Pređi na glavni sadržaj

Analiza nedoumica o primeni Vladine Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim novčanim davanjima

Dana 10. aprila 2020. godine stupila je na snagu Uredba Vlade Republike Srbije na osnovu koje se iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju fiskalne pogodnosti i direktna novčana davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (u daljem tekstu: Uredba), o čemu smo pisali u jednom od prethodnih tekstova. Tom prilikom je konstatovano da će praktična primena ovog propisa otkloniti dileme u tumačenju. Imajući u vidu da je prošlo dva meseca od usvajanja Uredbe, da su na osnovu iste već izvršena plaćanja, kao i da je u međuvremenu Uredba dopunjena, ovim tekstom ćemo pokušati da razrešimo nedoumice koje su postojale u ranoj fazi primene.

1. Koji privredni subjekti koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja u smislu dozvoljenog smanjenja broj zaposlenih

Fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe koriste privredni subjekti u privatnom sektoru koji su osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije Republike Srbije pre 15. marta 2020. godine. Radi se o domaćim pravnim licima, preduzetnicima, preduzetnicima poljoprivrednicima,  preduzetnicima paušalcima, ograncima stranih pravnih lica i predstavništvima stranih pravnih lica. Lice koje je registrovalo samostalno obavljanje delatnosti nakon navedenog datuma, kao i firma osnovana nakon početka vanrednog stanja, ne mogu da koriste pogodnosti uz Uredbe.

Svi navedeni privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste propisane mere pod uslovom da počev od 15.marta 2020. godine do 10. aprila 2020. godine nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, pri čemu se u taj broj ne računaju zaposleni kojima su u periodu od 15. marta 2020. godine do 10.aprila 2020. godine istekli ugovori o radu na određeno vreme zaključeni sa poslodavcem pre 15.marta 2020. godine.

Kada je reč o ovom uslovu postojala je dilema oko toga da li se u smanjenje broja zaposlenih ubrajaju i radnici koji svojevoljno odlaze iz firme ili se računaju samo otkazi od strane poslodavca. Ako uzmemo sam tekst Uredbe koji doslovce kaže da “privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%”, lako bi se moglo  zaključiti da se prestanak radnog odnosa na inicijativu zaposlenog ne računa u smanjenje broja zaposlenih (ne više od 10%) koji je uslov za korišćenje ekonomskih mera Vlade. Međutim, primena Uredbe od strane nadležnih organa pokazala je da kod poslodavca u kritičnom periodu nije smelo uopšte da dođe do smanjenja broja zaposlenih za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih koji je postojao 15. marta 2020. godine, a da je irelevantan način, odnosno pravni osnov iz zakona po kome je radni odnos prestao. Jedino se u to smanjenje broja zaposlenih ne računa prestanak radnog odnosa do koga je došlo jer je istekao ugovor o radu na određeno vreme potpisan pre 15. marta. Imajući u vidu ovakvu praksu, bolja i preciznija norma bi bila ona koja bi glasila da kod privrednog subjekta koji namerava da koristi pogodnosti iz Uredbe “ne sme da dođe do smanjenja broja zaposlenih više od 10%” jer bi ovakva odredba bila neutralna u smislu načina, odnosno osnova prestanka radnog odnosa. Formulacija iz Uredbe da privredni subjekti mogu da koriste pogodnosti pod uslovom da “nisu smanjivali broj zaposlenih” u jezičkom smislu sugeriše da se radi isključivo o prestanku radnog odnosa do koga dolazi na inicijativu, odnosno odlukom poslodavca. Stav zauzet u praksi ipak poručuje sledeće: računaju se svi prestanci radnog odnosa bez obzira na osnov; dakle kako oni do kojih dolazi na inicijativu poslodavca, tako i otkazi od strane zaposlenih, sporazumni prestanci radnog odnosa, kao i prestanak rada zbog odlaska u penziju. Iz našeg primera u prethodnom tekstu, kod poslodavca koji ima 50 zaposlenih ne sme da se smanji broj zaposlenih za više od 5, s tim da se u tih 5 kojima može da prestane radni odnos ne ubrajaju samo zaposleni kojima je u periodu od 15. marta 2020. godine do 10.aprila 2020. godine okončan radni odnos na određeno vreme zasnovan ugovorom potpisanim pre 15.marta. Sigurnosti radi navodimo i da se direktna davanja po Uredbi ne uplaćuju za lica angažovana van radnog odnosa, po ugovorima o delu i o privremenim i povremenim poslovima, baš kao što se i raskid tih ugovora ne računa u smanjenje broja zaposlenih jer se i ne radi o zaposlenima, već o licima angažovanim van zaposlenja, odnosno van radnog odnosa.

