Postoji veliki broj tekstova, treninga i saveta o važnosti komunikacije u okviru kompanija i to verovatno nije bez razloga. Posebno u kriznim situacijama ili velikim promenama i reorganizacijama, komunikacija često bude ključan faktor uspeha ili neuspeha. Sem transparentnosti i otvorenosti koje se često naglašavaju da su u toj priči važni segmenti , postoji deo koji je pomalo zanemaren a predstavlja pravi „X faktor“ uspeha neke promene ili najave: pozitivan stav ili vera u ono što komuniciramo.
Zamislimo realnu situaciju: Menadžer ili direktor prodaje treba da saopšti novi kompenzacioni paket i novu skalu bonusa i kriterijuma prodajnoj organizaciji. Paket je takav da omogućava veću zaradu zaposlenima, ali zahteva i promenu pristupa u prodaji: omogućene su dodatne mogućnosti i alati za atraktivnu zaradu, ali je uslov da zaposleni ulože i dodatni napor.
Ovakva situacija se dešava stalno i u svim kompanijama: menjaju se prodajne taktike kao i motivacione strategije koje treba da stimulišu dodatne rezultate.
Da li je uvek formalna uloga dovoljna za određeni zadatak
Svaka kompanija koja želi da raste ima cilj da napravi motivišuće bonuse za odlične prodajne rezultate i mnoge u tome uspevaju. Ulažu se napori u pripremi paketa da se sagleda tržište, industrija i konkurencija. Ono što se često stavi po strani je način komuniciranja ove promene zaposlenima. To se smatra lakšim delom posla i stavlja se u periferni deo celog projekta ili zadatka.
Logično je da menadžer prodaje ima formalnu ulogu i odgovornost da ovakvu promenu saopšti svojoj organizaciji. To se od njega očekuje. Ali, da li je uvek formalna uloga dovoljna za određeni zadatak?
Kada je potrebno izvršiti pozitivan uticaj, nadahnuti veći broj ljudi, pokrenuti ljude na promenu ili iskorak, taj poduhvat ne može izvesti bilo ko. Ni najbolji kompenzacioni paket neće imati ovaj efekat na ljude ako o tome priča neko ko ne iskazuje strast, neformalnost, prirodnu veru u ono što priča i sopstveno ubeđenje da je to što plasira dobro i kvalitetno.
Niža energija, velika formalnost i naučen tekst mogu biti korisni za određene vrste odnosa ali u plasiranju novina u kompaniji, potreban je „začin“ koji može da utiče na emociju koja se kreira kod publike. Te „začine“ ne mogu da iznesu svi pa je možda, prilikom važnih objava zaposlenima, bitno izabrati pravu osobu za to, a ne samo onu kojoj ta uloga formalno pripada.
Inače, kada nam je cilj da angažujemo one kojima se obraćamo ili da ih motivišemo, probudimo ili im otvorimo perspektivu za nešto novo i drugačije, tada je važno obezbediti dinamiku u komunikaciji, različite tonove, anegdote, „storytelling“, ličnu perspektivu, neformalni osvrt, retorička pitanja, uključivanje publike i najvažnije: ličnu strast ka ideji koju plasiramo.
“Izleteti“ iz uobičajenog pristupa
Na ovaj način povećavamo šanse da se zaposlenima prenese ne samo objektivna okolnost nego i vera, optimizam, pravac, nada i podsticaj. Postoje ključni momenti u poslovanju kada je bolje „izleteti“ iz forme i rizikovati sa nekim radikalnijim pristupom nego ići na „sigurno“ i u etar poslati bledu, ravnu i bezbojnu poruku.
To su situacije u kojima je važno zaposlenima dati novu perspektivu ili način rada: reorganizacija kompanije, preseljenje, nova kompenzaciona politika, proglašenje novog rukovodstva, akvizicija kompanije, otvaranje novih prodajnih kanala ili programa, proširenje asortimana, instalacija nove, moderne proizvodne linije koja zahteva dodatna učenja od strane zaposlenih i slično. Sve ove situacije imaju nešto zajedničko: potrebna im je volja i motivacija zaposlenih za svaki sledeći dan.
Naravno, kada „dodajemo boje“ našoj poslovnoj komunikaciji, važno je dobro proceniti kontekst i potencijalne efekte. Postoje situacije u kojima je visoka doza formalnosti neophodna. Setimo se pojave Covid epidemije – to je primer kriznog konteksta u kom je neophodno održati sigurnost, disciplinu i jasnost svake reči.
