U procesu selekcije, naročito ako se radi o selekciji diplomaca koji nemaju prethodno radno iskustvo, a i kasnije za potrebe daljeg profesionalnog razvoja zaposlenih, bitno je otkriti one sa razvojnim potencijalom. Ali šta zapravo čini razvojni potencijal osobe? Najjednostavnije rečeno to su sposobnosti i osobine ličnosti koje čine lične snage osobe, ono u čemu je po svojoj predispoziciji jaka. Tako ispada da razvijati zaposlene u stvari znači razvijati one njihove sposobnosti i osobine koje predstavljaju njihove lične snage da bi u onome u čemu su jaki bili još jači ili u čemu su dobri bili još bolji.
Međutim, kako niko ne dominira na svim poljima, potrebno je povezivati ljude koji se međusobno nadopunjuju s obzirom na ono u čemu su dobri i od njih formirati superiorne timove. A u potrazi za takvim timovima treba tražiti kako intelektualno jake ljude, tako i one koji imaju snažnu volju, ali i emotivnu stabilnost i duhovnu snagu.
Intelektualno jake osobe
Intelektualno jake osobe s lakoćom uče i usvajaju nova znanja. Brzo rešavaju probleme i imaju sposobnost apstraktnog mišljenja. Takve osobe su gladne znanja, širokih su pogleda i radoznale. Krasi ih istraživački duh, otvorenost za nova iskustva i viđenja. Spremne su da preispituju sopstveni pogled i da izađu iz uobičajenih klišea te sagledaju stvari iz potpuno drugačije perspektive, a rezultat toga su originalnost i inovacija.
Teže sagledavanju celine uzimajući u obzir dugoročnu perspektivu što im daje viziju i sposobnost strateškog rasuđivanja. Pažljivo promišljaju, analitične su i imaju sposobnost kritičkog rasuđivanja.
Za ovakve osobe se može reći da imaju intelektualni potencijal u koji vredi ulagati. Nasuprot njima teško je ulagati u nekoga ko je isključiv, koga ništa ne zanima, ko nema želju da nauči nešto novo i da se stalno usavršava i ko nije spreman da izađe iz svoje zone komfora.
Ali kako se čovek ne može svesti samo na svoj intelekt i druge lične snage su važne. Nije retko da vrlo inteligentni ljudi budu ujedno i vrlo lenji baš iz razloga uverenosti u sopstvenu intelektualnu superiornost i da je biti pametan samo po sebi dovoljno, a nije.
Ljudi snažne volje
Osobe koje imaju snažnu volju tragaju za izazovima u svom životu. Motivišu ih teže dostižni ciljevi, a na putu do tih ciljeva ne odustaju već se hrabro suočavaju sa svim preprekama i problemima koje na kraju s uspehom prevazilaze poput junaka iz bajki pokazujući istrajnost. Na putu do cilja ima onih koji igraju prljavo ne birajući sredstva, ali i onih koji se pošteno trude i vredno rade. Zbog toga treba obratiti pažnju i na to koliko je osoba moralna.
Ljudi jake volje su vitalni, imaju visok stepen energije i aktivnosti, kao i entuzijazma, poleta, elana i optimizma. Samodisciplinovani su što znači da sami sebi nameću određena pravila bez spoljne prinude i prisile zahvaljujući čemu su organizovani, uredni, radni, vredni i slično. Takođe, snaga volje proističe iz unutrašnje motivacije. Osoba voli da radi to što radi, uživa u svom poslu zahvaljujući čemu ima inicijativu i ne čaka da joj drugi kažu šta je sledeće što treba da se uradi.
I u ovom slučaju, ako se stvari obrnu, postavlja se pitanje kako ulagati u nekoga ko je bezvoljan, ko nije spreman da se uhvati u koštac s problemima, težim zadacima, ko nije istrajan, ko nema dovoljno energije i snage ili u nekoga koga stalno treba nadgledati, podsticati, gurati i motivisati da bi se pokrenuo s mrtve tačke, a i kada se pokrene brzo se umori i odustaje.
Emocionalno stabilne osobe
Emocionalna snaga se odnosi na to koliko je osoba emocionalno stabilna, u balansu i ravnoteži. Emocionalno stabilne osobe dobro poznaju sebe, sopstvene snage i slabosti. Prihvataju sebe takvima kakve su i bez obzira na ličnu nesavršenost imaju osećaj samopoštovanja i samouverenosti, kao i osećaj ispunjenosti i zadovoljstva sobom i sopstvenim životom.
