Globalno poslovanje dovodi do sve veće mobilnosti radne snage što znači da se posao, sve češće, traži izvan granica sopstvene zemlje. Zbog toga u nadmetanju za talente treba da pokušate da se brendirate, s jedne strane, na način koji će vas izdvojiti od ostalih ostavljajući utisak jedinstvenosti i posebnosti, ali istovremeno treba da postignete i univerzalnost kako bi vaš brend imao snagu da komunicira sa ciljnom grupom kandidata koju čine ljudi različitog nacionalnog porekla brišući ideološke i kulturološke razlike.
Šta ima univerzalnu snagu privlačenja
Talenti širom sveta treba da se prepoznaju u vašem brendu. Ako se pitate ko su talenti onda možemo da kažemo da su to svi oni kandidati koji imaju upravo one sposobnosti, kompetencije, veštine, iskustvo i znanje koja su od suštinskog značaja za dalji rast i razvoj vaše kompanije.
Oni mogu da čine sadašnju i buduću generaciju vaših menadžera i eksperata.
I upravo oni, bez obzira na nacionalno poreklo i kulturološko nasleđe, treba da prepoznaju svoje želje, očekivanja, težnje i vrednosti u onome što kroz brend kao poslodavac poručujete, obećavate i nudite.
Vaš brend poslodavca treba da ih privlači, uzbuđuje, energetski pokreće, bez obzira na zemlju iz koje dolaze, i da im daje im osećaj ovo sam ja, ovo je upravo za mene, uklapam se, odnosno brend treba da se dobro uklapa u njihov doživljaj sebe. U slučaju da uspe da se zaposli kod vas to kandidatu treba da da osećaj lične vrednosti i važnosti, ponosa i da doprinosi njegovom osećanju samopoštovanja.
Ali šta je to što ima univerzalnu snagu privlačenja ? Koje su to univerzalne ljudske težnje?
Možemo reći da su sloboda i ljubav univerzalni ideali kojima teži celi ljudski rod, s tim da u nekim društvima sloboda ide ispred ljubavi i to su društva sa dominantno individualističkim sistemom vrednosti, dok u nekim drugim društvima ljubav ide ispred slobode i to su društva sa dominantno kolektivističkim pogledom na svet. Naravno, nijedno društvo i nijedna organizacija se ne zasnivaju isključivo na individualističkim ili isključivo kolektivističkim vrednostima (pisala sam detaljnije o tome u prethodnom tekstu).
Kada je sloboda vrhovna vrednost
Sloboda je odsustvo prinude ili ograničenja u izboru ili akciji. A to zapravo znači da možemo da radimo ono što nam je volja, što nas interesuje, što želimo, volimo, u čemu uživamo, naravno sve dok to ne ugrožava prava i slobodu drugih ljudi.
Kako posle izvesnog vremena dolazi do zasićenja i dosade i kako neke stvari koje smo voleli gube svoju slast novi osećaj slobode se zadobija kroz stalne promene. Odnosno, čim ispunimo sebi jednu želju javlja se neka druga.
Slično maloj deci koja pored pune sobe igračaka nemaju s čim da se igraju jer im ništa od toga više nije zanimljivo pošto su sve igračke izgustirane.
Zbog toga pojedinac vođen sopstvenim željama uvek želi više i samim tim i radi više da bi stekao i zaradio više, odnosno da bi mogao da ispuni sebi što više svojih želja i da bi ostvario veći stepen slobode i ekonomske nezavisnosti. Može se reći da je takav pojedinac ambiciozan, materijalista i hedonista.
S obzirom da se rukovodi ličnim interesom uvek se pita da li će mu se nešto isplati šta će dobiti, a šta izgubiti, kalkuliše jer se rukovodi raciom, a ne emocijama u svojim odlukama.
Aktivan je, preduzimljiv, a kako je često potrebno prilagoditi okruženje sebi, izboriti se za svoje želje i zaštiti lični interes asertivan je, a u toj borbi da bi se izborio za sebe, oslanja se na sebe, samopouzdan je i uspeva zahvaljujući ličnim sposobnostima.
