Pređi na glavni sadržaj

Šta sve čini zaradu koju je poslodavac dužan da plati

8. mart 2023.
·4 minuta za čitanje

Zarada je svakako osnovni motiv radnog angažovanja zaposlenih i najznačajnije pravo iz radnog odnosa. Upravo zbog te činjenice, Zakonom o radu definisana su sva primanja iz radnog odnosa. Zakon propisuje iz čega se sve zarada sastoji, kada se plaća minimalna zarada, koje sve troškove poslodavac mora da nadoknadi zaposlenom, te kada i u kom iznosu se plaća naknada zarade.

Ovim tekstom, u kojem izlažemo elemente iz kojih se zarada sastoji, započećemo pisanje o primanjima zaposlenih koje je poslodavac dužan da isplati.

Pravo na zaradu prema Zakonu o radu

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovorom o radu. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. Prema tome, ako su postavljeni isti uslovi za obavljanje posla u pogledu završene škole i drugih kvalifikacija, ne sme biti razlike u zaradi. Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa ovom zabranom diskriminacije u isplati zarade – ništavi su. U slučaju povrede ovog prava zaposleni može ostvariti naknadu štete.
Zarada je obavezan element ugovora o radu.

Iz čega se sastoji zarada na koju zaposleni ima pravo

Zarada na koju zaposleni ima pravo sastoji se od:

1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čine: osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada;
2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.)
3) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

U nekom od narednih tekstova detaljnije ćemo definisati sve ovde navedene elemente koji čine zaradu, dok ćemo se u ovom tekstu posebno osvrnuti na pojmove neto i bruto zarade, odnosno zarade iskazane u ugovoru o radu.

Zarada kao obavezni element ugovora o radu

Kao što je napred rečeno, ugovorom o radu mora biti definisana zarada. U pogledu zarade, ugovor o radu mora da sadrži sledeće elemente:

1) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;
2) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
3) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo

Kada je reč o poslodavcima kod kojih je potpisan kolektivni ugovor sa zaposlenima, odnosno koji imaju donet pravilnik o radu ili drugi opšti akt poslodavca koji uređuje prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, ugovor o radu ne mora da sadrži sledeće:

1) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
2) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;

Ako su navedena pitanja uređena opštim aktom poslodavca ugovor o radu ne mora da ih uređuje, ali mora da naznači koji akt sadrži odgovore na tražena pitanja, odnosno da odredi opšti akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu. Ukoliko kod poslodavca ne postoji opšti akt kojim se bliže uređuju prava i obaveze zaposlenih, ugovor o radu kod takvog poslodavca mora da sadrži regulisanje i navedena 2 pitanja, odnosno mora da definiše i elemente za utvrđivanje zarade i rokove za isplatu primanja.

Prema tome, zarada kao obavezan elemenat ugovora o radu, ugovara se kao novčani bruto iznos (sa porezom i doprinosima). Može se ugovoriti kao tačan novčani iznos-na mesečnom nivou, ili pak po jednom radnom satu. Može se definisati i kao proizvod koeficijenta, vrednosti radnog sata i broja radnih sati u toku meseca. Prema tome, može se ugovoriti na različite načine. Nema smetnji da se ugovorom o radu, pored obaveznog novčanog iznosa bruto zarade (obavezno je jer je zakon odredio da u pojam zarade ulaze i porez i doprinosi koji se plaćaju iz zarade, to jest na teret zaposlenog) utvrdi i neto zarada, u iznosu bez poreza i doprinosa. Ovo iz razloga da bi zaposleni bili precizno informisani i o visini zarade koju dobijaju u neto iznosu.

Neto i bruto zarada

Kao što je napred navedeno, obavezni elementi ugovora o radu, kada je u pitanju preciziranje zarade, odnose se na takozvanu bruto zaradu (preciznije, „bruto 1“). Da bismo pojasnili šta se pod ovim podrazumeva, moramo definisai razliku između sledećih pojmova: neto zarada, bruto 1 zarada i bruto 2 zarada.

Neto zarada je zarada bez poreza i doprinosa koji se uz zaradu moraju platitit. Jednostavnije rečeno, neto zarada je zarada koja legne na račun (ili na ruke) zaposlenom, odnosno koja se isplati kao njegov čist prihod, nakon što se plati sve dažbine državi.

