Kako nagraditi odličnog zaposlenog, u organizaciji koja zaista nastoji da nagradi učinak, trud i uspeh? Menadžeri i služba za ljudske resurse često nemaju opciju da ponude dalje povišice ili više slobodnog vremena, ili iz različitih razloga ne uspevaju da rad organizuju tako da omoguće dalje usavršavanje i autonomiju. Tako kao opcija nagrade ostaje napredovanje na sledeću poziciju u hijerarhiji. Zbog zarade, benefita i prestiža koje napredovanje nudi i zaposleni rado prigrli novu poziciju, čak iako je voleo i odlično radio svoj prethodni posao. Jednostavno, ljudi retko odbijaju unapređenje.
Ovo je nekada sjajno rešenje ali nekada i ne. O tome kako stvari mogu da pođu po zlu, pisali su Laurence J. Peter i Raymond Hull u poznatoj knjizi “Piterovo načelo”. Piterovo načelo je ironična tvrdnja da ljudi napreduju preko svog nivoa sposobnosti te da organizacije i samu civilizaciju zbog toga vode ljudi nedorasli odgovornostima koje su im poverene. Naime, ukoliko se pri izboru ljudi za napredovanje vodimo isključivo njihovim prethodnim učinkom i jednostavno im ponudimo poziciju na prvoj sledećoj slobodnoj stepenici u hijerarhiji, ta nova pozicija često zahteva sasvim druge veštine i osobine od onih kojima osoba sjajno vlada.
Lorens Piter upozorava da tako većina ljudi doseže nivo svoje nekompetentnosti i da tako i završava svoj radni vek. Ti ljudi onda nastavljaju da rade svoje stare poslove, loši su u delegiranju, ne prilagođavaju se novim zahtevima. Njihova dobrobit strada, a ni kompanija nije na dobitku.
Naravno, to ne mora biti istina i ovde svoju važnost pokazuje lični i profesionalni rast kroz nove izazove i situacije, treninzi veština i znanja i slično. Ali, ostaje kao tema za razmišljanje da puko napredovanje kao nagrada često nije dobra opcija za organizaciju, a i da bi mnogi zaposleni, uz neke druge benefite možda bili uspešniji, srećniji i manje anksiozni na istoj ili sličnoj poziciji u datom trenutku. Naravno, uz povišicu, autonomiju, kreativnost i druge nagrade i benefite koje organizacija u kojoj rade može da im ponudi u vezi sa kvalitetom rada i privatnog života.
Zašto sjajan mehaničar nije nužno dobar poslovođa
Jedan od prvih primera u knjizi je “Gospodin Kotlokrpa”, sjajan i strpljiv mehaničar u autoservisu, sa velikom sposobnošču da pronađe skrivene kvarove. Unapređen je u poslovođu servisa i tu nastaju problemi. Prihvatao je svaki posao koji mu se učinio zanimljiv, čak i kada je servis grcao u već preuzetim popravkama. “Uvek je bio umazan do lakata i večito je petljao u nekom rastavljenom motoru.” Ponesen poslom mehaničara, zaboravljao je da svojim radnicima dodeli zadatke, nije vodio računa o njima a ni o mušterijama, papirologiju da i ne spominjemo. “Bio je izuzetno sposoban mehaničar, ali očajan poslovođa”, piše u knjizi “Piterovo načelo” (Mono i Manjana, Beograd 2010.)
Kung Fu Panda -spiritualni lider?
Pre neki dan me je jedan lik na velikom platnu podsetio na ovo načelo, pa me je i inspirisao da o njemu pišem. Ah, ne, nije još napravljen film “The Office” iako je Michael Scott iz serije, očigledno, između ostalog, primer Piterovog načela: bio je uspešan prodavac koji je postao šef koga je neprijatno i smešno gledati.
U pitanju je dugometražni crtani film: Kung Fu Panda 4! Kako me je ovaj crtani junak podsetio na ovo ironično pravilo hijerarhije? Prepričaću vam svojim rečima, na žalost nemam originalni transkript.
Dakle, Kung Fu Panda po imenu Po se odlično snalazi kao Zmajev ratnik, ali kao i mnogi zaposleni sa ove strane platna, osuđen je da napreduje do svog nivoa nesposobnosti.
On mora palicu Zmajevog ratnika da preda nasledniku, jer izabran je da bude Duhovni vođa Doline mira.
Ali, panda Po voli knedle i mlaćenje zlikovaca i ne zna mnogo o duševnom miru. Ma šta ne zna, ne zanima ga.
Ali, unapređen je, pa se trudi da meditira, i to nekako ovako izgleda: “Duševni mir, jede mi se sir, može i đumbir…”
Naravno, u filmu nije sve izgubljeno, kao ni u profesionalnom životu. Uz trud zaposlenog i podršku organizacije, Piterovo načelo ne mora da deluje.
Uostalom, u Kung Fu Pandi 4, njegov mentor, crveni panda Šifu mu kaže: “Ako radiš samo ono što možeš, nikada nećeš postati više od onoga što si sada.”
