Deficit radne snage prisutan je gotovo celu deceniju i predstavlja ozbiljan izazov za ekonomiju zemlje. U ovom periodu, prema podacima Infostuda, on je sve izraženiji, a značajno je povećan nakon perioda pandemije, kaže Sonja Ćetković, direktorka Infostuda. Ona je ujedno i moderator predstojećeg Infostudovog panela “Skills mismatch crisis in the Serbian labour market: ways to solve” na ovogodišnjim Kopaonik biznis forumu.
– Već od 2015. godine primetan je porast potražnje za kadrovima sa srednjoškolskim obrazovanjem u odnosu na one sa višom ili visokom stručnom spremom. Ovo ukazuje na promene u zahtevima tržišta rada, gde se specifične veštine koje pruža srednje obrazovanje sve više cene. Lista deficitarnih poslova je manje više ista i uvek se odnosi na zanatske i niže kvalifikovane pozicije, a iz godine u godinu se proširuje novim zanimanjima – dodaje Sonja.
Za koja zanimanja možemo da kažemo da su trenutno deficitarna?
– Vozači, električari, automehaničari, zidari, autolimari, kuvari i mesari su profili koji nedostaju, delimično zbog smanjenog interesovanja mladih za ove poslove, ali i zbog velikog odlaska ovih kadrova u inostranstvo u potrazi za boljim radnim uslovima i većim zaradama.
Kako se poslodavci bore sa nedostatkom kadrova na tržištu, prema vašim podacima?
– Kompanije na srpskom tržištu rada suočavaju se sa stalnim deficitom kadrova, a strategjie za prevazilaženje ovog problema, prema podacima Infostuda iz 2023. godine uključuju finansijske podsticaje poput povećanja plata i bonusa, dodatno zdravstveno osiguranje, kao i investiranje u obuke kako bi se zaposleni prilagodili potrebama tržišta. Fleksibilni modeli rada, uključujući rad od kuće (potpuni ili hibridni model), takođe su važni. Pored toga, saradnja sa obrazovnim institucijama i brendiranje poslodavca igraju značajnu ulogu u privlačenju kadrova. Međutim, strategija ne može biti za sve ista i neophodno je da je svaka kompanija ili sektor prilogodi svojim specifičnim potrebama.
Šta bi trebalo da budu sistemska rešenja za rešavanje ili barem ublažavanje ovog problema koji, kako kažete, utiče znatno na ekonomiju zemlje?
– Ključna sistemska rešenja uključuju prilagođavanje obrazovanja potrebama tržišta rada. Ovo podrazumeva jaču koordinaciju između obrazovnih institucija i privrede, sa fokusom na zanatska zanimanjima koja se suočavaju sa izraženim deficitom. Inicijative za promociju zanatskih škola, dualnog obrazovanja i prakse predstavljaju najznačajnije stavke kako bi se mladima pružila relevantna obuka i stvorila konekcija sa tržištem rada. Dodatno, svaka finansijska podrška u vidu subvencija kompanijama koje ulažu u obuku radne snage, posebno za deficitarne sektore, može podstaći interesovanje za zanatska zanimanja.
Pored svega navednog, jedna od bitnijih stvari svakako leži u vraćanju ugleda zanatskim zanimanjima ali i aktivna promocija ovih poslova kao sigurnih i perspektivnih.
Ne treba zaboraviti da je potrebno da se aktivno radi na rešavanju problema depopulacije, odnosno potrebna su dodatna sistemska rešenja kako bi se smanjio odlazak ljudi iz zemlje.
Govorimo o tradicionalnim zanatima kao deficitarnim, ali koliko su tehnologija i AI promenili tržište rada?
– Kako je razvoj veštačke inteligencije kompleksna tema teško je predvideti šta sve ona nosi sa sobom, međutim, izvesno je da ovaj prvi talas svakako kao najveći benefit donosi rast produktivnosti i efikasnosti i to treba iskoristiti.
Pretpostavlja se da će AI i automatizacija dovesti do nestajanja određenih poslova, a istovremeno će se otvoriti novi koji će tražiti drugačija znanja i veštine.
Primećujemo sve izraženiju potrebu za stručnjacima u oblasti digitalnih tehnologija, sa razvojem AI. I pored toga što se IT sektor i dalje suočava sa nestabilnijim periodom u poslednjih godinu i po dana, programeri i softverski inženjeri, analitičari podataka, data science eskperti, dizajneri, developeri za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, eksperti za sajber bezbednost i stručnjaci za automatizaciju procesa, postaju ključni akteri u ovom novom procesu digitalne transformacije.
Koliko se ovaj deficit odrazio na položaj kandidata na tržištu rada i da li je on naterao kompanije da se drugačije postave u odnosu prema kandidatima?
– Na tržištu je veoma primetna konkurencija među kompanijama koje se utrkuju da privuku i zadrže kvalitetne kandidate. Oni su se našli u povoljnijem položaju, jer su postali svesni svoje vrednosti na tržištu rada. Kompanije su, shvatajući važnost zadržavanja talenata, prilagodile svoje pristupe. Tu pre svega mislim na povećanje zarada i finansijskih beneficija, što je postalo uobičajeno, a tu su i dodatna zdravstvena osiguranja i druge pogodnosti kako bi se privukli i zadržali talenti.
Poslodavci lakše pristaju na fleksibilne modele rada, kako bi zaposleni imali bolji balans između privatnog i poslovnog života. I za kraj, aktivno se promoviše kultura, vrednosti i prednosti rada u određenoj kompaniji što je postalo ključno za privlačenje kandidata. Ove promene u pristupu svakako ukazuju na to da su poslodavci sada svesniji značaja kvalitetnih kadrova i spremni su da se prilagode kako bi zadovoljili njihove potrebe.
Hoće li trenutna ekonomska kriza na globalnom nivou dodatno produbiti problem sa deficitom na tržištu rada?
– Globalna ekonomska nestabilnost može imati značajan uticaj. Nekoliko faktora treba uzeti u obzir prilikom razmatranja ovog pitanja.
Prvo, ona utiče na manji broj investicija i usporava rast privrede, što dovodi do opšteg smanjenja potražnje za radnom snagom. Visoka inflacija dodatno pravi pritisak na bilanse kompanija, pa i njihovu mogućnost da ulažu u zapošljavanje, ali i poboljšanje uslova za zaposlene. Kompanije su opreznije u zapošljavanju novih radnika, čime se produbljuje problem sa deficitom kadrova.
Drugo, ekonomska nestabilnost ima uticaja na smanjenje budžeta za edukaciju i usavršavanje, što dodatno pogoršava situaciju u vezi sa nedostatkom kvalifikovane radne snage među raspoloživim kandidatima na tržištu.
Na kraju, ekonomska nestabilnost često podstiče pojedine radnike da traže poslove u inostranstvu što će svakako uticati i na smanjenja domaće radne snage.
