Zakon o radu sadrži mnoge odredbe kojima se garantuje različita zaštita zaposlenih. Tako se propisuju prava zaposlenih na: bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti, prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite.
Osim pobrojanih prava, zakon propisuje posebnu zaštitu za: zaposlene radi nege deteta, naročito trudnicama i porodiljama, zaposlene osobe sa invaliditetom, i posebnu zaštitu za zaposlene mlađe od 18 godina života.
Prema našem Ustavu punoletstvo se stiče sa 18 godina. Punoletstvom se stiče poslovna sposobnost, to jest sposobnost da se stiču i koriste određena prava i obaveze, te da se njima raspolaže. Međutim, poslovna spsobnost nije neophodna kao uslov da jedno lice zasnuje radni odnos i tako postane subjekt ovog pravnog odnosa, odnosno nosilac određenih prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada.
Za zasnivanje radnog odnosa potrebna je radna sposobnost, a ne poslovna sposobnost. Radna sposobnost kod nas se stiče sa 15 godina starosti. Radnopravna sposobnost predstavlja vrstu radne sposobnosti koju čine osobine i svojstva jednog lica, a na osnovu kojih ono može sopstvenim radnjama da zasnuje radni odnos i da bude nosilac prava i obaveza iz tog odnosa, po osnovu ličnog vršenja rada. Kao što smo rekli, opšti uslov za zasnivanje radnog odnosa jeste da radnik ima navršenih najmanje 15 godina života. Reč je o maloletnom licu koje izjavom svoje volje, u formi ugovora o radu, može uspostaviti određena prava, obaveze i odgovornosti. Dakle, kod radnog odnosa zahteva se sposobnost (ličnog) vršenja rada. Ta sposobnost se javlja mnogo ranije, u odnosu na poslovnu sposobnost.
Prema tome, maloletna lica mogu da zasnuju radni odnos. Pod kojim uslovima se zapošljavaju maloletnici i na koji način uživaju posebnu zaštitu-o tome mora da vodi računa poslodavac.
I Pod kojim uslovima poslodavac može da angažuje maloletno lice?
Prema Ustavu Republike Srbije, deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena. Sa 15 godina deca već stiču radnu sposobnost, s tim da lica mlađa od 18 godina ne mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral.
Shodno navedenoj odredbi Ustava, Zakon o radu predviđa jedan opšti (univerzalni) uslov za zasnivanje radnog odnosa koji važi za sva radna mesta, sve poslodavce i sva lica koja traže zaposlenje – to je uzrast od 15 godina.
Ovim je otvorena mogućnost najširem krugu lica da ostvare svoje pravo na rad. To su godine kada se u školskom sistemu Srbije završava osnovno školsko obrazovanje koje traje osam školskih godina. Na taj način i maloletna lica mogu zasnovati radni odnos i steći odgovarajuću poslovnu sposobnost- mogu da raspolažu bez zakonskog zastupnika zaradom i drugim pravima iz radnog odnosa i da učestvuju u postupcima zaštite tih prava kod poslodavca ili van njega.
Međutim, reč je o ograničenoj poslovnoj i procesnoj sposobnosti. Ta sposobnost je ograničena na dva načina, a poslodavac mora da vodi računa o prvom ograničenju: da bi maloletno lice moglo da zasnuje radni odnos potrebna je pismena saglasnost roditelja. Roditelji mogu kasnije, sve do punoletstva njihovog deteta koje je zasnovalo radni odnos, tu saglasnost da opozovu, što dovodi do prestanka radnog odnosa. Drugi vid ograničenja ranopravne poslovne sposobnosti maloletnog zaposlenog se vezuje samo za radni odnos (prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa) i dok taj odnos traje. Ako radni odnos prestane pre punoletstva, prestaje i tako ograničena poslovna sposobnost.
Sem toga, da bi maloletno lice moglo da zasnuje radni odnos potrebno je da poslodavac utvrdi da su ispunjena još tri uslova: da posao koji će obavljati ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje; da takav rad nije zabranjen zakonom i da se nalazom nadležnog zdravstvenog organa potvrdi da je maloletnik sposoban za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.
Poslodavca ne bi smeo da radno angažuje lice mlađe od 15 godina života. Ukoliko se tako nešto ipak desi, onda bi tu bilo reči o faktičkom radu, a ne o radnopravnom odnosu. Dakle, to ne bi bo radni odnos kao pravnom odnos u kome je zaposleni titular svih prava i obaveza iz tog pravnog odnosa, i to u obimu koji je predviđen zakonom i drugim pravnim aktima. Faktičko vršenje rada omogućava faktičko korišćenje određenih prava i obaveza (korišćenje mera zaštite na radu, novčana naknada za izvršeni rad, odmori itd.).
II Koju vrstu posebne zaštite na radu uživaju zaposleni mlađi od 18 godina starosti?
Shodno gore navedenoj odredbi Ustava, u smislu zaštite zaposlenih mladih radnika, radno zakonodavstvo Srbije razlikuje dve kategorije mladih lica u radnom odnosu: a) zaposleni mlađi od 18 godina (maloletna lica) i b) zaposleni između navršene 18. i 21. godine života (mlađa punoletna lica).
Zaposleni mlađi od 18 godina ne može da radi na poslovima:
– na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;
– koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije;
– koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.
Sem ove zaštite, zaposleni mlađi od 18 godina uživaju i zaštitu u vezi sa trajanjem radnog vremena:
– maksimalno trajanje punog radnog vremena maloletnika je 35 časova nedeljno i osam časova dnevno;
– maloletnicima je zabranjen prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena
– zabranjen je noćni rad maloletnika, osim u sledećim situacijama:
a) ako obavljaju poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti,
b) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene. U navedenim slučajevima mogućeg noćnog rada maloletnika, poslodavac je dužan da obezbedi nadzor nad radom maloletnika od strane punoletnog zaposlenog lica.
Zaposleni između navršene 18. i 21. godine života, samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje, može da radi na sledećim poslovima:
-na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;
-koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije;
Kao što se da primetiti, ovi poslovi su apsolutno zabranjeni za mlađe od 18 godine, a za zaposlene starosti između 18 i 21 godine dozvoljeni su samo uz medicinski nalaz da takav rad nije štetan za zdravlje mlađeg punoletnog zaposlenog.
III Kazne za nepoštovanje zakonskih ograničenja kod rada maloletnika
Potreban je poseban oprez kod rada maloletnih lica. Zaštitu na radu uživaju svi zaposleni, ali su lica mlađa od 18 godina posebno osetljiva i mira se obratiti naročita pažnja kada je njihova bezbednost na radu u pitanju. Svakako, nisu bez značaja ni visoke propisane kaze za nepoštovanje zakonskih odredbi oko rada maloletnik. Ukoliko zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života suprotno odredbama Zakona o radu, novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica. Najzad, novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za isti prekršaj kazniće se preduzetnik.
