Pređi na glavni sadržaj

SVE što treba da znate o DOPUNSKOM RADU

Zakon o radu, pored toga što primarno uređuje radni odnos, sadrži i posebne odredbe o radu van radnog odnosa. U radno angažovanje van radnog odnosa spadaju privremeni i povremeni poslovi, obavljanje poslova po ugovoru o delu, zatim po ugovoru stručnom osposobljavanju i usavršavanju i dopunski rad. S obzirom da smo u prethodnim tekstovima već obradili sve ostale oblike rada van radnog odnosa, preostalo je još da ovaj tekst posvetimo dopunskom radu.

I Zakonske odredbe o dopunskom radu

Posebne odredbe Zakona o radu koje se bave ugovorom o dopunskom radu tiču se: uslova pod kojim se može zaključiti ovakav ugovor (koji subjekti ga mogu potpisati), njegove obavezne forme i osnovne sadržine.
Prema navedenim zakonskim odredbama zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada, a zaključuje se u pisanom obliku.

II Obeležja dopunskog rada

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe može se zaključiti da je zakonodavac odredio sledeće četiri bitne karakteristike ugovora o dopunskom radu:

  1. Najpre, određeno je sa kojom kategorijom lica je dopušteno potpisati ugovor o dopunskom radu. Tako je osnovni preduslov za zaključivanje ugovora o dopunskom radu da je lice sa kojim se ugovor potpisuje u radnom odnosu na puno radno vreme. Ovo dalje implicira da se ovaj ugovor ne može zaključiti sa nezaposlenim licem, penzionerom, preduzetnikom, niti licem koje je u radnom odnosu sa radnim vremenom kraćim od punog, već isključivo sa zaposlenim na puno radno vreme. Pri tom nije važno da li je to lice u radnom odnosu na određeno ili na neodređeno vreme, bitno je da je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, odnosno 40 sati nedeljno.

2. Utvrđena maksimalna dužina trajanja angažovanja koja iznosi trećinu punog radnog vremena. Pošto je Zakonom o radu propisano da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, radno angažovanje po osnovu ugovora o dopunskom radu može da traje najviše 13,33 časa sedmično, odnosno 13 časova i 20 minuta nedeljno.

3. Zakon propisuje obaveznu formu ugovora o dopunskom radu, odnosno nalaže da se isti ima zaključiti u pisanom obliku.

4. Zakon delom definiše sadržinu ugovora o dopunskom radu u tom smislu da propisuje da se takvim ugovorom utvrđuje pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Prema napred iznetom, osim postojanja ugovora o radu sa punim radnim vremenom, nije propisan nijedan dodatni uslov za zaključivanje ugovora o dopunskom radu sa određenim licem. Dakle svaki zaposleni koji radi 40 sati nedeljno ispunjava uslov da sklopi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem. Ovo znači da zaposleni može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Ne postoji čak ni obaveza obaveštavanja poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu. Naravno, zaposleni je dužan da uskladi svoje obaveze koje proističi iz ugovora o dopunskom radu sa obavezama koje ima iz već postojećeg radnog odnosa, pre svega da uskladi radno vreme. Nije izričito propisana ni obaveza zaposlenog da poslodavcu sa kojim zaključuje ugovor o dopunskom radu dostavi dokaz o radu sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, ali se to podrazumeva imajući u vidu prirodu ovog ugovora.

Zakon ne određuje delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o dopunskom radu, tako da može da obuhvati različite poslove kod poslodavca i može se sklopiti u svim delatnostima u privredi. Nije utvrđeno ni ograničenje u smislu broja poslodavaca sa kojima se može sklopiti ovakav ugovor, te se može zaključiti da je dopušteno potpisati više takvih ugovora sa različitim poslodavcima, ali se uvek mora voditi računa o maksimalnom trajanju dopunskog rada. To znači da radno vreme po osnovu svih ugovora o dopunskom radu zbirno ne sme da pređe jednu trećinu punog radnog vremena, odnosno ukupno radno vreme po osnovu više potpisanih ugovora o dopunskom radu ne sme da traje duže od 13 časova i 20 minuta nedeljno.

Prema svemu iznetom, sadržinu ugovora o dopunskom radu pre svega čine podaci o ugovornim stranama, opis poslova koji se obavljaju, mesto i način obavljanja poslova, radno vreme, vremenski period angažovanja, odredbe o visini novčane naknade za obavljeni rad i razlozi za otkaz ugovora. Što se tiče drugih prava i obaveza po osnovu ugovora o dopunskom radu koji se određuju njegovom sadržinom, radi se o drugim primanjima koja se osim obavezne novčane naknade isplaćuju. To mogu biti naknada troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, naknada za ishranu, dnevnice za službena putovanja i drugo.

Veoma je važno napomenuti da se zakonske odredbe opisane u prethodnom delu teksta primenjuju u svim slučajevima ugovora o dopunskom radu, osim kada je posebnim propisima dopunski rad uređen na drugačiji način. Primera radi, Zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje obavezu pismenog obaveštavanja direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse i drugog pravnog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost (to jet poslodavca sa kojim je zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom) o zaključenom ugovoru o dopunskom radu sa drugim poslodavcem. Takođe, poseban zakon koji uređuje specifičnosti radnog odnosa državnih službenika propisuje niz ograničenja u pogledu dopunskog rada za lica čiji je radnopravni status regulisan ovim zakonom. U ovim slučajevima se primarno primenjuju odredbe iz posebnih zakona, a supsidijerno odredbe Zakona o radu za sva pitanja koja nisu regulisana posebnim propisom.