Bruto 1 zaradu čine neto zarada+ porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade zaposlenog; Ovo je zapravo kolokvijalni, uobičajeni termin za pojam zarade koji je preciziran u Zakonu o radu. Naime, Zakon o radu ističe da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose, i to porez i doprinose koji se plaćaju IZ zarade. Možemo reći da zarada u zakonskom smislu jeste bruto 1 zarada. Ona podrazumeva neto zaradu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom za obavljeni rad uvećanu za porez i pripadajuće doprinose koji se isplaćuju na teret zaposlenog. To je ona zarada koju je Zakon o radu definisao u svom članu 105. stav 2. Imajući to u vidu, ugovor o radu u onom delu u kom se definiše zarada, treba da sadrži iznos bruto 1 zarade-iznos neto zarade zaposlenog uvećan za porez i pripadajuće doprinose koji se plaćaju iz zarade, odnosno na teret zaposlenog.

Bruto 2 zaradu čine: neto zarada + porez i doprinosi koji se plaćaju IZ zarade (na teret zaposlenog) + porezi i doprinosi koji se plaćaju NA zaradu zaposlenog (na teret poslodavca).

Jasno je da iz ugla poslodavca bruto 2 zarada zapravo predstavlja njegov ukupni trošak po zaposlenom. Ona predstavlja zbir iznosa bruto1 zarade i iznosa doprinosa koji se plaćaju na teret poslodavca. Prema tome, sa aspekta zaposlenog pojam zarade predstavlja iznos koji će na mesečnom nivou primiti za svoj obavljeni rad- neto zarada , sa aspekta Zakona o radu pojam zarade je zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade – bruto1 zarada, a sa gledišta poslodavca pojam zarade je najširi i on predstavlja ukupan trošak koji će poslodavac snositi po zaposlenom – bruto2 zarada.

 

HR Lab novosti na email

Saznajte prvi najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

NovostiAna Stevanović: Promena je neizbežna, ali sami biramo u šta ćemo se promeniti

Ana Stevanović, osnivačica i direktorka Stevanovic Consulting GmbH, i autor knjige “Početnik sa crnim pojasom”, bila je jedini govornik poreklom iz Srbije na Šestoj konferenciji HR Experience, održanoj 30. maja u Beogradu u organizaciji Infostuda.   Ana je svoj put nakon završenih studija stomatologije i mastera iz menadžmenta u zdravstvu, pronašla u Švajcarskoj na polju edukacije i […]

NovostiŠta to radi zaposlene: Istraživanje humanitarnog karaktera

Osiguranik, Rezilient, Infostud i Tim Centar ponovo, sad već tradicionalno, udružili su snage kako bi prikupili relevantne podatke o benefitima i wellbeing podršci zaposlenih u Srbiji. Naš cilj je da kroz „unakrsno ispitivanje“ zaposlenih iz različitih industrija sa jedne strane i HR menadžera/top menadžmenta/vlasnika kompanija sa druge strane, pružimo tačne informacije sa terena. Istraživanje pod […]

NovostiBeti Tsan Pelemiš: Promena nije faza koju moramo da izdržimo, ona je suština napretka

Na Šestoj konferenciji HR Experience, koja je u organizaciji Infostuda održana 30. maja u Beogradu, prvi govornik je bila Beti Pelemiš, direktorka akvizicije talenata u Linkedin-u. Kroz predavanje o upravljanju transformacijom, govorila je o svom iskustvu u tri poznate svetske kompanije, naglasivši važnost ljudskog aspekta promena. U razumevanju ljudske strane promene, treba imati na umu da promena […]

NovostiInfostud i SAM organizovali radionicu sa svetskim HR ekspertom Sirilom Kortlevenom

Infostud i Srpska asocijacija menadžera (SAM) organizovali su 31. maja radionicu sa svetski priznatom HR ekspertom, Sirilom Kortlevenom. Ovaj događaj je okupio brojne profesionalce i menadžere, željne da nauče više o inovativnim pristupima i alatima za rešavanje HR izazova. Siril Kortleven, koji je prethodnog dana bio jedan od vodećih predavača na 6. po redu HR […]