Pređi na glavni sadržaj

Koji je neoporezivi iznos za isplate koje poslodavac daje zaposlenom

10. novembar 2023.
·4 minuta za čitanje

U prethodnim tekstovima već smo se umnogome dotakli obaveza finansijske prirode koje poslodavac ima prema zaposlenom.
Konstatovali smo da, najšire govoreći, postoje 4 vrste finansijskih obaveza poslodavca prema zaposlenom:
1) Zarada
2) Naknada zarade
3) Naknada troškova
4) Ostala primanja
U ovom tekstu ćemo pokušati da navedemo koji je to limit u određenim isplatama zaposlenima do kojeg poslodavac ne mora da plati porez. Preciznje, probaćemo da navedemo sve neoporezive iznose kada je reč o isplatama zaposlenima od strane poslodavaca, a shodno važećim odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o radu.
Ovde navedeni neoporezivi iznosi važe za isplate od 1. februara 2023. do 31. januara 2024. godine.

Neoporezivi deo zarade

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovorom o radu.
Zarada na koju zaposleni ima pravo sastoji se od:
1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čine: osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada;
2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);
3) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, koja Zakonom o radu nisu izuzeta iz pojma zarade.

Na ovde opisanu zaradu, poslodavac je u obavezi da zaposlenom plaća doprinose za socijalno osiguranje, koji čine doprinos za zdravstveno osiguranje, za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i dopinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Osnovicu poreza na zarade čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada, umanjena za iznos od 21.712 dinara mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom. Zakon o radu ističe da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose, i to porez i doprinose koji se plaćaju IZ zarade. Možemo reći da zarada u zakonskom smislu jeste bruto 1 zarada. Ona podrazumeva neto zaradu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom, uvećanu za porez i pripadajuće doprinose koji se isplaćuju na teret zaposlenog (pored navedenog i poslodavac plaća porez i doprnose NA zaradu, to jest na svoj teret). Bruto 1 zarada, umanjena za 21.712,00 dinara mesečno, jeste poreska osnovica, pošto neoporezivi deo zarade jeste 21.712,00 dinara mesečno.

Neoporezivi iznos kod isplata naknade troškova zaposlenom

Član 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu propisuje pravo zaposlenih na naknadu svih troškova koji nastaju u vezi sa radom.
Zakon o radu određuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz (putni trošak): kod naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada neoporezivi iznos do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 5.017 dinara mesečno;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji: kod dnevnica za službeno putovanje u zemlji neoporezivi iznos jeste – 3.012 dinara po osnovu jedne cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu (dnevnica za put u inostranstvo): do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, a najviše do 50 evra dnevno;
ovde ističemo da je kod plaćanja naknade troškova puta prilikom službenog putovanja u zemlji ili inostranstvu neoporezivi iznos jeste do iznosa 30% cene ukupno potrošenog goriva, a najviše do 8.782 dinara mesečno;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade (naknada troškova nastalih u vezi sa terenskim radom): iznos iz priloženog računa je neoporeziv;
5) i 6) naknada troškova ishrane u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način (topli obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora, spadaju u zakonski pojam zarade, a neoporezivi iznos zarade smo već definisali u prethodnom delu teksta.

Neoporezivi iznos kod ostalih primanja

Nakon što smo definisali neoporezivi iznos kod zarade (i naknade zarade), kao i kod isplate naknade troškova nastalih u vezi sa radom, ostaje da preciiramo neoporezive iznose i kod tzv. Ostalih primanja zaposlenih po osnovu rada.
U tom smislu, potrebno je razlikovati ostala primanja koja je poslodavac dužan da isplati, od ostalih primanja koja može da isplati, ali nije obavezan po zakonu. Naravno, ukoliko poslodavac svojim opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi određeno primanje zaposlenog koje inače po zakonu nije obavezno, ono ipak postaje obaveza za poslodavca.

Ako govorimo o zakonski obaveznim plaćanjima, poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:
1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade; pod prosečnom zaradom ovde se smatra prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku (podatak se objavljuje u “Službenom glasniku RS” jednom mesečno); otpremninu je poslodavac dužan da isplati i kod otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška, i to najmanje u visini zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu; ovde navedeni najmanji iznosi otrpemnine predstavljaju neoporezivi iznos;
2) zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog (članovima uže porodice ovde se smatraju bračni drug i deca zaposlenog): kod opisane pomoći za smrtni slučaj 87.799 dinara je neoporezivi iznos.

S druge strane, poslodavac može zaposlenima da plaća sledeća primanja (sa navedenim neoporezivim iznosima):
Poklon za Božić i Novu godinu deci zaposlenog starosti do 15 godina u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana (trenutno je neoporezivi iznos 12.544 dinara);
Premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kao i za dobrovoljno zdravstveno osiguranje–neoporezivi iznos je 7.529 dinara;
Jubilarnu nagradu sa neoporezivim iznosom od 25.085 dinara;
Solidarnu pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice – neoporezivi iznos je 50.173 dinara;
-Solidarnu pomoć za slučaj rođenja deteta – do visine prosečne zarade isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
-Stipendije i kredite učenika i studenata dece zaposlenih – neoporezivi iznos je 38.458 dinara;
-Novčane pomoći fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca, a koja ne predstavlja ekvivalent za neki njihov rad – neoporezivi iznos je 16.666 dinara godišnje;
-Nagrade i druga slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a proizilaze iz rada ili druge vrste doprinosa – 16.666 dinara godišnje.

 

HR Lab novosti na email

Saznajte prvi najnovije informacije o regrutaciji, selekciji, brendiranju poslodavaca i najave događaja koje organizujemo za vas.

Slične vesti

NovostiIzmena ugovorenih uslova rada – aneks

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac pre stupanja zaposlenog na rad, obavezno u pisanom obliku. Ugovorom o radu se i uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Često se, naročito kod radnog odnosa koji traje duži vremenski period, vremenom menjaju okolnosti na poslu. Pošto se ugovorom o radu […]

NovostiSiril Kortleven na šestoj HR Experience konferenciji: Promena je ključ za razbijanje ustaljenih obrazaca i napredak u poslu

Siril Kortleven, internacionalni motivacioni govornik iz Belgije, poznat je po pragmatičnim i jednostavnim savetima za promene u ponašanju, kojima inspiriše poslovne organizacije da se sa njima uhvate u koštac. Uz humor i interakciju sa publikom, Siril inspiriše ljude da promene perspektivu i budu kreativniji, pa je isto učinio i na Šestoj konferenciji HR Experience održanoj […]

NovostiAna Stevanović: Promena je neizbežna, ali sami biramo u šta ćemo se promeniti

Ana Stevanović, osnivačica i direktorka Stevanovic Consulting GmbH, i autor knjige “Početnik sa crnim pojasom”, bila je jedini govornik poreklom iz Srbije na Šestoj konferenciji HR Experience, održanoj 30. maja u Beogradu u organizaciji Infostuda.   Ana je svoj put nakon završenih studija stomatologije i mastera iz menadžmenta u zdravstvu, pronašla u Švajcarskoj na polju edukacije i […]

NovostiŠta to radi zaposlene: Istraživanje humanitarnog karaktera

Osiguranik, Rezilient, Infostud i Tim Centar ponovo, sad već tradicionalno, udružili su snage kako bi prikupili relevantne podatke o benefitima i wellbeing podršci zaposlenih u Srbiji. Naš cilj je da kroz „unakrsno ispitivanje“ zaposlenih iz različitih industrija sa jedne strane i HR menadžera/top menadžmenta/vlasnika kompanija sa druge strane, pružimo tačne informacije sa terena. Istraživanje pod […]