama za poslodavce.
Novine u primeni preventivnih mera radi postizanja bezbednosti i zdravlja na radu
1) Obavezno osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih oboljenja
Kada govorimo o novim obavezama poslodavaca u pogledu postizanja bezbednih i zdravih uslova rada, čija je primena pomerena sa 07.maja na početak naredne godine, svakako je jako važno obavezno osiguranje zaposlenih od povreda i bolesti na radu. Prethodni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu jeste propisivao dužnost poslodavca da kolektivno osigura zaposlene od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja nadoknade štete. Finansijska sredstva za takvo osiguranje su prema tom propisu padala na teret poslodavca. Međutim, sam zakon je određivao da će se “uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenih urediti zakonom”. Pošto nikada nije donet poseban zakon koji bi uredio uslove i postupke kolektivnog osiguranja zaposlenih po prethodnom zakonu, isto u praksi nije zaživelo i praktično nije bilo obavezno.
Dana 28.04.2023. godine, donet je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji u potpunosti stupa na snagu dana 01.01.2026. godine. U članu 67 novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ostala je obaveza poslodavca da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete, te da finansijska sredstva za ovakvo osiguranje padaju na teret poslodavca. Ovo osiguranje će se sprovoditi prema Zakonu o osiguranju. Ukoliko poslodavac ne osigura zaposlene prema članu 67. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, za nepoštovanje ove odredbe može biti kažnjen novčanom kaznom u iznosu od, i to: milion do milion i po dinara poslodavac sa svojstvom pravnog lica, 200 do 400 hiljada dinara poslodavac preduzetnik, 30 do 150 hiljada odgovorno lice kod poslodavca i 30 do 150 hiljada dinara poslodavac fizičko lice.
Predstavnici Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorata za rad ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su potvrdili obavezu osiguranja zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti i da svi poslodavci moraju da postupe na način predviđen u citiranom članu 67 Zakona, te da poseban propis u vezi sa uslovima i postupcima osiguranja neće biti donet.
2) Osiguravanje bezbednosti i zdravlja na radu od strane poslodavca i kod rada od kuće
Rad van prostorija poslodavca, to jest rad od kuće i rad na daljinu, do sada nisu bili precizno uređeni. Sada je osiguravanje bezbednosti i zdravlja na radu prošireno sa prostorija koje su pod neposrednim nadzorom poslodavca i na objekte u kojima se rad obavlja van prostorija poslodavca. Poslodavci su dužni da omoguće bezbedne uslove za rad i u ovim okolnostima, što uključuje i donošenje akta o proceni rizika i za poslove koji se obavljaju od kuće.
3) Periodično organizovanje treninga iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
Pojačana je odgovornost poslodavaca u pogledu intenzivnije edukacije i kontinuirane obuke zaposlenih. Zakon predviđa da se periodično organizuju treninzi iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za zaposlene i za rukovodioce. Posebno se to odnosi na obuke koje se odnose na upotrebu zaštitne opreme i pravilno ponašanje u rizičnim situacijama. U slučaju nastupanja povreda na radu obavezna je dodatna obuka zaposlenih u pogođenoj organizacionoj jedinici.
4) Novi propisi uvode obavezu obavljanja redovnih lekarskih pregleda zaposlenih na teret poslodavca, što do sada nije bilo striktno uređeno. Pregledi moraju odgovarati specifičnim rizicima radnog mesta, a trošak snosi poslodavac. Ova odredba naročito je važna za radnike angažovane na poslovima sa povećanim rizikom, gde i pored preduzetih mera zaštite postoji povećana opasnost od povređivanja. Sada je unapred određeno koji poslovi se moraju smatrati poslovima sa povećanim rizikom, a to su: rad na visini, rad u dubini, radno mesto na upravljanju vozilima i unutrašnjem transportu (viljuškari, dizalice, transporteri, građevinske i poljoprivredne mašine). Naravno, aktom o proceni rizika određuju se i drugi takvi poslovi. Pored toga, obavezni su i lekarski pregledi za zaposlene koji rade noću (od 22:00 do 06:00 ujutro). Poslodavca je obavezan da i ostale zaposlene, ako oni to zahtevaju, uputi na lekarski pregled o svom trošku, ako je od poslednjeg prošlo 5 ili više godina.
5) Dozvola za rad – izdaje se pre početka izvođenja radova na visini, rada u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije i pri svakom radu gde je prisutna ozbiljna i neposredna opasnost ili štetnost koja može da ugrozi zdravlje zaposlenih. Propisani su i obavezni elementi dozvole za rad.
6) Određivanje lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu:
A) Ako poslodavac ima do 20 zaposlenih, poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam i nije dužan da ima položen stručni ispit, u sledećim delatnostima: trgovina na malo, usluge: smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijske i usluge osiguranja, poslovanje nekretninama, zatim u stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim delatnostima;
B) Ako poslodavac ima više od 20 zaposlenih u jednoj firmi, bez obzira na delatnost, poslove iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu vodi stručno lice sa položenim stručnim ispitom, koje je poslodavac imenovao pismenom odlukom.
Poslodavac ima više mogućnosti:
-da zaposli lice sa stručnim ispitom
-da nekom od zaposlenih omogući polaganje stručnog ispita, kako bi stekao potrebno uverenje
-da poslodavac položi stručni ispit i da stekne potrebno uverenje,
-da angažuje pravno lice sa licencom iz bezbednosti i zdravlja na radu
7) Dva nova pravilnika stupaju na snagu 01. januara 2026. godine – jedan se odnosi na bezbedan rad na visini, a drugi na vođenje evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja.
Pravilnik o radu na visini propisuje stroge zahteve koje poslodavci moraju da ispune: od izrade akta o proceni rizika, preko obezbeđivanja zaštitne opreme i sistema za sprečavanje pada, pa sve do jasno definisanih procedura za hitne slučajeve. Rad na visini se, po ovom pravilniku, definiše kao svaki posao koji se obavlja najmanje dva metra iznad čvrste podloge, u uslovima bez adekvatne zaštite.
S druge strane, Pravilnik o vođenju evidencije precizira koje podatke poslodavci moraju redovno da beleže. To uključuje evidenciju o radnim mestima sa povećanim rizikom, povredama na radu, profesionalnim bolestima i izlaganju biološkim štetnostima. Uveden je i Registar povreda na radu, koji vodi Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, a poslodavci su dužni da sve povrede prijave u elektronskoj formi.
Posebna pažnja posvećena je gradilištima, kroz Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta i radilišta. Ovaj dokument detaljno opisuje sve što mora biti sadržano u elaboratu, uključujući mere zaštite, upravljanje otpadom i zaštitu životne sredine. Pravilnik podvlači obaveznu upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme i uvođenje procedura za upravljanje specifičnim rizicima karakterističnim za građevinske radove.
Pregled i ispitivanje gromobranskih instalacija i elektroinstalacija obavezni su jednom u tri godine.
