Profesionalno oboljenje se najčešće pominje zajedno sa povredom na radu, jer se u oba slučaja radi o poremećajima u zdravlju koji nastaju kao posledica okolnosti koje postoje na radnom mestu.
Kada govorimo o razlikama, pored evidentnog, a to je da s jedne strane imamo povredu, a s druge oboljenje, razlika je u načinu nastanka. Identično je to da i kod povrede na radu i kod profesionalnog oboljenja uzrok je povezan sa obavljanjem posla, s tom razlikom što povreda nastaje trenutno, dok profesionalno oboljenje nastaje zbog dugotrajnog izlaganja. Preciznije, dok povreda na radu podrazumeva povredu nastalu usled određenog događaja, koji je, po pravilu, iznenadan, profesionalna bolest podrazumeva bolest nastalu usled trajnije izloženosti određenim negativnim uticajima prilikom obavljanja posla.
Profesionalna bolest po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju
Profesionalne bolesti, u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao. Utvrđivanje profesionalne bolesti uređeno je podzakonskim aktom – Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti. Ovim pravilnikom utvrđuju se profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima. Posebnim pravilnikom uređuje se rad organa veštačenja RFPiO (komisije), koji između ostalog utvrđuje postojanje profesionalne bolesti.
Šta ako je posledica profesionalne bolesti invalidnost?
Ukoliko je profesionalno oboljenje toliko teško da postoji osnovana sumnja da je nastupila potpuna nesposobnost za dalji rad, zaposleni treba kod RFPiO da podnese zahtev za invalidsku penziju. Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću bez obzira na godine staža osiguranja. Kod invaliditeta koji nije prouzrokovan povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem, neophodan je ipak određeni penzijski staž da bi se uopšte ostvarilo pravo na invalidsku penziju.
Procedura podnošenja zahteva je ukratko sledeća: osiguranik podnosi zahtev filijali RFPiO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja. Prilikom veštačenja koristi se medicinska dokumentacija (otpusne liste; specijalistički nalazi; dijagnostički testovi; laboratorijski nalazi, itd). Za veštačenje medicinskih činjenica čiji je uzrok profesionalna bolest, pored navedene medicinske dokumentacije, prilaže se i ekspertiza jedne od sledećih zdravstvenih ustanova: Instituta za medicinu rada Srbije “Dr Dragomir Karajović” – Beograd, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš, odnosno Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije. Naša zemlja spada u red zemalja koje profesionalna oboljenja utvrđuju po tzv “sistemu liste“. Dakle samo ona bolest koja je navedena u pravilniku može da bude utvrđena kao profesionalno oboljenje. Kao što smo već konstatovali, profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima utvrdili su ministаr nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, a na predlog fonda PIO, Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti (aktuelan je onaj iz 2019. godine).
Profesionalo oboljenje po Zakonu o zdravstvenom osiguranju
Zakon o zdravstvenom osiguranju pod profesionalnim oboljenjem podrazumeva oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu. Bolovanje nastalo kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja plaća se u visini 100 odsto od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci i sve vreme se plaća iz sredstava poslodavca, dok god traje radni odnos.
Procedura prijave profesionalnog oboljenja
Pravilnikom sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu propisuje se sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu. Profesionalno oboljenje prijavljuje se na posebnom obrascu izveštaja.
Izveštaj o profesionalnom oboljenju sadrži:
1. podatke o poslodavcu;
2. podatke o licu određenom za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca;
3. podatke o zaposlenom koji je oboleo od profesionalnog oboljenja;
4. podatke o neposrednom rukovodiocu obolelog od profesionalnog oboljenja;
5. podatke o radnom mestu, poslovima i vremenu koje je oboleli od profesionalnog oboljenja proveo na radu na tim poslovima;
6. podatke o vrsti profesionalnog oboljenja i merama bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je oboleli od profesionalnog oboljenja radio;
7. nalaz i mišljenje zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje profesionalnog oboljenja.
Izveštaji o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu izdaju se isključivo na obrascu propisanom navedenim pravilnikom. Izveštaj o profesionalnom oboljenju popunjava se u pet primeraka. Izveštaj popunjava poslodavac tako što najkasnije u roku od 24 časa od časa saznanja da je došlo do profesionalnog oboljenja, u odgovarajući obrazac neposredno upisuje sve podatke propisane navedenim pravilnikom. Nakon što upiše sve podatke propisane pravilnikom, poslodavac najkasnije u roku od 24 časa od časa upisa podataka, svih pet primeraka izveštaja dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je utvrđeno profesionalno oboljenje, radi unošenja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove.
Zdravstvena ustanova koja je utvrdila profesionalno oboljenje upisuje u izveštaj nalaz i mišljenje u roku od dva dana od dana njegovog prijema i popunjeni izveštaj dostavlja poslodavcu bez odlaganja, a najkasnije narednog dana.
Izveštaj u koji su upisani svi podaci propisani ovim pravilnikom i nalaz i mišljenje lekara, odnosno zdravstvene ustanove, poslodavac, u roku od dva dana od dana prijema popunjenog izveštaja, dostavlja filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod koje oboleli od profesionalnog oboljenja ostvaruje prava utvrđena propisima o zdravstvenom osiguranju.
Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka izveštaja, od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke vraća poslodavcu.
Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Novčane kazne za poslodavca zbog nepoštovanja obaveza
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da će se novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, nadležnoj inspekciji rada ne prijavi profesionalno oboljenje. Istom novčanom kaznom sankcioniše se poslodavac – pravno lice ako ne dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje, izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu.
