Osnovni motiv radnog angažovanja zaposlenog je svakako njegova zarada.
Zakon o radu precizno navodi na koja primanja iz radnog odnosa zaposleni ima pravo, a poslodavac ima obavezu da ih plati. Zakon detaljno uređuje pravo na zaradu zaposlenog, pa je to tema današnjeg teksta.
I Pravo na zaradu po Zakonu o radu
Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.
Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno isti nivo obrazovanja, znanja i sposobnosti, a na osnovu kojeg se ostvaruje jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.
Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa opisanim pravilom – ništavi su. Dakle ne sme se praviti razlika u platama između zaposlenih od kojih se traži identično obrazovanje i radne sposobnosti, te isti doprinos poslodavcu i isti stepen odgovornosti. Ako bi se dopustilo drugačije postupanje to bi značilo diskriminaciju, koja je strogo zabranjena na radu.
U slučaju da se postupanjem poslodavca povredi pravo zaposlenog na istu zaradu sa zaposlenim koji u odnosu na njega ima jednako obrazovanje, doprinos na poslu i odgovornost, zaposleni ima pravo na naknadu štete.
Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Zarada se isplaćuje samo u novcu, ako zakonom nije drukčije određeno.
II Iz čega se sastoji zarada?
Prema Zakonu o radu, zarada na koju ima pravo zaposleni, a koje pravo smo opisali u prethodnom delu ovog teksta, sastoji se od sledećih komponenti:
1) Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čine:
a) Osnovna zarada
Određuje se na osnovu uslova potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu, a koji su utvrđeni pravilnikom, i vremena provedenog na radu. Što su složeniji uslovi koje poslodavac zahteva za obavljanje određenog posla, veća je i osnovna zarada. Primera radi, trebalo bi da je veći iznos osnovne zarade za zaposlene kod kojih se traži završena visoka stručna sprema, od poslova za koje je dovoljan niži stepen obrazovanja, i slično.
Opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade. Ukoliko to nije slučaj, definišu se obavezno ugovorom o radu.
Ugovor o radu uvek mora da sadrži novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu. Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta.
b) Deo zarade za radni učinak
Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.
Opštim aktom poslodavca utvrđuju se elementi za obračun i isplatu zarade po osnovu radnog učinka. To zapravo znači da se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu kod poslodavca precizno definišu normativi, standardi, merila i kriterijumi na osnovu kojih se mere i utvrđuju rezultati rada zaposlenog. Ukoliko opšti akt poslodavca ne određuje elemente neophodne za obračun zarade za radni učinak, onda ugovor o radu mora da ih sadrži.
Kada poslodavac, na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma, utvrdi da je zaposleni ostvario manji ili veći učinak od standardnog, može zaposlenom da umanji, odnosno uveća osnovnu zaradu.
v) Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) – najmanje 0,4% od osnovice.
Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje po više navedenih osnova, ta uvećanja se sabiraju. Primera radi, neko radi na dan praznika noćnu smenu-minimum uvećanja je 110% za rad na praznik i 26% za noćni rad – ukupno uvećanje za tu smenu je najmanje 136% od osnovne zarade.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada, koja je uvek definisana ugovorom o radu.
2) Zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično…)
Za ostvarene uspehe u poslovanju, za koje poslodavac oceni da su postignuti posebnim doprinosom zaposlenih, poslodavac može da isplati zaradu na osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca. Zakon nije definisao ni kriterijume šta se smatra poslovnim uspehom. Poslodavac je taj koji uređuje svojim aktom i ugovorom o radu da li će isplaćivati zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, i koja će biti visina nagrada i bonusa i koji su kriterijumi za to šta je doprinos poslovnom uspehu. Tako poslodavac može, ako utvrdi da su zaposleni ili grupa zaposlenih u toku kalendarske godine ostvarili izuzetne rezultate rada i time posebno doprineli poslovnom uspehu poslodavca, da isplati tim zaposlenima godišnju nagradu ili bonus za doprinos zaposlenih u ostvarivanju tog rezultata.
Ova zarada predstavlja vid stimulacije zaposlenih i trebalo bi da ih motiviše za posebno angažovanje u radu. Ako zarada zaposlenog zavisi od određenih rezultata koja je poslodavac postavio, onda će to svakako podstaći radnika da rezultati budu takvi da omoguće i isplatu nagrada i bonusa, osim obavezne zarade za rad i vreme provedeno na radu.
Poslodavac može u bilo kom periodu u toku godine da oceni da su zaposleni doprineli poslovnom uspehu i da isplati nagrade i bonuse po tom osnovu, iako se to u praksi najčešće radi krajem godine.
Kao što smo naveli, za razliku od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, nagrade i bonusi nisu obavezan element zarade. Međutim, ako poslodavac donese odluku da ih isplati, obavezno predstavljaju sastavni deo zarade za mesec u kojem su isplaćene.
3) Druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Tu se podrazumevaju sva ostala primanja, osim sledećih:
- učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini;
- naknada za korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog, kod radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca;
- naknada drugih troškova rada kod radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca;
- naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada (putni trošak);
- naknada troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
- naknada troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
- naknada troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu;
- otpremnina pri odlasku u penziju;
- naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice;
- naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;
- jubilarna nagrada
- solidarna pomoć
- otpremnina kod tehnološkog viška.
III Zarada u sebi sadrži poreze i doprinose
Prema Zakonu o radu, zarada na koju ima pravo zaposleni, a koje pravo smo opisali u prethodnom delu ovog teksta, sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Ova zakonska odredba znači da se radi o onome što se u svakodnevnom govoru naziva “bruto” zaradom, to jest da se uvek i neizostavno plaćaju porez i doprinosi iz zarade zaposlenog i na zaradu zaposlenog.
Preciznije, poslodavac obezbeđuje zaposlenom, za njegov rad, zaradu iz koje jedan deo odvaja i uplaćuje na ime poreza i doprinosa na odgovarajuće javne račune.
Pošto po zakonu zarada uvek u sebi sadrži porez i doprinose, u ugovoru o radu treba iskazati kolika je zarada garantovana zakonom, odnosno “bruto” zarada. Neto zaradu prima direktno zaposleni, a ostatak do iznosa bruto zarade ide na odgovarajuće javne račune, na koje poslodavac mora da plati porez i pripadajuće doprinose za socijalno osiguranje.
U sledećem tekstu detaljnije ćemo govoriti o uplati poreza i doprinosa iz zarade i na zaradu.
