Prema procenama Svetskog ekonomskog foruma veštačka inteligencija će zameniti čak 85 miliona poslova u narednih godinu ili dve, ali će istovremeno kreirati još više novih radnih mesta.
S druge strane, iz konsultantske kuće McKinsey smatraju da će broj poslova koji će se naći na udaru zavisiti od toga koliko će se brzo veštačka inteligencija širiti i da li će biti široko prihvaćena. Po njihovom mišljenju mogla bi da ostavi 400 miliona ljudi širom sveta bez posla do 2030, a možda i duplo više.
Ipak, ima i onih koji nemaju tako apokaliptična predviđanja poput Gartnera koji tvrdi da trenutna veštačka inteligencija ne nadmašuje ljude u većini zanimanja.
Svakako, jasno je svima da do promena dolazi što se posebno može videti na primeru nekih svima poznatih zanimanja.
Predstavnici korisničke podrške
Usluga korisničke podrške postaje sve automatizovanija zahvaljujući alatima kao što su četbotovi i virtuelni asistenti koji obrađuju sve više upita i zahteva klijenata. Koliko je tehnologija uznapredovala u tom pogledu pokazuju rezultati istraživanja po kojima 32% korisnika ne može da proceni da li su komunicirali sa veštačkom inteligencijom ili čovekom.
Korisnička podrška zasnovana na veštačkoj inteligenciji već se pokazala efikasnom i isplativom. Korisnički centri na taj način dolaze do vrednih uvida i mogu da poboljšaju iskustvo i povećaju produktivnost.
Ipak, veštačka inteligencija neće u potpunosti zameniti agente jer cilj nije da se isključi ljudska interakcija već da se jednostavniji i ponavljajući upiti automatizuju čime agenti dobijaju više vremena da se posvete rešavanju složenijih problema koje klijenti imaju.
Vozači
Ubrzano se radi na usavršavanju autonomnih vozila, odnosno vozila bez vozača koja bi mogla biti masovno puštena u saobraćaj. To će sigurno smanjiti potrebu za ljudskim vozačima. Kompanije koje već nude mogućnost iznajmljivanja autonomnih vozila su Waymo robotaksi i Aurora kamioni u SAD.
Takođe, radi se i na usavršavanju autonomnih dronova za dostavu koji bi zamenili dostavna vozila i vozače.
Programeri
AI alati kao što su ChatGPT i Gemini se već mogu koristiti za pisanje koda. Za razliku od ljudskog jezika, koji zahteva mnogo više kreativnosti i nijansi, programiranje se sastoji od više strukturisanog i jednostavnijeg jezika tako da se poslovi početnog nivoa programiranja mogu automatizovati.
Prema istraživanju Freshworks, 71% IT profesionalaca već koristi AI alate da bi povećali sopstvenu produktivnost.
Pisci sadržaja
AI generatori sadržaja mogu pomoći piscima sadržaja na razne načine od davanja ideja o čemu pisati pa do pomoći u samom kreiranju sadržaja. Pisanja objava na društvenim mrežama, njuzletera, digitalnih oglasa i reklama, slogana, prodajnih članaka ne predstavlja problem za veštačku inteligenciju.
Ali veštačka inteligencija može da pomogne i mnogo više od toga. Recimo, u izgrađivanju strategije sadržaja, u podizanju SEO performansi, u davanju korisnih uvida vezano za ciljnu grupu publike kojoj je sadržaj namenjen.
Marketinške agencije u 82% slučajeva koriste AI alate u kreiranju sadržaja u marketinške svrhe prema rezultatima istraživanju koje je obuhvatilo kompanije koje s uspehom koriste AI alate.
Grafički dizajneri
Grafičkim dizajnerima AI je postala direktan konkurent, posebno što je mogućnost ove vrste „umetničkog“ izraza postala dostupna javnosti. Alati kao što su Lensa i DALL-E olakšavaju kreiranje dizajniranog sadržaja bez ikakvog znanja o tome. Kao rezultat toga, kompanije i pojedinci ne moraju da angažuju grafičkog dizajnera da bi proizveli upečatljive vizuelne efekte.
Kako veštačka inteligencija trenutno utiče na poslove
Gubitak poslova nije jedini način na koji veštačka inteligencija utiče na svetsko tržište rada. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji ljudi će imati prijatnije iskustvo rada jer će rutinski poslovi koji su monotoni i dosadni biti automatizovani.
Zatim, sasvim je izvesno da će se povećavati broj poslova koji podrazumeva rad na samoj veštačkoj inteligenciji, jer dalji razvoj zahteva puno ljudskog inputa.
S druge strane ne mora svaka saradnja sa veštačkom inteligencijom da vodi do većeg kvaliteta. Na primer, korišćenje AI alata za kreiranje sadržaja može da stvori i previše sadržaja niskog kvaliteta.
Čovek povezan sa mašinom nije naučna fantastika
Dokle se može ići u toj saradnji čoveka sa mašinom? Kompanija Ilona Maska Neurolink je ugradila prvi implant (čip) u mozak ljudskog pacijenta koji ima kvadriplegiju i omogućila mu da na taj način sopstvenim mislima upravlja radom na računaru. Ovom poduhvatu je prethodilo ugrađivanje čipa u mozak majmuna koji je igrao video igricu bez džojstika, odnosno korišćenja ruke.
Ilon Mask veruje da će ostati jako malo poslova koje roboti neće moći da rade bolje od ljudi zbog čega će biti potrebno razrezati univerzalni dohodak, odnosno plaćati ljude da ne rade o čemu je govorio na Samitu svetske vlade.
Ali ima i ono što usporava ceo proces, a to su suverene nacionalne države koje su prepreka formiranju svetske vlade, kao i bezbednosni rizici i povreda intelektualne svojine od strane veštačke inteligencije koja pohranjuje svaki input i koristi ih za buduće autpute zbog čega će neke kompanije oklevati da ih koriste.
Ljudi se danas dele po mnogo čemu pa i na one koji veruju u superiornost prirodne inteligencije i njenu nedostižnu kreativnost i nadahnuće za koje često ne postoji racionalno objašnjenje i one koji smatraju da je veštačka inteligencija nadmašuje.
Znanje nije nezavisno od onoga ko saznaje kaže Michael Polanyi u svojoj knjizi „Personal Knowledge“ ukazujući da ćemo ulaskom u kulturu koja znanje čini bezličnim u stvari istovremeno i puno izgubiti.
U svakom slučaju sve može da bude upotrebljeno i zloupotrebljeno, da bude na korist čoveka ili na njegovu štetu.