Pod istim uslovom da nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10%, fiskalne pogodnosti i davanja iz Uredbe mogu da koriste i preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije 15. marta 2020. godine. Prema tome, svaki preduzetnik ima pravo na pomoć po Uredbi. Isključeni su jedino oni koji su registrovali prekid delatnosti pre 15. marta 2020. godine, kao i preduzetnik koji istovremeno ima status penzionera ili zaposlenog. Prekid nakon 15. marta 2020. godine ne utiče na ostvarivanje prava na pomoć po Uredbi, pa je tako ostvaruje i preduzetnik koji je sve vreme radio, ali i onaj koji je privremeno prekinuo obavljanje delatnosti nakon 15. marta 2020. godine, ako ispunjava preostale uslove iz Uredbe.

Mere pomoći ne odnose se na privredne subjekte koji su obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava i na privredne subjekte koji obavljaju finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja, to jest pogodnosti i davanja predviđena Uredbom ne mogu da koriste: poslodavci iz javnog sektora, kao ni banke, društva za osiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, platne institucije i institucije elektronskog novca. Dopunom Uredbe dodato je da se privredni subjekti koji su brisani sa Spiska korisnika javnih sredstava u periodu od stupanja na snagu Pravilnika o spisku korisnika javnih sredstava (01.1.2020. godine) do dana stupanja Uredbe na snagu (10.4.2020.), smatraju  privrednim subjektima u privatnom sektoru koji mogu da ostvare pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja pod uslovima propisanim ovom Uredbom.

 2. Fiskalne pogodnosti – odlaganje plaćanja javnih prihoda kao mogućnost, ne i obaveza

Pravnim licima koja su se prijavila za pomoć države odložena je dospelost za plaćanje: poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada za mesece mart, april i maj tekuće godine, odnosno za april, maj i jun za one poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada zarada za mesec mart 2020. godine već izvršili do dana stupanja na snagu Uredbe. Odložena je dospelost za plaćanje i akontacija poreza na dobit pravnih lica za tri meseca, koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine

Preduzetnici i preduzetnici poljoprivrednici, koji poreze i doprinose na prihod od samostalne delatnosti plaća samooporezivanjem, a nije se opredelio za isplatu lične zarade ostvaruju pravo na odlaganje plaćanja akontacije poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti po pravilima za pravna lica (za mart, april i maj 2020. godine). Preduzetnicima paušalcima odlaže se plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine za 04.01.2021. godine.

Dospelost plaćanja navedenih obaveza po osnovu poreza i doprinosa na zarade i na prihode od samostalne delatnosti odlaže se do 04. januara 2021. godine, a dugovani porezi i doprinosi mogu da se plate u najviše 24 jednake mesečne rate bez plaćanja kamate. Ovo naravno ne znači da poslodavci i preduzetnici koji to žele ne mogu da izvrše plaćanje ovih doprinosa i pre roka dospelosti. Naime, mnogi privredni subjekti su iskazali želju da prime direktna davanja kao pomoć u isplati zarada, ali da ne žele da im se skuplja dug za doprinose i prenosi na period od januara 2021. godine, pa su se pitali da li mogu da se prijave samo za direktna davanja bez fiskalnih pogodnosti. Međutim, mere su predviđene kao kompletan paket pomoći koji podrazumeva i jedno i drugo, odnosno apliciranje za podršku po Uredbi automatski podrazumeva odobravanje i fiskalnih pogodnosti privrednom subjektu (odlaganje plaćanja obaveza) i direktnih davanja. To međutim ne znači da se fiskalne obaveze ne mogu platiti i ranije od datuma dospeća, koji za prvu ratu nastupa u januaru 2021. godine. To samo znači da je data mogućnost da se doprinosi plate odloženo, ali nije zabranjeno da se obaveze izmire i ranije, odnosno obaveze za uplatu doprinosa čija je dospelost pomerena za sledeću godinu mogu da se plate i pre datuma dospeća, to jest pre 04.01.2021. godine.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje čije je plaćanje odloženo u skladu sa Uredbom smatraju se plaćenim u smislu ostvarivanja prava iz zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, ostvarivanja prava zbog nezaposlenosti, kao i prava na finansijsku podršku porodici s decom. Primera radi, zdravstvene knjižice zaposlenih u privrednim subjektima koji su se prijavili za mere po Uredbi, overene su automatski jer se doprinosi za zdravstvo, čije je plaćanje odloženo, smatraju plaćenim.