III Uplata poreza i doprinosa

Pitanje uplate poreza koji se plaća na naknadu ostvarenu po osnovu dopunskog rada regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje doprinosa uređeno Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno oiguranje.

Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o dopunskom radu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi kao i na samu naknadu za obavljeni rad. To znači da se uzimaju u obzir i naknada putnog troška za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknada za ishranu, dnevnice i sve druge ugovorene i isplaćene naknade. Prema tome, plaćanje naknade po ugovoru o dopunskom radu po svojoj pravnoj prirodi zapravo predstavlja ugovorenu nakandu, a ne zaradu (platu).

Zakonom o porezu na dohodak građana određeno je da prihodi ostvareni po osnovu dopunskog rada imaju tretman ostalih prihoda (a ne zarade ili plate), u kom slučaju je obveznik poreza fizičko lice koje ostvari navedene prihode. Oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za 20%. Stopa poreza na tako utvrđenu osnovicu iznosi 20%.

Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu obveznik je uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5% na gore opisano iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza. Doprinosi za zdravstveno osiguranje i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne uplaćuju budući da su već plaćeni po osnovu zaposlenja (radnog odnosa sa punim radnim vremenom), a ove dve vrste doprinosa se plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu.

Porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za dopunski rad obračunavaju se i plaćaju po odbitku, to jest isplatilac (poslodavac) je dužan da prilikom svake isplate ugovorene naknade za angažovano lice obračuna, obustavi od naknade i uplati na odgovarajuće račune javnih prihoda porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, istovremeno sa isplatom prihoda angažovanom licu na njegov račun. Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obracu PPP PD elektronskim putem.

IV Zaključna razmatranja

Prema Zakonu o radu osnovna vrsta rada jeste kroz radni odnos, ali kao što možemo da vidimo dopušteni su i drugi vidovi angažovanja. Poslodavci jedino moraju da vode računa da su ispunili zakonske uslove za angažovanje van radnog odnosa. U tom smislu potreban je oprez i potpisivanje ugovora van ranog odnosa samo kad su svi taksativno propisani zakonski uslovi ispunjeni.

Ugovor o dopunskom radu predstavlja specifičnu ugovornu formu kojom se reguliše dopunski rad i obavljanje rada na osnovu ovog ugovora nema formu radnog odnosa, odnosno lice koje se angažuje po navedenom ugovoru nema status zaposlenog, te se na navedena lica ne primenjuje postupak kao na ostale zaposlene koja su u radnom odnosu, pa ni u postupku prestanka takve vrste radnog angažovanja. Takođe, ono ne ostvaruju prava rezervisana samo za lica u radnom odnosu, kao što je pravo na bolovanje, godišnji omor i slično.

Prijava na osiguranje po osnovu ovog ugovora se ne vrši, budući da je lice koje ima mogućnost da zaključi ovaj ugovor samo zaposleni kod drugog poslodavca sa punim radnim vremenom, i kao takav je prijavljen na osiguranje po prioritetnom pravnom osnovu, odnosno ugovoru o radu. Naravno, i pored toga što nema prijave na socijalno osiguranje i dalje ostaje obaveza plaćanja gore navedenih poreza i doprinosa po odbitku.

Ugovor o dopunskom radu daje mogućnost dodatne zarade za sve one koji mogu uspešno da organizuju obavljanje posla kod više poslodavaca, to jest da obaveze usklade na taj način da rad kod jednog poslodavca ne bude na uštrb radnih rezultata kod drugog poslodavca. Ovakav oblik radnog angažovanja ne bi trebalo da stvara probleme u praksi jer je zamišljen kao mogućnost samo za one koji veći obim radnih obaveza mogu da savladaju na zadovoljavajući način.

 

HR Lab novosti na email

Saznajte prvi najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

NovostiSrpska rešenja za zapošljavanje IT-jevaca zanimljiva na globalnom nivou

Network Managment Forum, održan od 8. do 10. juna u Barseloni, okupio je C-nivo menadžera iz vodećih svetskih kompanija u industriji digitalnih rešenja za zapošljavanje. Imao sam tu čast da se u ulozi predavača nađem na istom mestu sa najznačajnijim top menadžerima u industriji oglašavanja na svetu i predstavim sajt HelloWorld kroz predavanje „Mastering IT […]

NovostiŠta se događa na tržištu rada u regionu i EU i koji nas novi trendovi očekuju?

Sa kojim se sve problemima susreće današnje tržište rada i koji nas izazovi čekaju u budućnosti Vodeće ekonomske sile Evrope sve teže dolaze do radnika te je ista situacija zahvatila i ostale zemlje Evropske unije, uključujući Hrvatsku i Sloveniju, ali i zemlje regije: Bosnu i Hercegovinu, Srbiju te Makedoniju. U poslednje dve godine svedoci smo […]

NovostiPosebna zaštita zaposlenih mlađih od 18 godina

Zakon o radu sadrži mnoge odredbe kojima se garantuje različita zaštita zaposlenih. Tako se propisuju prava zaposlenih na: bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti, prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite. Osim […]

NovostiŠta sad da uradite: Toksičan zaposleni je u timu

Ko ima sreće, okružen je pozitivnim, konstruktivnim i podržavajućim saradnicima. Ko ima nerealno mnogo sreće, nikad nije sreo toksične članove kolektiva. A možemo i drugačije sagledati ovu temu: možda najviše sreće imaju oni koji su imali iskustvo rada sa toksičnim ljudima, naučili da se izbore sa istim i osnažili sebe kroz ovu dodatnu veštinu. Šta […]