Ceni mogućnost samousavršavanja i samoaktualizacije kako bi ostvario sopstveni potencijal i postao konkurentniji, kompetentniji, upošljiviji što kod njega stvara osećaj nezavisnosti, da ima izbor u slučaju da mu se ne sviđa tu gde je lako mu je da ode na neko drugo mesto koje će biti više u skladu s onim što želi.
Karijeru gradi na osnovu ličnih sposobnosti.
Ukoliko želite da privučete baš takve pojedince onda vaš brend treba da nudi sve prethodno opisano jer je to ono što takav pojedinac vrednuje i što mu je važno.
Kada je ljubav vrhovna vrednost
Nasuprot slobode koja često podrazumeva da nas i nije toliko briga za druge koliko da ugodimo sebi ljubavi je odgovornost i briga za druge, zainteresovanost za ono što im se događa u životu. Suština odgovornosti za druge se može iskazati kroz sledeću rečenicu: „možeš da računaš na mene, spreman sam da ti pomognem ako ti zatreba!“ .
To znači da ljubav podrazumeva stalnost, vernost i predvidljivost u međuljudskim odnosima po cenu sastradavanja! Poput bračnog zaveta: „i u dobru i u zlu!“ naime, ne mogu se graditi odgovorni međuljudski odnosi uz prevrtljivost i nelojalnost.
Pojedinac koji voli spreman je da podnese ličnu žrtvu, samopožrtvovan je. Spreman je na samoodricanje zarad opšteg interesa, višeg cilja ili ideala. Takvo ponašanje je proizvod idealizma i iracionalnosti, odnosno pojedinac je nošen osećanjima i ne može da odgovori na pitanje gde je u svemu tome njegov lični interes i šta lično on dobija time. Zbog toga se kaže da je svaka žrtva iracionalna.
Nagrada kojoj takav pojedinac teži nije materijalna, već pre teži da bude prihvaćen, da dobije pohvalu, priznanje, odobravanje, poštovanje, ljubav i divljenje od strane svoje zajednice.
Takav pojedinac izbegava konflikt jer teži harmoničnim međuljudskim odnosima. Zbog toga je više predusretljiv (pretpostavlja potrebe drugih ljudi sopstvenim potrebama) nego asertivan (stavlja sopstvene potrebe ispred potreba drugih).
Pasivan je jer prihvata date okolnosti onakvima kakve su, prilagođava im se i uči kako da se snađe unutar njih, a ne kako da ih promeni i prilagodi sebi.
Karijeru gradi na osnovu ličnog integriteta što znači da ne funkcionišemo na nivou želja već ličnih opredeljenja.
Ukoliko kao poslodavac nudite slobodu onda veličate i nagrađujete individualno postignuće, a ako nudite pripadnost onda veličate i nagrađujete timski rad.
Jedinstvenost brenda
Način na koji kombinujete ljubav i slobodu daje istovremeno i jedinstven i univerzalan pečat vašem brendu poslodavca.
Kako da se u svemu tome postavite ukoliko ste malo i srednje preduzeće? Možete li se s uspehom nadmetati sa multinacionalnim kompanijama? I kako da se nadmećete, kopirajući velike ili na neki drugi način?
Ukoliko se odlučite da sledite ono što funkcioniše kod velikih da li ćete moći da ispunite obećano ili će rezultat biti izneverena očekivanja.
Sigurno je da se male firme ne mogu nadmetati s velikima s obzirom na atraktivnost kompenzacionog paketa (dobri službeni automobili, prestižne obuke, internacionalna karijera i slično).
Međutim, s druge strane dešava se i paradoks da upravo mala preduzeća, zbog svoje neatraktivnosti kao poslodavca, moraju da ponude više zarade u poređenju sa, recimo, multinacionalnim kompanijama koje se doživljavaju kao atraktivni poslodavci.
Kako su male firme u materijalnom smislu slabije u poređenju sa velikima ostaje im da se nadmeću u nematerijalnoj sferi, odnosno da se brendiraju kao poslodavac s dušom jer je odnose ljubavi najteže kopirati.
Kako vam se to čini? Ima li takvih poslodavaca kod nas?