3. Direktna davanja privrednim subjektima i rok do kada se mogu iskoristiti

Pravo na direktna davanja, odnosno uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta Republike Srbije, i to u periodu od tri meseca tekuće godine (maj, jun i jul), ostvaruju preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice i pravna lica.

Iznos direktnog mesečnog davanja pravnim licima koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja preduzeća, koji se ostvaruje u maju, junu i julu tekuće godine, jednak je iznosu minimalne neto zarade za mesec mart 2020. godine (30.367,04 dinara) po jednom zaposlenom radniku prijavljenom na puno radno vreme. Dakle u svakom mesecu se radi o istom iznosu pomoći, koji je u visini minimalne zarade za mart 2020. godine. Preduzetnici koji nemaju zaposlenih dobiće isti iznos u svakom mesecu u periodu maj-jul 2020. godine.

Prema Uredbi bez izvršene dopune, privredni subjekt bi imao pravo na direktna davanja u punom iznosu za svakog zaposlenog sa punim radnim vremenom, nezavisno od toga koliko je taj zaposleni radio kod tog subjekta u odnosnom obračunskom periodu. Ovakvo regulisanje moglo je da dovede do toga da se isti zaposleni u jednom obračunskom periodu zapošljavaju i otpuštaju kod više privrednih subjekata, a svaki od tih subjekata bi za iste zaposlene dobijao direktna davanja u punom iznosu za isti obračunski period. Primera radi, jedan zaposleni radi polovinu maja kod jednog poslodavca, a drugu polovinu kod drugog poslodavca-oba poslodavca bi po prvobitnom tekstu Uredbe ostvarila direktno davanje za tog radnika u punom iznosu.

U cilju sprečavanja ovakvih pojava, dodati su novi stavovi Uredbe, prema kojima se broj zaposlenih za koje se ostvaruje direktno davanje, a koji su bili u radnom odnosu u aprilu, umanjuje za broj zaposlenih kojima je kod privrednog subjekta počev od 10. aprila 2020. godine do 30. aprila 2020. godine prestao radni odnos. Broj zaposlenih za koje se ostvaruje direktno davanje, a koji su bili u radnom odnosu u maju, umanjuje se i za broj zaposlenih kojima je kod privrednog subjekta počev od 1. maja 2020. godine do 31. maja 2020. godine prestao radni odnos. Dakle, u broj zaposlenih za koje se ostvaruje pravo na direktna davanja, neće računati lica kojima je prestao radni odnos u aprilu (kada je u pitanju utvrđivanje visine direktnih davanja koja se isplaćuju u junu), odnosno kojima je prestao radni odnos u maju (kada je u pitanju utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u julu) Sledstveno navedenom, pravo na direktna davanja koja se isplaćuju u junu, privredni subjekat može da ostvari, u celom iznosu, za zaposlene:

– koji su u radnom odnosu bili tokom celog obračunskog perioda (ceo april),

– kojima je prestao radni odnos do 9. aprila,

– koji su zasnovali radni odnos u aprilu, nezavisno od broja radnih dana u tom mesecu (i naravno ostali na radu do kraja aprila).

Pravo na direktna davanja koja se budu isplaćivala u julu, privredni subjekat može da ostvari, u celom iznosu, za zaposlene sa punim radnim vremenom (kao i za zaposlene sa nepunim radnim vremenom srazmerno njihovom radnom angažovanju):

– koji su radili ceo obračunski period (ceo maj),

– koji su zasnovali radni odnos u maju i ostali na poslu do kraja maja, nezavisno od broja radnih dana u tom mesecu.

Na primer, privredni subjekat ne može da ostvari pravo na direktno davanje, koje će se isplaćivati u junu, za zaposlenog kome je prestao radni odnos pred kraj aprila (pa čak i ako je radni odnos prestao na poslednji dan u mesecu), ali zato može da ostvari direktno davanje u punom iznosu za zaposlenog kome je prestao radni odnos do 09. aprila ili koji je zasnovao radni odnos poslednjeg dana aprila, i praktično radio samo jedan dan u tom obračunskom periodu. Ili, privredni subjekat ne može da ostvari pravo na direktno davanje za zaposlenog kome je prestao radni odnos 31. maja, ali ostvaruje pravo na direktno davanje u punom iznosu za zaposlenog koji je zasnovao radni odnos poslednjeg dana obračunskog perioda (31. maja).