Ako je osoba nesigurna ona će stalno tražiti pažnju, odobravanje i potvrdu od drugih, plašiće se da iznese sopstveno mišljenje ako se razlikuje od mišljenja većine. Takvu osobu brine šta drugi misle i govore o njoj i strah ju je da ne bude ismejana i odbačena. Zbog toga osoba ostavlja utisak da je bez stava, da ju je lako pokolebati i da se savija kako vetar duva.
Takođe, emocionalna stabilnost podrazumeva samokontrolu. Osoba ume da kontroliše sopstvene emocije i postupke što znači da ne reaguje ishitreno i impulsivno već odmereno. Kako ne preteruje ni u čemu može se reći da je umerena.
Dalje, emocionalna stabilnost podrazumeva zrelost i samostalnost. Osoba se ponaša kao odrasla osoba što i jeste, a to podrazumeva da se oslanja, pre svega, na sebe i sopstvene sposobnosti i znanja. To ne znači da se ne savetuje s drugima i da ne traži pomoć kada joj je potrebna ali se ne ponaša bespomoćno i ne prebacuje odluke i odgovornost za sebe i svoj život na druge.
I na kraju, emocionalna stabilnost daje osobi dozu relaksiranosti i opuštenosti u smislu odsustva napetosti, nervoze i hronične zabrinutosti.
Suprotno tome emocionalna nestabilnost čini da osoba bude podložna stresu i sklona sagorevanju, stalno nezadovoljna, nesposobna da podnese pritisak, izdrži životna osujećenja i frustracije zbog kojih lako gubi motivaciju i pada u očajanje.
Duhovno snažni pojedinci
Duhovna snaga je snaga koja se crpi iz višeg smisla i svrhe. To je zalaganje za određene vrednosti koje se svedoče, a ponekad i brane sopstvenim životom i čine identitet jedne osobe. Date vrednosti mogu da odražavaju ono što je od značaja za opstanak čovečanstva i u funkciji opšteg dobra, a što našem životu daje viši smisao i svrhu.Tu spadaju: ljubav (bliskost, poverenje, uzajamnost, solidarnost, odanost, vernost), altruizam (velikodušnost, nesebičnost, brižnost), pravičnost (postupanje u skladu s onim što je ispravno, a ne nužno korisno), sloboda (pravo na samoodređenje i nezavisnost), mir (sloga, harmonija), težnja ka lepom (kvalitet, savršenstvo), duhovnost (smirenje, zahvalnost, praštanje, neosuđivanje, milosrđe, samilost, vera, nada). Sigurno da se vrednosti koje bi se ovde mogle pobrojati ovim ne iscrpljuju.
Kako život često donosi iskušenja koja ugožavaju date vrednosti potrebna je hrabrost da bi se odbranio sopstveni identitet. Ova vrsta ličnih snaga je, recimo, od izuzetne važnosti za rad u državnim institucijama čija misija je da budu u službi javnog interesa.
Neki smatraju da je idealizam slabost jer je nerealan, ali svako od nas svojom egzistencijom čini jedan deo realnosti.
Treba se zapitati kakav bi bio život kada ne bi bilo dobrih ljudi i da li ima smisla ulagati u nekoga ko nema ni zahvalnosti ni lojalnosti, niti se rukovodi s onim što je ispravno već samo s onim što mu odgovara u tom trenutku, a već sutra će mu odgovarati nešto drugo.
Kako sve to spojiti u celinu?
Naravno niko nije superioran na svim poljima, odnosno niko nije bez mana i slabosti. Zbog toga ne treba tragati za idealnim osobama, jer ih u stvarnosti nema. Takođe, ne treba gubiti vreme i energiju radeći na ispravljanju ličnih ili tuđih slabosti, umesto toga mnogo je bolje osvestiti ih i zaobići. Maksimalan napor treba uložiti da u onome u čemu je zaposleni jak bude još jači. Za svako radno mesto treba definisati snage koje doprinose uspešnosti na tom radnom mestu, kao i slabosti koje predstavljaju smetnju i na osnovu toga vršiti preraspodelu ljudi.
Naime, ne zahtevaju sva radna mesta podjednak psihofizički napor. Na primer, kod klijentno orijentisane pozicije zadatak je biti uslužan i imati zadovoljnije klijente, cilj nije na isti način postavlejn kao kod recimo prodajnih pozicija gde je cilj kvantitativno određen, prodati nečega u određenoj količini.
I na kraju, niko nije samom sebi dovoljan. Ljudi su prirodno upućeni jedni na druge. Zbog toga je neophodno razvijati saradnju i timski duh, a pri formiranju timova voditi računa da smo odgovarajućim ljudima pokrili sve uloge – i misleće i akcione i društvene.
