O tome koliko se telco industrija promenila za samo nekoliko godina zahvaljujući velikom napretku digitalnih tehnologija, pokazuje i primer kompanije A1 Srbija.
– Ta prisutnost na tržištima gde nismo bili ranije razlog je da su nam potrebni novi kadrovi koji će nam pomoći da ostvarimo ambiciozne ciljeve koje imamo na nivou A1 grupe, kaže u razgovoru za Infostud Natalija Pešić, rukovodilac ljudskih resursa u kompaniji A1. Ona je i jedna od učesnica Infostudovog panela “Skills mismatch crisis in the serbian labour market: ways to solve” na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu.
Na pitanje koja zanimanja su deficitarna u industriji u kojoj posluje A1, ona odgovara:
– Sve potrebnije su pozicije analitičara podataka, stručnjaka za kreiranje različitih data modela i u domenu sajber sigurnosti. Takođe menjaju se i neke tradicionalne pozicije, pa se na tržištu vidi deficit stručnjaka koji se bave tehnologijama i modelima u finansijama i ljudskim resursima- ističe Natalija.
Na koje pozicije najviše zapošljavate?
– Kao telekomunikaciona kompanija koja je usmerena na zadovoljstvo korisnika servisima i uslugama, tradicionalno najviše otvorenih pozicija imamo u oblasti korisničkog servisa. Zahvaljujući dobroj selekciji i motivaciji, vremenom se pokazalo da je to oblast iz koje naši zaposleni najviše napreduju na druge pozicije unutar kompanije. Osim toga, savremeni trendovi koji menjaju tržište, a koje mi pokušavamo i da predvidimo, čine da su pozicije u oblasti analize podataka i informaciono-komunikacionih tehnologija za nas „vruća“ tema.
Možete li da napravite poređenje u odnosu na prethodne godine? Kada je deficit postao očigledan?
-Mogla bih reći da u poslednjih pet godina promene u tehnologiji i modelima rada su dovele do značajnih pomeranja u svim industrijama. Pozicije koje su nekada dominantno bile karakteristične za tehnološke kompanije postaju potreba i drugih industrija, kao što je, primera radi, FMCG ili bankarski sektor. I na tržištu rada važi zakon ponude i tražnje, dolazi do značajnog deficita stručnjaka u oblastima kao što su digitalno poslovanje, digitalni marketing, analitičari i IT.
Koja sistemska rešenja su neophodna za smanjenje deficita?
– Mislim da je potrebno brže prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama privrede. Ali, to su stvari koje se ne mogu preko noći rešiti. Zato mislim da je izuzetno važno da kompanije zajedno sa obrazovnim institucijama naprave odgovarajuće modele saradnje kako bi u budućnosti mladi koji traže prvo zaposlenje imali dobru kombinaciju teoretskog i praktičnog znanja.
Osim sa opštim deficitom, svi se borimo da dođemo do kvalifikovanih zaposlenih. Koje korake vi preduzimate u tom smeru?
– Nekoliko je frontova na kojima A1Srbija radi kako bismo privukli kvalitetne ljude. Podelila bih to u dva segmenta: interno i eksterno.
Kada je reč o privlačenju eksternih kadrova izuzetno smo ponosni na aktivnosti koje sprovodimo, a pre svega na projekat Preporuči prijatelja. Praktično, naši zaposleni imaju mogućnost da preporuče svoje prijatelje ili kolege sa prethodnih poslova na otvorene pozicije unutar kompanije. Ukoliko taj kandidat dobije zaposlenje i kolega koji ga je preporučio dobija određeni vid nagrade za uspešnu selekciju.
Važno nam je da eksterno komuniciramo sa kandidatima otvoreno i transparentno. Ta komunikacija zasnovana je i na dobrim stvarima koje radimo interno, ne samo kada je reč o benefitima onako kako se one tradicionalno posmatraju. Nama je akcenat na različitim programima edukacije i razvojnim ciljevima kojima omogućavamo zaposlenima da razvijaju svoja znanja i veštine, kao i karijeru u oblastima koje ih interesuju.
Takođe, povezujemo se sa fakultetima i različitim udruženjima kako bismo ih upoznali sa mogućnostima unutar naše kompanije. Kroz naš plaćeni program praksi studenti različitih oblasti stiču nova znanja i potencijalno dobijaju i prvo zaposlenje u našoj kompaniji.
Da li poslodavci moraju da prave izvesne kompromise kako bi privukli i zadržali takve ljude?
– Sigurno da za visoko deficitarne kadrove koji su važni za kompaniju, sa jedne strane, poslodavci prave kompromise koji se ne ogledaju u smanjenju očekivanja već možda u nekim specifičnim stvarima kao što su drugačiji kompenzacioni paketi, drugačiji modaliteti rada ili specifična oprema za rad. Ali, sa druge strane, potrebno je postaviti očekivanja ne samo vezana za isporučivanje rezultata, već i za dalje širenje specifičnih znanja, kroz neki mentorski rad i slično.
Budući da je A1 nosilac Family Friendly sertifikata, šta to konkretno znači za vaše zaposlene?
-Family Friendly sertifikat za naše zaposlene je veoma značajan i svi smo ponosni na to što smo prvi nosioci sertifikata u Srbiji. Zapravo, mi smo ga i doveli na naše tržište. On odaje priznanje, ali i obavezuje poslodavca da konstatno unapređuje mere unutar kompanije koje se odnose na uspostavljanje balansa između privatnog i poslovnog života, a kroz sistemski pristup ispitivanja potreba zaposlenih. Ovo znači da naši zaposleni aktivno učestvuju u donošenju mera koje utiču na njihov rad u kompaniji i kreiraju radno okruženje.
Šta je, prema vašem mišljenju, ključna prednost A1 u odnosu na druge telekomunikacione kompanije na našem tržištu?
-Korporativna kultura pravi krucijalnu razliku između poslodavaca. Sigurno je da su poslovi između svih operatora veoma slični, ali unutrašnja politika komunikacije, razvoja, napredovanja i odnosa jeste nešto što je u našem slučaju autentično, što se ne može iskopirati, jer je čine naši zaposleni. Mislim da se to vidi i spolja i ostavlja snažan utisak kod naših korisnika kojih je sve više i zbog kojih smo mreža u koju prelazi najveći broj njih.