Naravno, i za utvrđivanje visine direktnih davanja koja će se isplaćivati u junu mesecu u broj zaposlenih ne računaju se zaposleni za koje je isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period april mesec, u celosti pao na teret drugih isplatilaca. To znači da, ako na primer isplata naknade zarade zaposlenog za ceo april pada na teret RFZO poslodavac za tog zaposlenog ne može da ostvari direktno davanje za taj mesec. Ukoliko je pak u jednom delu aprila bio na bolovanju na teret poslodavca (bolovanje do 30 dana), a drugi deo meseca bio na bolovanju na teret RFZO (bolovanje preko 30 dana), privredni subjekt i za tog zaposlenog ima pravo na direktno davanje i to u iznosu cele osnovne minimalne zarade.

Pravno lice razvrstano kao veliko pravno lice ostvaruje direktna davanja u drugačijem iznosu. Veliko pravno  lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu od 50% od minimalne neto zarade za mart 2020. godine (15.183,52 dinara) za:

svakog zaposlenog prijavljenog na puno radno vreme za kojeg je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 116. Zakona o radu, odnosno u slučaju prekida rada bez krivice zaposlenog

svakog zaposlenog prijavljenog na puno radno vreme kojem je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 117. Zakona o radu, odnosno za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, koja je uslov za dalje obavljanje rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica

Bespovratna novčana sredstva isplaćuju se u tri meseca: maju, junu i julu 2020. godine, i to u visini 50% minimalne zarade za mart 2020. godine po jednom zaposlenom prijavljenom na puno radno vreme. Novina uvedena izmenama Uredbe sastoji se u tome da se sredstva za jun i jul 2020. godine isplaćuju po svakom zaposlenom pod uslovom da se rešenje o prekidu obavljanja rada odnosi na najmanje 15 radnih dana u konkretnom mesecu, odnosno obračunskom periodu. Drugim rečima, velika pravna lica neće ostvariti pravo na direktna davanja, koja će se isplaćivati u junu, za one zaposlene koji u aprilu nisu radili 14 ili manje radnih dana, saglasno rešenju poslodavca, odnosno nadležnog državnog organa. Isti princip važi i kod direktnih davanja koja se budu isplaćivala u julu mesecu – pravo na direktna davanja privredni subjekt neće moći da ostvari za zaposlene koji u maju nisu radili 14 ili manje dana, saglasno rešenju poslodavca, odnosno nadležnog državnog organa.

Veliko pravno lice dostavlja nadležnoj filijali Poreske uprave u papirnom obliku spisak lica kojima je doneto rešenje o prekidu rada za najmanje 15 radnih dana, a u skladu sa članovima 116. i 117. Zakona o radu, najkasnije do 20-og u mesecu za isplatu bespovratnih sredstava koja se vrše u sledećem mesecu.

Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog kod Uprave za trezor na poseban namenski račun privrednog subjekta.

U skladu sa novim stavovima Uredbe, privredni subjekti su u obavezi da primljena sredstva po osnovu direktnih davanja iskoriste najkasnije do 15. avgusta 2020. godine za isplatu zarada i naknada zarada. Ukoliko nakon tog datuma preostanu određena novčana sredstva na namenskom računu, ta sredstva će se vratiti u državni budžet.

 4. Prihvatanje mera i gubitak prava na korišćenje mera

Privredni subjekti prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja podnošenjem Obrasca PPP-PD u kojem je kao datum plaćanja označen 04.01.2021. godine. Ukoliko je privredni subjekt  PPP-PD prijavu prvi put podneo do kraja aprila 2020. godine ostvaruje pogodnosti i davanja za sva tri meseca, ako je podneo do kraja maja ostvariće pogodnosti za dva meseca, a podnošenje prijave do kraja juna im daje olakšice samo za jedan mesec.

Privredni subjekti koji ne podnose Obrazac PPP-PD, odnosno koji nemaju zaposlene i nisu preduzetnici, odnosno preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade, koriste mere direktno u skladu sa odredbama Uredbe, bez podnošenja posebnog zahteva.

