Već smo obavestili partnere, dobavljače, kupce, klijente i sve sa kojima sarađujemo da će se naše poslovanje manje ili više promeniti u novonastaloj situaciji. To je možda bio i lakši deo.
Na svima nama je da održimo redovnu i stabilnu komunikaciju sa onima koji čine suštinu našeg posla i od kojih u najvećoj meri on i zavisi. A to i jeste jedan od najvećih izazova za sve nas u ovom trenutku. Ako smo već smanjili socijalni kontakt, sigurno je da treba da pojačamo komunikaciju.
Hrabro, iskreno i transparentno
Šta zaposleni očekuju od u ovakvoj situaciji? Da im se jasno i koncizno iskomunicira šta smo uradili do sada da se zaštitimo i što je moguće više smanjimo uticaj krize, kako stoje stvari u ovom trenutku i kakve su projekcije tj. scenariji koji nas mogu očekivati u bliskoj budućnosti. Blago onome ko ima razvijene interne komunikacije.
Da li će među zaposlenima preovlađivati osećaj zajedništva i podrške ili pak straha i panike u mnogome zavisi od tona obraćanja menadžmenta. Za sve nas je sve ovo novo, nismo uvežbani, puno je neizvesnosti i nesigurnosti. Praksa je pokazala da nije retkost da se u kriznim situacijama odugovlači sa davanjem informacija dok se ne sagleda celokupna slika. Tada se izgubi dragoceno vreme, ljudi se osećaju skrajnuto i zaboravljeno, pa malo šta kasnije može da ih umiri i ulije im poverenje.
Zato nema boljeg recepta do održavanja transparente, iskrene i redovne komunikacije. Koliko god da je cela situacija ozbiljna i teška, ljudima znači saznanje da je menadžment fokusiran na ono što se dešava, da aktivno prati kako se stvar razvija i da je spreman da se iz dana u dan prilagođava novinama i ublaži efekte krize što je više moguće.
Empatija, fleksibilnost, solidarnost, i tako u krug
Bez obzira na to da li zaposleni rade od kuće ili dolaze na posao, mnogi su se našli u nebranom grožđu kako da organizuju svoje obaveze van posla, kako da animiraju decu, odu u kupovinu, prošetaju ljubimce, posete roditelje.
A dugotrajan boravak u kući je posebna priča, pa je problem i kako se nositi sa nedostatkom socijalnih kontakata na šta mnogi ljudi ne reaguju baš sjajno.
Mnoge kompanije su zato uvele program psihološke podrške za svoje zaposlene, a na širem planu to rade i udruženja psihologa i psihoanalitičara pokušavajući da besplatno pomognu onima koji itekako osećaju loše psihološke posledice širenja virusa.
Ako vaši ljudi rade od kuće, a to do sad nije bila praksa, odjednom moraju da životni prostor pretvore u kancelariju, naprave svoj raspored i ritam, treba se uskladiti sa ostalim ukućanima, možda imaju male pomoćnike i sasvim je izvesno da je teško postići visok stepen efikasnosti u tim uslovima.
Pomozite ljudima da se prilagode, dajte im uputstva i razgovarajte sa njima da vidite koliko su u transferu uspešni. Mnoge kompanije su već napravile smernice za menadžere za online vođenje timova, vodič za zaposlene oko organizacije dana, obezbedile slobodan sat vremena za odlazak u kupovinu, mogućnost fleksibilnog radnog vremena i sl.
U slučaju da zaposleni i dalje odlaze na posao i svakodnevno se suočavaju sa većom mogućnošću zaraze, to je sigurno dodatan razlog za zabrinutost i strah. Na nama je da obezbedimo što bolje uslove zaštite, stalno ih unapređujemo i redovno komuniciramo. Snabdevanje opremom i sredstvima za dezinfekciju je svakako preduslov svega, ali neke od mera mogu da budu i relokacija sedenja, rad u smenama, isključivanje centralnog sistema ventilacije, specijalni tretman i dodatne mere predostrožnosti za ljude koji rade na prijemu i izdavanju robe itd.
Nema čarobnog štapića za ovu situaciju. Iako se mnoge stvari neće odvijati kao po loju, dok ima empatije, solidarnosti i razumevanja i dok god se to otvoreno komunicira ima prostora za unapređivanje i prilagođavanje poslovnih procesa novoj situaciji.
Vidimo se …na Zoom-u
Ovih dana život nam se preselio na internet. Pored brojnih sastanaka koji su postali redovni deo dana, svoje slobodno vreme i aktivnosti proživljavamo online putem.
Da nam je neko rekao da se putem aplikacija kao što su Zoom, Teams, Viber, Twitch ,Google Hangouts radi jutarnji plank, organizuje kompanijska proslava rođendana, petkom Happy hour, sastanci na kojima zaposleni dele svoje strahove i nedoumice i jedni drugima daju podršku, grupe za podršku roditeljima – pa malo je reći da bismo svi bili zaprepašćeni.
Ono što je sjajno u celoj situaciji je kako ljudi iznalaze inovativne, originalne načine da zajedno prožive i dožive ono što bi inače radili da nema vanrednog stanja i ograničene slobode kretanja. Kao da nam život iz dana u dan poručuje: “Budi voda, živi u skladu sa okolnostima, ne protiv njih”, a komunikacija odgovara: “Biću voda”.
Zato, živele društvene mreže, svi alati za komunikaciju koje godinama optužujemo da su doveli do dehumanizacije, otuđenja. Evo im prilike da nas opet spoje!
I za kraj, employer branding je nešto o čemu se puno pisalo u prethodnom periodu. Ova kriza je jedinstvena prilika da se pokaže to nije samo prazno slovo na papiru, već da se oživi i u praksi pokaže zaposlenima, a posredno i potencijalnim kandidatima. A ima li boljeg sredstva od komunikacije naše nasušne.