Privredni subjekt gubi pravo na korišćenje mera ukoliko u periodu od 15.03.2020. godine pa do isteka tri meseca nakon poslednje isplate direktnog davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.03.2020. godine, za period koji se završava u tom vremenskom periodu. I ovde se primenjuje pravilo koje smo razradili u prethodnom delu teksta kada smo precizirali uslov u pogledu smanjenja broj zaposlenih-dakle računa se svaki prestanak radnog odnosa osim onog koji nastupa zbog isteka ugovora o radu na određeno vreme potpisanog pre 15. marta 2020. godine. Napominjemo da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja proverava  svakog poslednjeg dana u mesecu počev od aprila 2020. godine, zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine. To praktično znači da se broj zaposlenih na svaki poslednji dan meseca u periodu u kome ne sme da bude smanjenja broja zaposlenih (30. april, 31. maj, 30. jun…) upoređuje sa brojem zaposlenih koje je poslodavac imao na dan 15. mart 2020. godine. Ukoliko na poslednji dan u mesecu postoji broj zaposlenih koji u odnosu na broj zaposlenih od 15. marta predstavlja smanjenje broja radnika za više od 10% privredni subjekt gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja po Uredbi bez obzira na pravni osnov prestanka radnog odnosa koji je nastupio. Dakle u periodu od prestanka radnog odnosa zaposlenog sve do poslednjeg dana u tom mesecu poslodavac ima vremena da zaposli novog radnika i time spreči gubitak korišćenja navedenih pogodnosti.

Privredni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine. U slučaju suprotnog postupanja-gube pravo na fiskalne pogodnosti i davanja. Dopunom Uredbe precizirano je da se pod dividendama podrazumevaju sve isplate koje svojim vlasnicima izvrši privredno društvo po osnovu njihovog vlasništva nad akcijama, odnosno udelima tog privrednog društva.

Privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja dužni su da plate sve obaveze za koje im je odobreno plaćanje zajedno sa kamatom. Novim stavom Uredbe propisano je da se povraćaj direktnih davanja vrši na poseban namenski račun otvoren za tu namenu kod Ministarstva finansija – Uprava za trezor.  Privredni subjekt koji ostvari pravo na direktna davanja iako nije ispunio uslove za to, ili nenamenski koristi dodeljena sredstva, ili izgubi pravo na olakšice i ne vrati iznos primljenih sredstava u celosti, biće kažnjen propisanom novčanom kaznom.

Pretplatite se na HR novosti

Saznajte najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

NovostiSvi kandidati i dokumenti na jednom mestu 

Razvojem HR Laba želimo da olakšamo proces selekcije i obezbedimo vam prostor da više pažnje usmerite na izgradnju odnosa sa kandidima, a ne na logistiku njihovih prijava. Prijave kandidata u HR Labu su dostupne na klik – na svim uređajima i u svako doba. Ovaj alat za selekciju krije mnogo opcija koje će vam pomoći […]

NovostiPočelo je najveće istraživanje brenda poslodavaca u Srbiji – talentX!

Najavljivali smo ga dugo, trebalo je sve da krene u martu ali nas je korona omela i evo nas sada u julu, u punom jeku prikupljanja upisa ispitanika kroz brojne kanale promocije. Istraživanje talentX predstvlja po obimu najveće istraživanje ove vrste na domaćem tržištu. Ovako veliko istraživanje pokrenuli smo sa ciljem da saznamo nekoliko važnih informacija sa srpskog tržišta rada. Krenimo redom:  Ko su najpoželjniji poslodavci u Srbiji  Svaka […]

NovostiBesplatni webinar – Employer branding (u doba krize)

Preko umetnosti kreiranja EVP-a, do uspešnog eksternog komuniciranja Employer branding, strategije postavljanja i komunikacije, već dugo su ključni procesi u kompanijama. U procesu kreiranja same EB strategije, kompanije (HR, komunikacije, marketing) susreću se sa velikim izazovima. Od toga ko je glavni nosilac ovog cilja, sa kim je najbolje da usklađuju potrebe koje imaju, preko umetnosti […]

Novosti10 saveta kako da budete u kontaktu sa kandidatima čak i onda kada ne zapošljavate

Dok smo se pre vanrednog stanja  primarno bavili regrutacijom i sprovođenjem procesa selekcije, promene koje je sa sobom donela borba sa nevidljivim neprijateljem uticale su na poslovne rezultate, organizacione procese i obim zapošljavanja, a samim tim i na promenu fokusa i ključnih radnih zadataka HR eksperata i službi. Ipak, u ovom periodu zatišja, kada je […]